Knjige
Hronika radoznalosti
Imamo li mi ovde još takvih ljudi kao što je Milan Vlajčić? Nemamo, a i da imamo – odakle nam
TV manijak
Medijsko šamaranje
Intervju – Uliks Fehmiu, glumac
Glad za životom
"Mi sad snimamo u Boru i svako malo vetar donese beli dim koji ne vidite, samo odjedanput cela ekipa krene da kašlje. Užasan ukus metala i sumpora u ustima. Mi se davimo, oni ne. Oni kažu, nepovoljna ruža vetrova. Tako se to tamo kaže na vestima. Ne kaže se: ‘danas je zagađenost uvećana za 1000 odsto’, ne, nego: ‘to je nepovoljna ruža vetrova’. Čista poezija. I oni se onda smeju, a mi kašljemo"
Koncert – Lepa Lukić, 26. IV 2009, Sava centar, Beograd
Moje godine zlatne
Kraljica narodne pesme, pre nego što su te titule devalvirale do besmisla, kao da je ostala zamrznuta u vremenu; kroz decenije se najveći deo estrade otcepio od Lepe, glavne struje i normalnosti
Pesme odmetništva – Darko Rundek, "Uhovid" (Durieux, Zagreb, 2009)
Zvuk tišine
Ovu zbirku možemo čitati i kao bedeker za bekstvo od svih oblika napadne kolektivne svesti, (avan)turistički priručnik ispisan rukom autora koji već tri decenije održava neokrnjen moralni kredibilitet za pisanje takvih udžbenika
Priče iz beogradskih muzeja
Vojni muzej, Manakova kuća, Muzej Ive Andrića, Muzej SPC, Muzej Arčibalda Rajsa, Muzej afričke umetnosti, Pedagoški muzej, Etnografski muzej, Muzej Banjičkog logora, Muzej srpske medicine, Muzej pozorišne umetnosti
Beogradska muzejska ponuda
Nestašica muzeja
Na sajtu Skupštine grada Beograda pobrojano je 37 umetničkih, kulturno-istorijskih, memorijalnih, tehničkih i prirodno-istorijskih muzeja. Ako muzej definišemo kao kulturnu ustanovu koja čuva, proučava, sakuplja i izlaže vrednosti svog naroda, pitanje je da li se za sve beogradske muzeje može reći da, osim što postoje, i – rade
TV manijak
Dok nas smrt ne podeli
Pozorište
Odustati od sebe
Laza Lazarević, Švabica; dramatizacija i režija Ana Đorđević; igraju Radovan Vujović, Marija Vicković, Bojana Maljević i dr.; Teatar "Bojan Stupica", JDP
Knjige
Hronike razmaženog čitaoca
Bazduljev teatar je savremena Bosna, ali prava pozornica je mnogo šira, i obuhvata svu "bedu malih istočnoevropskih država"
Knjige – Nenad Stipanić, "Odlično je baviti se kriminalom";
(LOM, Beograd, 2009)
Večni optimizam kriminalaca
Imamo, dakle, momka snažnog, zdravog i tehničara s pesnicama koji pokušava da živi u Hrvatskoj s početka devedesetih. Smeta mu samo sposobnost razlikovanja dobra i zla, ali nema kud
Muzička industrija
Kraj na bis
Prvi put od kad je uspostavljena moderna muzička industrija, ukupni obrt novca od koncertne aktivnosti, doskora smatrane za prateću promotivnu delatnost, premašio je obrt od prodaje snimljene muzike. Ova informacija je saopštena na konferenciji u Londonu koja okuplja najveći skup koncertnih agenata iz celog sveta. U toku je jedna od najkrupnijih promena u istoriji muzičkoj biznisa, čije posledice još niko do kraja ne može da proceni
TV manijak
Nekom je svanulo!
Rim – Izložba "Đoto i XIV vek"
Novi srednji vek
Grandiozna izložba u rimskom kompleksu Vitoriano posvećena je slikaru koji je u umetnost Srednjeg veka uneo novu, modernu i humanističku viziju, a neobičan susret sa Đotovim remek-delima ostvaren je i uz pomoć savremene tehnologije
Evropski pozorišni oskar – Premio Europa 2009
Zaverenički rituali
Ovogodišnji laureat pozorišnog Oskara je čuveni poljski reditelj Kristijan Lupa. Njegovo delo, pored ostalih, pruža opšti pravac u kome se može očekivati dalji razvoj "novih pozorišnih realnosti". Pozorište više ne inscenira dramske tekstove, već pripoveda i inkarnira, koristeći raznovrsna pozorišna sredstva uključujući i ona koja pružaju nove tehnologije
In memoriam – Ranko Munitić (1943–2009)
Rankov bioskop
Pozorište
Opasan vic
Fridrih Šiler, RazBOYnici; režija Nikola Zavišić; igraju Marko Makivić, Vladimir Grbić, Minja Peković i dr.; Narodno pozorište Subotica, Drama na srpskom jeziku (gostovanje u Pozorištu na Terazijama)
Povodom osamdesetog rođendana Milana Kundere
Šalu na stranu
U sredu, prvog aprila, Milan Kundera je napunio osamdeset godina. Pisac – veran, na izvestan način, vlastitom rođendanu, dočekao je vreme u kome se kontekst dominantne recepcije njegovih najslavnijih dela rasuo u paramparčad
Intervju – Ivan Ivanji, pisac
Romani vlasti, ideologije i poraza
"Kod rimskog cara Julijana ima nečeg što podseća na naše vreme. Oko njega su bili ljudi koji su pod Dioklecijanom proganjali hrišćane, pa su pod Konstantinom postali dobri hrišćani, a pod Julijanom su opet bili protiv njih – znači kao ovi naši koji su čas za Tita, za Slobu, za Evropu... Samo vrte glavu kao vetrokaz"
Knjige – Torsten Veblen – Teorija dokoličarske klase
Moja privatna dokolica
Tražeći način da se razlikuju od drugih, imućniji pripadnici pljačkaškog ili kvazimirnodopskog društva klone se fizičkih poslova da bi mogli da uživaju u dokolici i potrošnji. Potreba za distinkcijom stvara dokoličarsku klasu
Vodič kroz VI Beogradski festival igre – Predlog za gledanje
Misao pokreta
Od klasičnih do najsmelijih koreografskih zamisli, od spektakularnih do minimalističkih ostvarenja i njihovih pretencioznih ili skrivenih značenja, na Beogradskom festivalu igre moguće je videti sve što jeste presek svetske plesne scene u ovom trenutku
Pozorište
Težina satire
Svetislav Basara, Nova Stradija; adaptacija i režija Kokan Mladenović; igraju Miodrag Krivokapić, Aleksandar Srećković, Radmila Živković i dr.; Narodno pozorište
TV manijak
Ima li televizije nakon smrti?
Savremeni ples
U formi brejkdensa
Oh, no!
Koreografija: Dalija Aćin, Recognize Crew
Izvođenje: Darko Bursać, Luka Lukić
Muzika: Goran Simonoski, Ivan Antić
Beogradsko dramsko pozorište
Pola veka od smrti Rejmonda Čendlera (1888–1959)
Crno je moja omiljena boja
Poslednjeg ovogodišnjeg martovskog četvrtka navršava se tačno pola stoleća od smrti Rejmonda Čendlera. Najslavniji noir pisac, tvorac nezaboravnog detektiva Filipa Marloua, tek posle smrti je prepoznat kao pisac koji daleko nadilazi granice žanra "tvrdokuvanog" krimića
