Predsednik Vučić je iskoristio jučerašnju posetu Narodnom muzeju da najavi otkup vereničkog prstena kneginje Milice koji se sad nalazi van zemlje, iz koje je otišao moguće odmah nakon što je pre nekoliko meseci pronađen
„Postoji mogućnost da smo pronašli zaručni prsten kneginje Milice, i pokušaćemo da ga kupimo narednih dana i da ga vratimo u zemlju“, najavio je juče predsednik Vučić u Narodnom muzeju koji je posetio sa čelnicima Srbije i Srpske nakon centralne manifestacije Svesrpskog sabora održane na Trgu Republike.
Žaleći što nema vremena da obiđe celu postavku a naročito deo sa našim impresionistima, predsednik Vučić je rekao da je šteta što ovaj muzej nije posećen onoliko koliko zaslužuje i pozvao narod da obavezno dođe, jer cena ulaznice je niska pogotovo što je vrednost koja se dobija razgledanjem ovog muzeja nemerljivo veća, i – najavio otkup vereničkog prstena kneginje Milice.
Sad je vlasništvo privatnog kolekcionara i, kako je rekao predsednik, nalazi se van zemlje. S obzirom da je prsten pronađen pre nekoliko meseci, deluje da je prešao granicu ubrzo nakon što je pronađen.
Naime, pre par meseci jedan izvanredan prsten od zlata, prekriven natpisima sa obe strane, donet je dr Branislavu Cvetkoviću, istoričaru umetnosti i muzejskom savetniku u Zavičajnom muzeju Jagodina i višem naučnom saradniku na Balkanološkom institutu SANU na analizu, objavio je nedavno portal Sve o arheologiji.
Kako je Branislav Cvetković naveo u izveštaju, zlatni prsten je pronađen slučajno u polju kod manastira Ravanica, zadužbine kneza Lazara, a njemu su ga doneli sveštenici.
„Već na prvi pogled bilo je jasno da je prsten izuzetan predmet zbog svog atraktivnog i složenog dizajna. Međutim, analize njegovih stilskih, tipoloških, epigrafskih, paleografskih i ikonografskih karakteristika dovele su do zaključka da prsten nije samo jedinstven po svojoj vrsti, već je, prema podacima koje pruža, morao pripadati kraljevskoj porodici kasnosrednjovekovne Srbije“, piše Cvetković u izveštaju.
Najupadljivija odlika prstena je rotirajući mehanizam okvira koji se sastoji od romboidne ploče. Jedna strana romboidne ploče sa okvirom prikazuje ugraviranu sedeću figuru na tronu, ukrašenu nijelom. Nijelo je tamna legura srebra, bakra, olova i sumpora korišćena za ukrašavanje skupocenih predmeta od metala.
Sa obe strane obruča nalazi se po šest izduženih kartuša sa ćiriličnim natpisima srpske redakcije staroslovenskog jezika.
Tekst sadrži citat iz Psalma 9,19, koji aludira na spasenje siromašnih i velikodušnosti bogatih za uboge. Dalje autor navodi da je to povezano sa „parabolom pravednog Lazara u nedrima Avramovim. Što sve daje osnovu za uključivanje kneževske titule (KNEZ) darodavca prstena“.
Na unutrašnjoj strani karike nalazi se još jedan ugraviran tekst, ispunjen nijelom. Ovaj natpis je zapravo ljubavna izjava povodom venčanja ili bračnog zaveta.
Epigrafska analiza teksta ukazuje da prsten potiče iz 14. veka.
Na drugoj strani romboidne glave ugraviran je veliki monogram u vidu ćiriličnog slova “М“, ispunjen nijelom. Pretpostavka je da je zlatni prsten pripadao kneginji Milici, ženi kneza Lazar.
„Prsten je napravljen i kao zaštitni i bračni znak. Pored skorašnjih nalaza, ovaj prsten nosi do sada najraniji poznati pomen kneza Lazara kao ’knez’, a ujedno je i njegov najraniji sačuvani portret“, piše Cvetković.
Sve navedeno ukazuje da je prsten naručio knez Lazar za svoju suprugu kneginju Milicu.
Branislav Cvetković otkriće ovog prstena naziva „otkrićem veka“. Na kraju izveštaja apeluje da ga nadležne institucije otkupe za Zavičajni muzej Jagodine „budući da se bliži 70. godina od njegovog osnivanja“, ni ne sluteći da će njegovo otkriće postati deo Svesrpskog sabora.
Iako mandat Svetislava Goncića na čelu nacionalnog teatra traje do decembra 2026, upravnik Narodnog pozorišta je iz ličnih i porodičnih razloga odlučio da se povuče i 5. jula ode u penziju
U 76. godini života, na nepodnošljivih 36 stepeni, puna tri sata je The Boss do poslednjeg atoma snage isterivao svoje. Kao i uvek, publici je dao baš sve - litre znoja, 28 pesama, nekoliko važnih poruka, podsticaj, ohrabrenje i veče za pamćenje
Organizatori dva letnja filmska festivala u Srbiji otkazali su ili odložili ovogodišnje planove zbog aktuelne krize u društvu. Kako politika utiče na scenu
Barak Obama je 2012. godine poslao svog ministra finansija da urazumi nemačkog kolegu koji je, protiv prezaduženih Grka, naglašavao moralni značaj trpljenja bola na kratke staze, zarad integriteta na duge staze. Ubeđivanje nije uspelo. U svakom slučaju, bez ordoliberalizma ne može se razumeti nastanak EU, kao ni nemačka pozicija u Evropi. Bez njega se, zapravo, ne može tumačiti ni XX vek
Pronalazak i širenje fotografije za Hoknija predstavlja trenutak u kome je optička slika samo fiksirana na papir uz pomoć hemijskih dodataka. Prateći likovne procedure, Hokni sugeriše da se modernost rađa upravo sa umetničkim oslobađanjem od optičkih aparatura i pomagala i povratkom na nesavršeni, manuelni izraz
Gestom pumpanja na Vimbldonu Novak Đoković je na sebe navukao kletve i uvrede režima Aleksandra Vučića. Stavljen je u isti koš sa „blokaderima-teroristima“ i „antisrbima“
I kako će vatrogasci, policajci i lekari da brinu o nebezbednim tunelima? Pa, tako što će da osmatraju brdo i budu spremni ako se brdo obruši na autobus, na primer
Da li biste seli sa Aleksandrom Vučićem za kafanski sto nakon što je pomilovao naprednjačke muškarčine koje su palicom junački polomile vilicu studentkinji? Osim gubitka elementarnih moralnih kočnica, šta još stoji iza ovog čina
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
