Debatna zona bi, gledano s mesta Muzeja, trebalo da bude levo od amfiteatra, ali levo od amfiteatra nema ničeg. Odnosno ima – šumarak. Preciznije – blatnjavi šumarak. Najpreciznije – blatnjavi šumarak u kojem vri od komaraca. Osim toga – ništa
“Nisam samo pisac, i mislim da se osećam loše u svojstvu samo pisca, ta egocentričnost počinje s vremenom da me ubija. Jako, jako su mi važne stvari koje radim a koje nisu namenjene samo meni nego drugim ljudima i u tom smislu je čitav moj rad i angažman u “Krokodilu” posvećen tome. Kako i to oduzima jedan veliki deo dana, sve to rezultira time da čitanje koje je realna potreba, počinje da liči na luksuz koji čovek sebi jedva uspeva da priušti. Meni je to jedna od glavnih životnih frustracija”
“Želimo da otvorimo vrata i eksperimentalnom teatru, da damo novi impuls ansamblu – to je novi koncept. Hoćemo da ovaj teatar postane vidljiv na mapi regiona. Osim toga, želimo i da senzibilizujemo publiku za eksperimentalni teatar, a publika se zaista pokazala otvorenom za drugačije teatarske forme”
“Bojim se i da su zahtevi koji su formulisani na ovim protestima suviše oprezni. Šta uopšte znači ukinuti rijaliti program na jednoj televiziji? Svi imamo kablovsku i izbor od 500 različitih kanala i svako od nas može da odluči da ne gleda takve sadržaje. Ali, to nije slučaj s našim čitankama i udžbenicima istorije. Šta je sa svim tim o čemu učimo svoju decu? Oni nemaju nikakvog izbora. Oni moraju da repliciraju ono što im se servira kao nastavna građa i za to bivaju ocenjeni. Tu se odvija jedno pravo i dubinsko ispiranje mozga”
Helander ovim filmom upečatljivo uspeva ono što baš i nije u potpunosti pošlo za rukom znatno probitačnijem Tarantinu u slučaju njegovih Prokletnika (Inglourious Basterds), praktično iz istog ili makar obližnjeg “sokaka”
Bernhard / Puškin: Gubitnik; dramatizacija i režija Nataša Radulović; Studio Jugoslovenskog dramskog pozorišta
Vladimir Skočajić: Ponekad se probudiš u Beogradu Booka, Beograd, 2023.
Babaroga i Hipnotisan su filmovi koje svakako možete da preskočite a da vas zbog toga ne grize savest, pogotovo ako ste planirali da ih pogledate na velikom platnu
Pozorje protiče u vremenu koje je zahtevno, ne znaš hoće li kiša ili će biti mirno. U susretima. U onoj vrsti tromosti koju donosi boravak u traumi koja je ostavila traga od 3. maja naovamo. I to se ne previđa, čak i kada to pokušavamo, jer sve bruji od tragedije
Tokom dogovaranja za pisanje teksta o Pozorju, Teofilu kažem: “Hoću da pišem po asocijacijama, služeći se citatima i delovima razgovora koje ću voditi. Da bude prljavo”
Askanio Čelestini: Obraćanje naciji režija Bojan Đorđev; Atelje 212
U današnjem usijanom svetu razbijenom pandemijom, ratom i ogoljenim grabežom za resursima, očigledno je potrebna nova vrsta zajedništva. Kao i uvek, muzika ima odgovor na pitanje kako povezati ljude
Dušan Kovačević: Urnebesna tragedija; režija Jagoš Marković; Narodno pozorište
Pobednik festivala u domaćoj selekciji je, za mnoge neočekivano, dvadesetpetominutno ostvarenje Vodič za obalska utvrđenja (A Field Guide to Coastal Fortifications). U pitanju je američko-srpska koprodukcija koja je premijerno prikazana početkom 2023. godine na prestižnom festivalu u Roterdamu, specijalizovanom za prve i druge filmove mladih autora koji obećavaju
Milica Stojanov: Penal i seksualni život Ane Đ.; Apollon
Sva dokumentarna ostvarenja su u svojoj biti i na jasnom tragu svog usmerenja u nužnoj vezi sa (naravno, na ovaj ili onaj način shvaćenim, obrađenim ili korišćenim) naturalizmom, a koji može da nam, na prvom mestu u onim najvaljanijim slučajevima, posluži i kao orijentir za kontemplaciju na temu sveta u kome živimo
Anđelka Nikolić: Rasvetljavanje slučaja serije ubistava trovanjem u Ćuprijskom okrugu sedamdesetih godina 19. veka; dramaturg Dimitrije Kokanov; koprodukcija
Unutar naturalističkog izraza, a sa podosta takta na planu ubedljivog račvanja i priče i njenih značenja, Korieda se Brokerom vratio na postavke znane iz fundusa učinkovitih rešenja iz američkog nezavisnog filma
"Diplomatkinja" se, uprkos nešto lakšim tonovima ne sasvim karakterističnim za žanr političke serije, sasvim lepo može upisati na ovu listu
“Za razliku od politike, izgradnja mira kaže sledeće: ili ćemo da naučimo da živimo jedni s drugima ili ćemo zauvek da živimo jedni protiv drugih. I onda kako može jedan režim koji nas okreće jedne protiv drugih da ti kaže kako ćeš sa nekim drugim narodom da živiš zajedno? Nema ništa od toga. Na sreću ili na nesreću, taj režim se ne pita šta bi ti ljudi voleli nego su im došli na vrata neki malo moćniji od njih pa su rekli ‘Dobro, dosta smo se igrali, sad dža ili bu’. I mi sad živimo čekajući da vidimo da li je dža ili bu”
Semezdin Mehmedinović: Me’med, crvena bandana i pahuljica; Laguna, 2021. Ovo vrijeme sada, Laguna, 2022.
