Kultura sećanja
Logor u komšiluku
Slika o vučjacima koje pujdaju na zatvorenike nekako je postala deo opšte predstave o nemačkim koncentracionim logorima. Ja sam bio tamo, ja sam to doživeo, a ipak je scena u kojoj sam učestvovao kao statista bila toliko nezamisliva, da sam kasnije počeo da sumnjam u sopstveno pamćenje. Sve dok šezdeset godina kasnije nisam pronašao potvrdu da je na zapoved komandanta logora u Magdeburgu njegov nemački ovčar, na moje oči, zaista jednog zatvorenika izujedao na smrt. Komandant se zvao Teofrid Alter. Posle rata bio je taksista u Beču i umro prirodnom smrću, pre nego što se neko setio da bi možda trebalo da mu se sudi
Zemlja ljudi – Andaluzija
Život i okolo života
Pričam sa Marijom del Mor. Ona je medicinska sestra u Malagi. Plata joj je smanjena na ispod 1000 evra. I lekarima isto tako. Onda su lekari državne bolnice odlučili da skrate radno vreme. Sestre su jedno vreme radile do kraja šihte, kada su i one shvatile: ako nema lekara, šta ćemo mi ovde? Pa su i one skratile radno vreme. I to tako funkcioniše. Dokle će, ko zna. Onda me je pitala kolike su naše plate, koliki su nam troškovi. Kad sam joj rekao, bila je zabezeknuta. "Pa kako vi živite?"
Ranko Milanović, rukovodilac službe za turizam i edukaciju JP Nacionalni park »Tara«
Turizam na Tari
Milica Tomić, pomoćnica direktora za Sektor planiranja, zaštite i razvoja u javnom preduzeću Nacionalni park »Tara«
Ponosni na očuvanu prirodu
Intervju – Dušan Vujošević, trener KK Partizan
Najgore je kad nešto ne možeš da kažeš
"Pre ću biti u miru sa samim sobom nego sa celim svetom"
52. Sabor trubača u Guči
Zagužanjsko kolo
Ima i oni’ koji u prima stadijum, sednu pod sliku Kosovke devojke, igračice, u šešir kostimografiju, tako se centrifugiraju da istresaju zadnjice u tanjire, a oni, oni samo zakivaju i tiltuju glavama
Pola veka od smrti
Nevidljiva čudovišta Merilin Monro
Na 45. rođendan Džona Kenedija već podgrejane glasine o njihovoj tajnoj vezi ponovo su se raspalile – politika, moć, tajna, šou-biznis, prevara, seks... Sve se odjednom izmešalo. Merilin je umrla tri meseca kasnije, a na Kenedija je izvršen atentat u jesen iduće godine
Kultura sećanja
Nostalgija, sa senfom
Malo kome ukus što viršli, što kobasica u zemički, naročito senfa, nije urezan u sećanju kao "pozitivan". Ipak, da li su te viršle i kobasice, taj senf bili baš toliko lepi kako ih se lepo sećamo? Da li ukus "za nezaborav" može da bude ponovljen
Kosmos
Radoznalost na Marsu
"Osam godina su radili na ovom zadatku i na kraju su se spustili na Mars tačno u minut." U IT-svetu gde projekti rutinski kasne a nekih 30-40 odsto nikad se i ne završi ovo je uspeh vredan poštovanja. Razumljiva je radost koju su u trenutku uspeha osećali inženjeri koji su učestvovali u razradi čitavog koncepta. Migel San Martin, jedan od njih, kaže: "Godinama smo se spremali za najgore, nije lako zaboraviti na taj strah. Ali to je ono što mi inženjeri radimo: činimo da nemoguće postane moguće." Naravno, prava avantura tek počinje. Kako kaže direktor misije Majk Votkins: "Došli smo ovde ne da bismo sleteli i time se hvalili već da bismo vozili po Marsu i bavili se naukom, kompleksnom, uzbudljivom i lepom"
Olimpijske igre (3)
London, superbrend i patriotska propaganda
Krajem prošle nedelje, nekoliko dana pre nego što je Stiven Morisi uporedio "patriotsko" olimpijsko izveštavanje britanskih slobodnih medija sa propagandom u Nemačkoj 1939. uz opasku da se "London sigurno afirmisao kao superbrend, ali ostatak Engleske tone u beznađe i besperspektivnost a posledice ekonomske katastrofe osećaju se na svakom koraku", pojavili su se glasovi da olimpijska slika glavnog grada Ujedinjenog Kraljevstva nije tako idilična kako se ispočetka činilo
Intervju – Serđo Bertoluči, direktor istraživanja CERN-a
Kako smo uhvatili Higsa
"Naravno da ni mi nismo naivni. Kada su ljudi iz Gran Saso laboratorije prvi put došli u CERN i rekli nam: ’Mi imamo takvu stvar’, mi smo odgovorili: ’Slušajte, to nije baš bilo koja stvar’", kaže Serđo Bertoluči, drugi čovek CERN-a, u razgovoru nakon najvećeg dostignuća ove institucije – otkrića Higsovog bozona – u kome otkriva ne samo tajne o toku ovog uspelog eksperimenta, već baca svetlost i na potencijalno najveći neuspeh CERN-a sa neutrinima navodno bržim od svetlosti. "Ne, lično nikad nisam verovao da je Ajnštajn pogrešio", kaže objašnjavajući kako je tada pred svim svetskim medijima otvoreno objasnio da je došlo do greške
