Poziv ka zajedništvu života ljudi i prirode, reakcija na krizu planete Zemlje koju živimo poznata kao simbiocen, kod nas je gotovo nepoznat pojam, a o ekološkim problemima govorimo isključivo u kontekstu političkih
Da li znate šta je simbiocen?
To je novo geološko doba i način života koji podrazumeva ponovno uspostavljanje poštovanja, razumevanja i veza između ljudske vrste i živog sistema planete. To je doba koje stvaramo mi, sada i ovde.
Simbiocen je nov pojam u ovdašnjem rečniku. Moglo bi se reći da je lansiran prošle godine, tokom dvomesečnog ciklusa tribina „Ka simbiocenu – u potrazi za novim pravcima razmišljanja i delovanja“ koji je održan u Kulturnom centru Beograda. Na osnovu tog ciklusa, nedavno je objavljena i istoimena brošura sa željom da poziv upućen na tribinama nastavi da deluje.
Namera projekta je sagledavanje kako smo došli dovde i kako možemo drugačije.
Kriza je i ekološka i društvena
Tokom poslednjih par vekova ljudska vrsta je postala sposobna da poremeti prirodni balans, da destruktivno utiče na klimatske i biohemijske procese planete. Tako je nastalo ovo najnovije geološko doba, doba u kojem je ljudska aktivnost ta koja stvara direktne posledice na živi sistem Zemlje.
Neki ga nazivaju antropocen, a neki kapitalocen i tehnocen.
Mnogi, naročito levičari, nazivom kapitalocen ukazuju da je uništavanje živog sveta posledica ekonomskog, društvenog i političkog uticaja kapitalizma. Treći naziv, tehnocen, sugeriše da razvoj tehnologija odvaja čoveka od njegovih prirodnih predispozicija i pružaju mu što veću uništavajuću moć.
U svakom slučaju, mi (ljudi) se upravo nalazimo usred krize. Ta kriza je i ekološka i društvena.
Zagađivačka elita
Dakle, isključivi krivci ove krize su ljudi. Prema najnovijim istraživanjima, piše u uvodu brošure, bogati ljudi čiji najveći deo živi u zemljam „globalnog Severa“ imaju neproporcionalno velike emisije ugljenik i drugih vrsta rasipanja i uništavanja, i taj procenat kontinuirano raste. Do 2015. godine, 10 % najbogatijih ljudi na svetu bilo je odgovorno za 49 % emisija, dok je najsiromašnija polovina svetske populacije odgovorna za samo 7 % emisija.
Prošlogodišnja istraživanja pokazuju da jedan posto najbogatijih na svetu – takozvana zagađivačka elita – emituje jednaku količinu štetnih gasova kao 66 posto najsiromašnijih na svetu. Zna se o uticaju geografske i geopolitičke pozicije: stanovnik Katara prosečno troši 31,3 metričkih tona ugljenika godišnje, a stanovnik Demokratske Republike Kongo 0,03 odsto.
Ukratko, živimo prošlost od koje ne možemo da pobegnemo, budućnost koju ne želimo. Kako žudimo okruženi izumiranjem? Kako pevamo u svetu prepunom buke? Kako delamo u svetu koji se iscrpeo od rada? Kako pišemo u svetu koji je otpisan? Odnosno, kako smo i kako idemo dalje?
Poziv ka boljoj budućnosti
Reakcija na ovu krizu je simbiocen.
On je poziv i putokaz ka zamišljanja i praktikovanja harmoničnih odnosa u mreži života. Simbiocen je poziv ka boljoj budućnosti, ka zajedništvu života ljudi i prirode.
Sam pojam formulisao je 2011. godine Glen Albreht, australijski filozof i ekolog u svom blogu i dalje razrađivao u knjizi „Emocije Zemlje: nove reći za nov svet“.
„Ovaj period postojanja biće pozitivna afirmacija života i nudi mogućnost potpune reintegracije ljudskog tela, psihe i kulture sa mrežom života. Ja želim da budem deo simbiocena, pristupa u kojem ljudi žive u harmoniji sa svim drugim bićima“, napisao je Glen Albreht.
Na našim prostorima, simbiocen gotovo da se ne pominje, a o krizi u kojoj živimo govori se nedovoljno. Naši ekološki i društveni problemi najčešće se stavljaju isključivo u okvire političkih.
Realizatori projekta „Ka simbiocenu“ su pioniri u promovisanju ovakvog novog doba, i zato ih treba nabrojani: Kulturni centar Beograda, platforma Plavo i zeleno i Šumski univerzitet Fruška Gora. Autori su Višnja Kisić, Goran Tomka, Milja Vuković i Danica Prodanović.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Nauka kaže da je za prevenciju kardiovaskularnih i drugih problema dovoljno hodati oko sedam hiljada koraka dnevno. Ali, svet se decenijama drži za deset hiljada…
Četvrtfinale Mundijala donosi četiri velika fudbalska obračuna. Francuska i Maroko ponoviće duel iz polufinala prethodnog prvenstva, Španija i Belgija igraju za evropski prestiž, Engleska čeka Norvešku, dok Argentina i Švajcarska odlučuju poslednjeg polufinalistu
Više od pola miliona ljudi živi iznad Flegrejskih polja, jednog od najvećih vulkanskih sistema na svetu. Naučnici upozoravaju da je poslednjih godina sve aktivniji, da "ubrzano diše", da su zemljotresi sve češći. Prema nekim naučnim procenama, erupcija bi mogla čak da izazove globalne klimatske promene, slične onima koje su se dogodile pre 39.000 godina
Samo 10 do 12 odsto žena je uključeno u trgovinu narkoticima. Za Nemicu ruskog porekla Medinu H. se sumnja da je bila na čelu međunarodne narko-bande koja je drogu prodavala preko Darkneta
Pođimo od toga da Vučićev režim prvo uspe da pokrade parlamentarne pa onda raspiše predsedničke izbore koje bilo koji njegov kandidat teško da može da dobije. Častan predsednik Republike u nečasnom sistemu bio bi poput oveće rupe u tkanini koja se već dobrano oparala
Sve dileme oko toga da li će naprednjaci predvođeni Aleksandrom Vučićem približiti Srbiju Evropskoj uniji su lažne – neće, ne pada im na pamet. I tu dolazimo do studentske liste i Kosova i Metohije
Kako je informativni razgovor sa Zdravkom Ponošem probio dno beščašća? Imaju li opskurni likovi iz Informera policijske značke, a policajci legitimacije Informera ili to dođe na isto? I zbog čega kmeči Visoko javno tužilaštvo
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
