Poziv ka zajedništvu života ljudi i prirode, reakcija na krizu planete Zemlje koju živimo poznata kao simbiocen, kod nas je gotovo nepoznat pojam, a o ekološkim problemima govorimo isključivo u kontekstu političkih
Da li znate šta je simbiocen?
To je novo geološko doba i način života koji podrazumeva ponovno uspostavljanje poštovanja, razumevanja i veza između ljudske vrste i živog sistema planete. To je doba koje stvaramo mi, sada i ovde.
Simbiocen je nov pojam u ovdašnjem rečniku. Moglo bi se reći da je lansiran prošle godine, tokom dvomesečnog ciklusa tribina „Ka simbiocenu – u potrazi za novim pravcima razmišljanja i delovanja“ koji je održan u Kulturnom centru Beograda. Na osnovu tog ciklusa, nedavno je objavljena i istoimena brošura sa željom da poziv upućen na tribinama nastavi da deluje.
Namera projekta je sagledavanje kako smo došli dovde i kako možemo drugačije.
Kriza je i ekološka i društvena
Tokom poslednjih par vekova ljudska vrsta je postala sposobna da poremeti prirodni balans, da destruktivno utiče na klimatske i biohemijske procese planete. Tako je nastalo ovo najnovije geološko doba, doba u kojem je ljudska aktivnost ta koja stvara direktne posledice na živi sistem Zemlje.
Neki ga nazivaju antropocen, a neki kapitalocen i tehnocen.
Mnogi, naročito levičari, nazivom kapitalocen ukazuju da je uništavanje živog sveta posledica ekonomskog, društvenog i političkog uticaja kapitalizma. Treći naziv, tehnocen, sugeriše da razvoj tehnologija odvaja čoveka od njegovih prirodnih predispozicija i pružaju mu što veću uništavajuću moć.
U svakom slučaju, mi (ljudi) se upravo nalazimo usred krize. Ta kriza je i ekološka i društvena.
Zagađivačka elita
Dakle, isključivi krivci ove krize su ljudi. Prema najnovijim istraživanjima, piše u uvodu brošure, bogati ljudi čiji najveći deo živi u zemljam „globalnog Severa“ imaju neproporcionalno velike emisije ugljenik i drugih vrsta rasipanja i uništavanja, i taj procenat kontinuirano raste. Do 2015. godine, 10 % najbogatijih ljudi na svetu bilo je odgovorno za 49 % emisija, dok je najsiromašnija polovina svetske populacije odgovorna za samo 7 % emisija.
Prošlogodišnja istraživanja pokazuju da jedan posto najbogatijih na svetu – takozvana zagađivačka elita – emituje jednaku količinu štetnih gasova kao 66 posto najsiromašnijih na svetu. Zna se o uticaju geografske i geopolitičke pozicije: stanovnik Katara prosečno troši 31,3 metričkih tona ugljenika godišnje, a stanovnik Demokratske Republike Kongo 0,03 odsto.
Ukratko, živimo prošlost od koje ne možemo da pobegnemo, budućnost koju ne želimo. Kako žudimo okruženi izumiranjem? Kako pevamo u svetu prepunom buke? Kako delamo u svetu koji se iscrpeo od rada? Kako pišemo u svetu koji je otpisan? Odnosno, kako smo i kako idemo dalje?
Poziv ka boljoj budućnosti
Reakcija na ovu krizu je simbiocen.
On je poziv i putokaz ka zamišljanja i praktikovanja harmoničnih odnosa u mreži života. Simbiocen je poziv ka boljoj budućnosti, ka zajedništvu života ljudi i prirode.
Sam pojam formulisao je 2011. godine Glen Albreht, australijski filozof i ekolog u svom blogu i dalje razrađivao u knjizi „Emocije Zemlje: nove reći za nov svet“.
„Ovaj period postojanja biće pozitivna afirmacija života i nudi mogućnost potpune reintegracije ljudskog tela, psihe i kulture sa mrežom života. Ja želim da budem deo simbiocena, pristupa u kojem ljudi žive u harmoniji sa svim drugim bićima“, napisao je Glen Albreht.
Na našim prostorima, simbiocen gotovo da se ne pominje, a o krizi u kojoj živimo govori se nedovoljno. Naši ekološki i društveni problemi najčešće se stavljaju isključivo u okvire političkih.
Realizatori projekta „Ka simbiocenu“ su pioniri u promovisanju ovakvog novog doba, i zato ih treba nabrojani: Kulturni centar Beograda, platforma Plavo i zeleno i Šumski univerzitet Fruška Gora. Autori su Višnja Kisić, Goran Tomka, Milja Vuković i Danica Prodanović.
Nikola Kalinić prošao je buran put u odnosu sa navijačima i Crvenom zvezdom. Godinu dana pre isteka ugovora, završava igračku karijeru i ostaje u klubu kao pomoćni trener, ali ostaje pitanje ko je zapravo doneo odluku da je vreme za kraj
Grčka je omiljena destinacija srpskih turista, ali na pojedinim plažama more krije opasnosti koje ne treba potcenjivati. Jake struje i veliki talasi mogu da ugroze i iskusne plivače
Nemačka Crnomorska flotila namerno je u jesen 1944. godine, tokom povlačenja pred Crvenom armijom, potopljena kod Prahova. Sada se koristi rekordno nizak vodostaj Dunava da se ratni brodovi konačno izvade iz rečnog korita
Dokumentarni film „Novak Đoković: The Wolf in Winter“ o životu i karijeri najboljeg tenisera svih vremena svetsku premijeru imao je u Muzeju moderne umetnosti u Njujorku (MOMA), a balkanska premijera održana je u utorak 11. avgusta na Lovćenu
“Čovek se nekako stalno pita da li igrati ili ne igrati. Pa ipak, ja zaista mislim da su festivali jedine slobodne zone gde se srećemo sa sobom, drugima, delima, gde nešto razmenimo, neko pitanje postavimo, jer ništa nećemo dobiti ako ne igramo, ako nas nema, ako se povučemo”
Ako se studentski pokret bude više bavio „bezbednosnim procenama“ nego pravom predizbornom kampanjom, izgubiće ono što ga je krasilo na početku i što je uzdrmalo naprednjačku Srbiju – osećanje nade koja postoji i koja je stvarna
Naš veliki glumac Svetozar Cvetković je u intervjuu za „Vreme“ rekao ono što se u našoj čaršiji ne kaže – da je bolje da ima Bitefa, Festa i drugih festivala nego da ih nema. To se mnogima neće svideti jer se vode logikom „što gore to bolje“
Desničarske partije nikako da podrže studentski pokret, uprkos kosovskom zavetu studenata i svoj onoj ikonografiji po principu „Kosovo je srce Srbije“. Jer desničarsko poimanje sveta je partikularno, a studenti čvrsto stoje na univerzalnosti republikanskog tla
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