„Ja ovih dana suprotstavljajući se teroru lažova i prevaranata ispisujem istoriju. Sve što sam govorio, izučavaće se“, rekao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić, ovog puta, na Pinku, raskrinkavajući obojenu revoluciju
U četvrtak KCB organizuje razgovor o situaciji u kojoj se nalazi od kako mu je Dvorana blokirana, ali i festival poezije, kao što to radi već 24 godine, svakog Svetskog dana poezije
Tramp je predložio da se Rusija i Ukrajina uzdrže od napada na objekte energetske infrastrukture u trajanju od 30 dana
Savo Manojlović i još šest članova pokreta Kreni - Promni su u policijskoj stanici u u Ulici majke Jevrosime i pružaju pasivan otpor protestujući zbog privođenja Željka Latasa, njihovog odbornika, zbog sumnje da je u Pionirskpom parku fizički napao Miloša Pavlovića i još dve osobe
Peticiju pokreta Kreni-Promeni kojom se zahteva nezavisna međunarodna istraga zbog navodne upotrebe zvučnog topa u rekordnom roku je potpisalo blizu 600.000 ljudi
Dozvolili smo sebi dva diktatora za 30 godina. To je srž našeg problema. Ne postoji brzo rešenje za to. I zato 15. mart nije mogao da bude Peti oktobar. Jer Peti oktobar sad nije dovoljan. Mora sporije, mora pametnije. Mora temeljnije. Juče se nije desio kraj, jer je ovo tek početak
Obraćanje šefa države Aleksandra Vučića najkraće opisuje reč – indisponiranost. Protest od 15. marta je njegov težak politički poraz. Sada su svi videli da više nema mogućnosti da predupredi događaje, a kamoli da ih kreira
Svi oni koji su celog dana lagali na režimskim televizijama da je „obojena revolucija propala“ veoma dobro znaju šta se dogodilo u subotu, 15. marta, u Beogradu: izrečeno im je upozorenje pred isključenje
Dozvolili smo sebi dva diktatora za 30 godina. To je srž našeg problema. Ne postoji brzo rešenje za to. I zato 15. mart nije mogao da bude Peti oktobar. Jer Peti oktobar sad nije dovoljan. Mora sporije, mora pametnije. Mora temeljnije. Juče se nije desio kraj, jer je ovo tek početak
Obraćanje šefa države Aleksandra Vučića najkraće opisuje reč – indisponiranost. Protest od 15. marta je njegov težak politički poraz. Sada su svi videli da više nema mogućnosti da predupredi događaje, a kamoli da ih kreira
Svi oni koji su celog dana lagali na režimskim televizijama da je „obojena revolucija propala“ veoma dobro znaju šta se dogodilo u subotu, 15. marta, u Beogradu: izrečeno im je upozorenje pred isključenje
Videli su Beograd u subotu policajci, videli su ga vojnici. Videli su Beograd članovi Srpske napredne stranke. Video ga je i Ivica Dačić. I više ništa nije isto
Prisluškivana diskusija novosadskog odbora PSG-a na nivou je lupetanja u kafanskim razgovorima kakvi se vode širom Srbije. Njegovo objavljivanje pokazuje svu bedu teško uzdrmane vlasti, ali i lutanja delova opozicionih partija
Stotine svedočanstava koje je „Vreme“ prikupilo govore o jezovitom talasu i zvuku koji je „udario“ na ljude u Ulici Kralja Milana tokom petnaest minuta tišine u subotu. Ovo je pokušaj rekonstrukcije događaja
Nemački i švajcarski mediji intenzivno izveštavaju o nedavnim protestima u Beogradu, analizirajući navode o mogućoj upotrebi akustičnog oružja protiv demonstranata. Dok srpske vlasti negiraju te tvrdnje, evropski novinari ističu nejasnoće i nedoslednosti u objašnjenjima
Dozvolili smo sebi dva diktatora za 30 godina. To je srž našeg problema. Ne postoji brzo rešenje za to. I zato 15. mart nije mogao da bude Peti oktobar. Jer Peti oktobar sad nije dovoljan. Mora sporije, mora pametnije. Mora temeljnije. Juče se nije desio kraj, jer je ovo tek početak
Nevladina organizacija Iršot istražuje da li je vlast u Srbiji upotrebila zvučno oružje na demonstranatima. Iršot je prva svetska neprofitna organizacija koja sprovodi audio istraživanja za ljudska prava i zaštitu životne sredine
Pouzdani izvor iz MUP-a rekao je „Vremenu“ da je jedan od zvučnih „topova“ dat Policijskoj brigadi na Banovu brdu zaduženoj za suzbijanje nereda i da je, kada je stigao, jednom isproban na ljudima - i više nikada jer su policajci bili onesposobljeni za posao
