Monografiju o Goranki Matić proglasio je ULUPUDS izdavačkim poduhvatom godine. Osim toga, ova monografija je i sveobuhvatan omaž životu, radu i nasleđu ove autentične umetnice
Monografija o Goranki Matić je izdavački poduhvat ove godine, odlučilo je Udruženje likovnih umetnika primenjenih umetnosti i dizajnera Srbije.
Obimna publikacija na više od 600 strana, sa oko 1000 fotografija Goranke Matić i pratećim tekstovima, predstavlja ne samo izuzetan izdavački poduhvat već i sveobuhvatan omaž životu, radu i nasleđu ove autentične umetnice.
Dokument jednog vremena
Knjiga, koja je zajednički projekat RTS Izdavaštva, Službenog glasnika, Društva ljubitelja popularne kulture, Muzeja savremene umetnosti i Galerije Novembar, i rezultat je uredničkog rada Une Popović, kustoskinje Muzeja savremene umetnosti, i Nebojše Grujičića, urednika izdanja RTS-a. Dizajn publikacije potpisuje Borut Vild.
„Svaka Gorankina fotografija govori hiljadu reči. One su dokument jednog vremena, ali nose i njen karakterističan autorski pečat, proistekao iz njenog karaktera kao aktivne i aktivistički osvešćene osobe“, istakla je Una Popović.
Objavljivanje monografije predstavlja nastavak rada MSUB na promociji i afirmaciji jedinstvenog opusa Goranke Matić, započet izložbom „Iskustvo u gužvi – retrospektivna izložba Goranke Matić“ koja je sveobuhvatno prikazala njen umetnički život i delo. Nakon izuzetno posećene i uspešne postavke u Beogradu, izložba je predstavljena u Muzeju suvremene umjetnosti u Zagrebu, Muzeju savremene umetnosti Vojvodine, Muzeju savremene umjetnosti Republike Srpske, i Narodnom muzeju Crne Gore na Cetinju.
Goranka u „Vremenu“
Goranka Matić je preminula januara ove godine.
Od 1990. do 2006. Goranka je bila urednik fotografije u nedeljniku “Vreme”, dajući mu vizuelni identitet gotovo herojskim podvigom. Ona je svojim ugledom i kreativnom energijom omogućila da fotografija bude markantni deo vizuelnog identiteta našeg lista i da ostane upečatljivo svedočanstvo kulture uličnih protesta devedesetih i duha tog vremena.
Čuo sam da je Disney strašno blizu tome da kompletan igrani film napravi bez ljudskog dodira. Scenaristi su se probali braniti, bili su dugo u štrajku. Pravilo koje su uspeli dobiti je da veštačka inteligencija može napisati scenario, ali da onda mora ići nekom živom scenaristi koji ima pravo to doraditi i sebe potpisati. Bojim se da će doći do ogromne manipulacije, jer će naći klince koji će to potpisati
Kada mladi ljudi kroz dramski proces shvate da u “Mišolovci” nema pogrešnog odgovora, da je greška legitiman alat učenja i da niko od njih ne očekuje gotov šablon, dešava se neverovatna transformacija. Oni brzo prepoznaju da su spori rezultati do kojih dolaze sopstvenim istraživanjem i traganjem mnogo stabilniji, dublji i trajniji od bilo kakve brze spoljašnje nagrade
„Milonga strasnih senki“ je zbirka priča o tangu koje su napisali Borhes, Kortasar – ukupno 24 hispanoameričkih autora koje volimo, ali je i knjiga o njegovoj duši
Autori festivala kratkog igranog filma u Bajinoj Bašti objašnjavaju da sloganom u veoma nepovoljnoj i teškoj godini za kulturu i film kuckaju u boriće parka gde se pod zvezdama održava festival - za sreću i pametnije odluke
Manje je važno šta će pisati u službenim beleškama sa saslušanja Aleksandra Radića. Mnogo je važnije šta će večeras prolaziti kroz glave hiljada ljudi koji su o „zvučnom topu" govorili, pisali, svedočili ili tražili pomoć. Ako je odgovor: „Bože, samo da ne dođu i po mene", onda je cilj postignut
Kako je priznavši ubistvo Aleksandra Nešovića, Saša Vuković Boske vratio pažnju javnosti na Veselina Milića? Šta još upada u oči u njegovom iskazu
Ubistvo Aleksandra Nešovića u restoranu „27“ pretvara se kriminalističku misteriju koju bi mogao da reši samo Herkul Poaro
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
