Kultura

Intervju – Karen Šahnazarov, reditelj i direktor Mosfilma

Tragovi tigra

"U toku je rat Zapada protiv Rusije. Sve izgleda isto kao pre sedamdeset godina. Mi smo bili ti koji su 1991. zaustavili Hladni rat. Evropljani misle da su u njemu oni pobedili. Nisu pobedili, mi smo zaustavili rat. I trebalo je da ga zaustavimo, to je bila dobra odluka. Ali šta se posle desilo? NATO je počeo da prilazi sve bliže i bliže. Došli su do Sankt Peterburga. Zbog čega? Do pre samo šest meseci niko u Rusiji nije mogao da zamisli da će Krim ponovo biti u sastavu Ruske Federacije. Uveren sam da ni predsednik Putin nije mogao da zamisli Krim u Rusiji. Danas u ruskom narodu vlada veliko antiameričko raspoloženje. Doskora nije bilo tako"

Sterijino pozorje

Mali im je ovaj Urban

Ovogodišnje Pozorje ispalo je bolje nego što se moglo slutiti, ali to ne znači da nije bilo bizarnih stvari na njemu i oko njega

Reportaža – U Kanu za vreme festivala

Kao na filmu

Kan je sjajno mesto da se lansira film, ali i da se ukopa, i zato je nezgodno kad vam u Kanu na film viču "bu" i "ua", što se desilo i ove godine Mišelu Azanavisijusu, čiji je film Glumac 2012. godine osvojio pet oskara. Zvižduke kritičara i novinara izazvao je svojim novim filmom, antiruskim ostvarenjem o krvavom ratu u Čečeniji

Knjige – Tušta i tma

Kratka pisma za dugo čitanje

Glavnina stranica ove obimne prepiske Miljenka Jergovića i Svetislava Basare je za čitaoca podsticajna razmena dva ekstraordinarna duha

Intervju – Jože Pirjevec, istoričar

Titovi drugovi i naslednici

"Gotovo je nemoguće reći da je Tito bio uspešan državnik zato što je njegova Jugoslavija propala, ali ipak, neke ideje koje je on zastupao su još žive. Pre svega to je volja i moć za otpor protiv okupatora. Zatim ideja da treba napraviti novi red u svetu sa pravičnijim odnosima među ljudima i manjim razlikama među njima. I na kraju, ideja da se ostvari socijalizam po meri čoveka. Zbog tih ideja će se o Titu i o njegovoj Jugoslaviji govoriti još dugo-dugo"

X Men – Dani buduće prošlosti

Strmoglav pad u budućnost

Profesor X i Magneto, vođe dva suprotstavljena mutantska klana, sklopili su savez. Nalazimo ih u pećini, gde poslednjim atomima snage pokušavaju da spasu što se spasti može. Sa njima je mlada mutantkinja čija će moć da vraća ljude i mutante u njihovu vlastitu prošlost biti presudna za spas mutantskog roda. Nažalost, svaki povratak u period raniji od mesec dana može da bude poguban za mozak. I za ljude i za mutante. Novi X Men jedan je od najaktuelnijih filmova na repertoaru

Književnost – Malteški soko Dešijela Hemeta

Iskupljenje na ulicama zla

U izdanju Lagune nedavno je objavljeno novo izdanje Malteškog sokola Dešijela Hemeta. Reč je o romanu koji je ostvario nemerljiv uticaj na istoriju filma i književnosti, pa i na način na koji doživljavamo svet, tako da reklamni slogan o "najbitnijem kriminalističkom romanu svih vremena" nije lišen utemeljenja

Podsećanje – Dušan Matić (1898–1980)

Mislim, dakle postojiš

Dušan Matić je bio ostrvo jednog doba i jedne književnosti, ali ostrvo sa posebnom umetničkom florom, faunom i mikroklimom

Glumac u vremenu

Intervju – Pero Kvrgić, glumac

"Volim uloge koje u sebi nosim! Kad sam igrao Mekinpota, to mi je draga uloga, u predstavi Patnje gospodina Mekinpota, on vam je jedna hrpa nesreće. Žena ga je ostavila, uboški tip, stalno ide bos. I taj Mekinpot stalno govori o cipelama budući da je bos. I stalno se obraća Bogu. Onda sam se ja sjetio kako sam u partizanima imao dva para cipela, pa sam jedne poklonio drugu koji je bio bos... Poslije toga s cipelama u partizanima, primili su me u SKOJ! Bio sam i u Partiji, a kad sam izašao – Đilas je imao neke ideje o demokraciji – jedan kolega i ja smo se zafrkavali da smo dobili partijsku povišicu."‘Kakvu?’, pitali su nas. ‘Pa više ne moramo da plaćamo članarinu, eto takvu!"

Dobrica Ćosić (1921-2014)

Kraj srpskog XX veka

Ko je zapravo bio pisac, intelektualna figura i politički delatnik Dobrica Ćosić, i ko i šta je on bio "nama"? Na to pitanje s raznih strana nude jednostavne, ali bezvredne odgovore

Koncert – Bilja Krstić & Bistrik, Dom sindikata, Beograd, 9. V 2014.

