Voja Brajović i Sergej Trifunović će sutra 250. put odigrati predstavu „Voz“, a za skoro devet godina od premijere videlo ih je 46.000 ljudi
Duodrama Voz u kojoj igraju Voja Brajović i Sergej Trifunović, sutra će u „Zvezdara teatru“ biti izvedena 250. put.
Voz je filozofska drama Kormaka Makartija, filozofska rasprava dva junaka koji se susreću na železničkoj stanici, o Belom, profesoru koga tumači Voja Brajović i Crnom, bivšem zatvoreniku, koga igra Sergej Trifunović. Traje dva sata, zahteva kompletnu koncentaciju, i nije ni blizu zabave. Pa ipak, ulaznice za Voz su prodate već drugog dana u mesecu za ceo mesec, a od premijere koja je bila u oktobru 2015. do sad, videlo ju je više od 46.000 gledalaca.
U čemu je tajna njene dugovečnosti? Da li možda ljudi dolaze zbog dva poznata glumca?
Voja Brajović, koji je adaptirao i režirao Kormakov tekst, kaže za „Vreme“ da je „svemu kriva mund-reklama, i činjenica da se tema Voza svakog tiče. Jer, svako se zapita, na primer, da li verujem ili ne. Zato što svi verujemo, i ateisti. Kad ateist kaže ’ja ne verujem’, i to je verovanje. On veruje da ne veruje. Takođe, svako se zamisli o ništavilu i večnom životu, o poreklu života, odakle nam ovaj život – to su teme ove predstave. Zato ja uvek kažem da kad se završi, Voz tek počinje, jer nastavlja život u razmišljanjima onih koji su nas gledali.“
„Jednostavno, ona traje zato što se tiče svakog – mi je i igramo kao interaktivnu predstavu, gledalište nije u mraku već smo i nas dvojica i gledaoci pod istim svetlom.
Kaže da je nedavno upoznao „mladog čoveka koji je doveo prijatelje na našu predstavu, a on sam ju je gledao 11 puta. To je ta mund-reklama zbog koje Voz traje evo devetu godinu. Oni koji su je videli nastave da razmišljaju o njoj, to ispričaju drugima – i glas se širi bolje od najboljeg marketinga.“
Zbog kraja predstave, mnogi u njoj vide ovo vreme, kaže Brajović, „i to je opravdano, ali tema ove predstave je iznad banalnog optimizma koji je moguće prepoznati u njoj, jednostavno, ona je iznad vremena.“
Poezija se vratila na velika vrata, mnogo mladih piše stihove, čita se svuda, na čitanjima često bude i više od stotinu posetilaca, ponekad se i naplaćuje ulaz za te manifestacije. Poezija je ponovo u knjižarama. Društvene mreže su preplavljene pesmama. Desio se neverovatan preokret, stvari nezamislive do pre desetak godina
Drugi showcase Zagrebačkog kazališta mladih (ZKM) organizovan je od 27. do 30. marta sa željom da se rad ovog pozorišta prikaže selektorima, upravnicima i kritičarima izvan Hrvatske. Na festivalu su prikazane četiri predstave: Anđeo od leda, Sin, majka i otac sjede za stolom i dugo šute, Jezik kopačke i Samo kraj svijeta (koprodukcija s Istarskim narodnim kazalištem – gradskim kazalištem Pula). Kritičarka “Vremena” piše o tri
O jednom susretu sa Otom Tolnaijem
Na mestu susreta privida i stvarnosti nalazi se nož u rukama građanke koja je skoknula do prodavnice po konzervu graška, pa onda tu konzervu, onako u mimohodu, hitnula na omraženi lik
Psihički labilna žena u Nišu nije napala slučajnog prolaznika, nego je napala ciljano. A ko je to mesecima crtao metu na čelu Natalije Jovanović i mnogih drugih?
Na isti način kao što je Arkan komandovao svojim gardistima, Vučić upravlja državom i naprednjačkim ministrima. Sličnostima ovdje nije kraj
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
