Na ovogodišnjem Pulskom festivalu nagrada „Fabijan Šovagović“ dodeljena je legendarnom glumcu Bogdanu Dikliću, Konstraktin koncert je bio atrakcija, a na raznim programima je i desetak hrvatsko-srpskih koprodukcija
U Puli, od 10. do 17. jula traje 72. Filmski festival, nekad jugoslovenskog, a sad hrvatskog filma.
U nedelju je legendarnom glumcu Bogdanu Dikliću dodeljena nagrada „Fabijan Šovagović“, jedno od najprestižnijih glumačkih priznanja koje se dodeljuje glumcu ili glumici na Pulskom festivalu.
Bogdan Diklić
Kako javlja „Danas“, praćen oduševljenjem i ovacijama učesnika festivala, gostiju, svojih kolega, pre svega Radeta Šerbedžije, i novinara 72. Pule, Diklić je ovo ugledno priznanje primio iz ruku Filipa Šovagovića, glumca, scenariste, dramskog pisca i reditelja, sina Fabijana Šovagovića.
Zahvaljujući se na nagradi Diklić je govorio o svom prvom susretu sa Fabijanom Šovagoviće, ispred knjižare u Bjelovaru gde je rođen, kad je bio gimnazijalac.
„Prišao sam mu i rekao oprostite, mogli li vas zamoliti za autogram. Pogledao je u mene i upitao što će vam to. I tu su tri tačke, on mi je potpisao, a ja sam ga drsko upitao mogu li mu ja tog dana praviti društvo. I tako, šetamo se mi, šetamo, i ja mu kažem kako i ja imam želju da jednoga dana budem glumac. Da, da, odgovara on, i stanemo opet kraj jednog izloga, gde je bio dućan sa alatima. I on je tu video priliku da ode, malo sam ga već i prigušio. Pozdravio se sa mnom rečima, pa doviđenja, nadam se budući kolega, i tu smo se oprostili, rečeno žargonom naše profesije, filmskim rezom.“
Koprodukcije
Ovogodišnji festival otvoren je premijerom hrvatsko-srpske produkcije „Južina“, prvencem splitskog reditelja Ante Marina.
Producent iz Srbije filma „Južina“ je „Zillion film“ Lazara Ristovskog. To je crna komedija u kojoj južina (vetar jugo) kao lajtmotiv pokreće niz neobičnih događaja. Sve se događa u Splitu, gde se životi stanara jedne oronule četvorospratnice prepliću tokom niza nesporazuma, sitnih spletki i narastajućeg haosa među komšijama koji u svakome vide „zlikovca”. Marinovi likovi su suspendovani profesor, manipulativna vernica, neuspešni reper, paranoična starica i nasilni bivši dečko i svi oni zajedno pod nesnosnim jugom menjaju ponašanja i navike.
Ove godine za „Zlatnu arenu” takmiči se 11 hrvatskih filmova od kojih čak četiri imaju i svoje srpske koproducente. Osim „Južine“, to su i „Bumbarevo ljeto“, „Dražen“ i „Nakon ljeta“.
U programu manjinske koprodukcije na Puli će biti prikazani i srpski većinski filmovi Nikole Ležaića „Kako je ovde tako zeleno?” i Vuka Ršumovića „Među bogovima”. Srpski producenti učestvuju i u nastanku filmova „Dobre devojke” Urške Đukić, „Obiteljska terapija” Sonje Prosenc i „Otapanje vladara” Ivana Salatića.
Konstrakta
Ovogodišnji Pulski festival će biti poslednji na kome će se filmovi u Areni emitovati iz čuvene filmske kabine – već od sledeće godine, zameniće j savremena, digitalizovana tehnika.
Za razliku od prethodnih godina, ove nije održana izložba u Srpskom kulturnom centru Istre posvećene nekim od najznačajnijih filmskih stvaralaca koji su obeležili Pulski festival, zato što se Istarski SKUC renovira.
Zato su tu bili Konstrakta i Zemlja gruva.
U bašti Festivalskog centra u petak, 11, jula, još jednom se pokazalo da je Konstrakta zvezda u regionu, i da su je, kako je oficijelno najavljena na Pulskom festivalu, njeni „angažirani stihovi protkani ironijom i humorom, te jedinstvena estetika, svrstali u jednu od najintrigantnijih glazbenih pojava ovih prostora“.
Na kraju nastupa, uz burne ovacije, iz publike se čulo i skandiranje „Pumpaj“, a Konstrakta je dobacila dva bedža koja su napravili studenti Tehničkog fakulteta.
Ovogodišnji Bemus počinje koncertom operskih umetnika iz Rusije, a do kraja festivala u Beograd dolaze i orkestri iz Sofije, Soluna i Budimpešte. U oktobru u prestonicu dolazi i maesto Zubin Mehta, na poziv i zbog Beogradske filharmonije
Kadare, Vegel, Varadi, Đukić-Perišić, Veljanovski, su neki od autora čije je javno prepoznate knjige objavila Akademnska knjiga ove godine, ali ih neće biti na Sajmu knjiga. Ne zaboravimo Memoare slikara Paje Jovanovića
Na Fakultetu dramskih umetnosti od petka do ponedeljka besplatne projekcije nekih od naših najboljih filmova, a u okviru Blacklist festivala
Vikend u Beogradu i Novom Sadu na ne:Sajmu Pobunjenih izdavača uz knjige, predizborno pripovedanje, kviz, humanitarnu prodaju, snimanje emisije, a pre svega na ne pristajanje stvarnosti bez kulture
Projekat „Savremena srpska proza“ koji je ove godine pokrenulo Blum izdavaštvo, dostupno je na programima Pobunjenih izdavača. Na Sajmu knjiga ga neće biti
"Ljudi ne žele slobodu i to iz, čini se, jednog jedinog razloga: ako bi je poželeli imali bi je". Ovako je pisao Etjen de la Boesi pre 500 godina. A građani Srbije su se trgli i zakazali sastanak sa slobodom, spremni da odbace „dobrovoljno ropstvo“
Zašto se sve što Aleksandar Vučić dotakne pretvara u u sprdnju ili skandal, a najčešće u oboje? I zbog čega je jasno da je izgubio, ali mu to još niko nije rekao
Razgovarao je sa kamenom za kupus i fotografijom Ilije Srdanovića. Požar u Niškoj tvrđavi proglasio je za delo veštačke inteligencije. Pohvalio se da mu ne bi bilo prvi put da nekom otima pištolj iz ruku
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
