Da li znate šta znači „dopipnuti“? A „mazački“? Ili „izrukaviti“? Ako ne znate, pogledajte u „Srpskiričarsku rečorčicu“, u Rečnik detinjih reči i izraza Vesne Smiljanić Rangelov.
U njemu piše da je jedna trogodišnja Lana rekla „Ne mogu da dopipnem luster“, da je petogodišnji Simeon Rangelov iz Beograda rekao „Bio je čitalački, sada je mazački čas“, a da je četvorogodišnja Milica delić iz Bijeljine rekla „Izrukavi mi ovu majicu da mogu da je obučem“.
Da prevedemo i naslov rečnika: „srpskiričar“ je stručnjak za srpski jezik, a „rečorčica“ je svešćica u koju se upisuju reči.
Vesna Smiljanić Rangelov kaže da je ona samo jedna od 669 sapisnika ovog rečnika, dece od jedne do 15 godina.
U uvodu ovog rečnika Vesna Smiljanić Rangelov je navela osnovne detalje o istoriji otolingvistike, nauke o detinjem jeziku, ali i neka svoja zapažanja:
„Petogodišnje dete gleda kroz prozor u nebo koje se smračilo, a dan je. Očekuje se svakog časa i kiša, grom, oluja, vetar, ali se još ništa ne događa. I taj petogodišnjak pogleda kroz prozor i kaže – ‘Au, ala je se nebo zgromodrždilo’. On u tom trenutku ne zna da se na ruskom recimo kaže ili piše dožd, ne zna za naše pesničko dažd što sve vodi poreklo od staroslovenskog pa do praslovenskog da je džd kiša. Dakle on ništa o tome ne zna.“
„U novije vreme psiholingvisti su, proučavajući detinji govor, došli do zaključka o postojanju mentalnog leksikona. Smatraju da deca povlače sve reči iz mentalnog leksikona koji predstavlja ukupan rečnik našeg jezika od praistorije. Sve ono što već postoji ili je postojalo pa je izbačeno iz upotrebe mi čuvamo u mentalnom leksikonu s tim što odrasli koji su već normirani, standardizovani u svakom pogledu, više ne povlače te reči, a deca, oslobođena bilo kakve norme, slobodna su jezička bića“.
Ona smatra i da su „deca stvaraoci i mi zaista možemo učiti od njih. Kada bismo tražili nove reči za neimenovane predmete, predlažem da se obratimo prvo deci, jer imaju najbolje jezičko osećanje.“
„Srpskiričarsku rečorčicu“ je objavio Službeni glasnik.