Ničeg suvišnog

Folklor je živ i zdrav u glasnim žicama Biljane Krstić i pod prstima orkestra Bistrik, savremen i kreativan; nema ko da vam oduzme kulturni identitet dok ga ovakvi čuvaju

Intervju – Vilijam Basinski, kompozitor

Život i smrt melodije

"Stvarno bih voleo da radim ponovo sa mojom dragom prijateljicom i koleginicom iz muzičkog dela Život i smrt Marine Abramović, to je vaš dragulj – briljantna Svetlana Spajić! Voleo bih i da skupljam pečurke sa Džonom Kejdžom. Mislim da bi to bilo predivno iskustvo, negde u šumi, možda u Severnoj Karolini, samo skupljati pečurke i slušati zvukove... tišinu"

Ženska seksualnost

Glupe materice i naše sestre majmunice

U knjizi Žena – Intimna geografija Natali Endžier polazi od stare pretpostavke evolucione psihologije da su žene prirodno uslovljene da rađaju i da budu monogamne. Da bi dokazala kako žena nije ni za šta od navedenog prirodno determinisana, Endžier razlaže žensko telo do poslednjeg molekula

Sto godina od smrti Jovana Skerlića

Soldat istine

Tačno na dan izlaska ovog broja "Vremena", 15. maja 2014. godine, dakle, navršava se puno stoleće od smrti Jovana Skerlića. Na sahrani se od Skerlića oprostila i delegacija "bosanske revolucionarne omladine" u sastavu Gavrilo Princip, Vladeta Bilbija i Đulaga Bukovac. Njih trojica su nosili venac u počast čoveku koji im je bio inspiracija kao jedan od ključnih tvoraca i protagonista jugoslovenske ideje

TV manijak – Evrovizija 2014.

Hladni rat i žena s bradom

Homofobija iskazana povodom ovogodišnjeg Evrosonga je samo zamazivanje očiju pred mnogo ozbiljnijim globalnim sukobom. Končita je postala povod za podelu Evrope, a glasanje za nju, ili njega, predstavlja transvestirani referendum protiv Rusije. Pošto je Končita pobedila, granica je ponovo postavljena, a Gvozdena zavesa je postala Končitina balska haljina i brada

Knjige – Kratak pregled vremena

Postjugo bluz

Nije knjiga Feliksa Pašića tek "zbirka starih intervjua", nego sjajno i upečatljivo svedočanstvo epohe

Noć muzeja – Zgrada SIV-a i Vidovdanski hram

Ćutljivi svedoci vremena i politike

Pored ostalih programa, u predstojećoj Noći muzeja biće predstavljena i dva arhitektonska monumenta koja su obeležila svoju epohu, jedan realizovan – Palata Saveznog izvršnog veća na Novom Beogradu, i jedan nerealizovan, Vidovdanski hram Ivana Meštrovića, koji je trebalo da bude podignut na Gazimestanu

TV manijak

Agresivno kresanje

In memoriam

U ulici Timotija Džona Bajforda

U Beogradu, u 73. godini, umro je Timoti Džon Bajford, televizijski reditelj, profesor, prevodilac, pisac, glumac i fotograf, autor kultnih dečjih televizijskih emisija "Neven", "Poletarac", "Nedeljni zabavnik", "Babino unuče", "Metla bez drške", "Tragom ptice dodo", "Notna svaštara" i drugih, uz koje su odrastale generacije i koje su postavile do danas nedosegnut nivo televizijske produkcije za decu

Roman – Imperfekcionisti

Hronika najavljene smrti

Knjiga Toma Rahmana je melanholični lament nad umiranjem novinske kulture, bez koje je i dalje teško zamisliti društvo slobodnih i prosvećenih ljudi

Intervju – Slobodan Šijan, režiser

Tradicionalni avangardista

"Na poslednjem konkursu Filmskog centra Srbije, konkurisao sam sa tekstom Svetislava Basare Diskopatija. Odbili su me, izabrani su neki drugi filmovi, svaki put te ćušnu za neki drugi put – malo me to i zamara. Zamara me i pitanje ‘kad ćete da snimite novi film’, stavlja te u neku luzersku poziciju. Ne želim da budem u toj poziciji, zato sam se i prihvatio tih drugih poslova, pisanja knjiga, izložbi i, verujte, da se mnogo bolje osećam. A film, ako nekom treba biće ga, a ako ne... "

Karaoke civilizacija

Odvratna lakoća nepostojanja

Reč karaoke znači "prazni orkestar". Pojavila se u Kobeu, Japan, početkom sedamdesetih, i sastavljena je od japanskih reči karappu – kratak, prazan, i okerestu – orkestar. Ima li bolje najave onog što je usledilo, društva mrtvih orkestara? Nova karaoke civilizacija postgrađanskog sveta uzela nas je pod svoje. Civilizacija u kojoj podražavanje emocija ili mišljenja zauzima mesto autentičnog. Civilizacija bez sadržaja

Umesto nekrologa – Jedna Markesova priča

Baltazarovo čudesno poslepodne

Gabrijel Garsija Markes