Palić 2015.
Dve umorne Evrope, i treća na pragu
Kako je bilo pratiti evropske filmove u društvu onih koji u "Evropu" nadiru kroz vrata i prozore, preskačući zidove i ograde
Intervju – Ivan Jani Novak, Laibach
Uspon na planinu Paektu
"Autentična ‘narodna’, tradicionalna folk muzika danas je stvar prošlosti, istorije, i ona najfinije i najbrutalnije definiše karakter određenog naroda i kulture. Savremena (turbo) folk (i popularna) muzika, koja uveliko vulgarizuje tradiciju, ali zato nije ništa manje precizna u definiciji narodskog karaktera. Obe verzije folk muzike utemeljene su na Blut und Boden filozofiji, iako se savremena verzija bar donekle pokušava prodavati kao izraz globalnog kôda. Za Laibach je ‘muzika iz naroda’ u principu ona koja ubija i zbog koje se gine"
Lični stav
Kultura u raljama zakona
Nijednom zakonu, koji kao omča guše kulturu, Ministarstvo kulture se nije ni ovlašno protivilo. Naprotiv
Knjige – Riba u vodi
Mario mađioničar i Ljosa političar
Sjajna memoarska knjiga Maria Vargasa Ljose je uzbudljiva mešavina priče o "ranim jadima", otkrivanju prijateljstva, erotike i književnosti, te hronika njegovog političkog angažmana u zrelim godinama
Intervju – Jasminka Petrović, književnica
Džaba ste ratovali
"Svedoci smo da kultura i umetnost podižu srušene mostove na Balkanu i dobrim delom obavljaju posao političara. Mladi se povezuju kroz različite projekte i ucrtavaju neke svoje putanje. Sklapaju se novi poslovi, prijateljstva, brakovi... Autobusi opet putuju od Vardara pa do Triglava"
Strip – Baru – Kitaja bluz
Jedna noć i dve želje
Kroz svoj autorski prvenac, sada već proslavljeni i nagrađivani strip, autor niže sećanja i želje sa dočeka nove godine iz vremena kada je bio osamnaestogodišnjak. Tri decenije nakon izlaska legendarnog Kitaja bluza, Baruov strip je u izdanju novosadskog Komika konačno objavljen i kod nas
In memoriam – Omar Šarif (1932–2015)
Čovek časti i rata
Egipatski glumac Omar Šarif umro je 10. jula u Kairu. Njegovim odlaskom kao da se završava epoha u kojoj je film umeo da bude više od umetnosti, da formira i menja sliku sveta, a filmski likovi su mogli da ljude čine boljima
Knjige
Psovka – verbalni tik ili subverzija
Studija Predraga Krstića o „skarednim rečima" je osvežavajući iskorak u svet „nedostojnih" tema, kakvih za filozofsko ili bilo koje drugo ozbiljno posmatranje čoveka i sveta, naravno, nema
Intervju – Goran Milašinović, pisac i kardiohirurg
I lekari su ljudi
"Ne pišem samo o lekarima. U literaturi me uopšte ne zanima lekarska profesija. Kao što nije ni Ijana Mekjuana kada je opisivao životni dan jednog neuropsihijatra. Nego čovek. Enigme koje se kriju u ljudskoj duši. Individualna i kolektivna podsvest. Psihološki trigeri karaktera i na prvi pogled neobjašnjivih ponašanja i delovanja. Ali pisac se u građenju likova i formiranju priče drži sveta koji najbolje poznaje jer je tako uverljiviji, s obzirom na to da izmaštani deo mora da liči na stvarnost jednako kao sama stvarnost. To je zakon literature"
Reportaža
Superheroji na letovanju
Duhovite karikature belgijskih majstora na ovu temu mame osmehe, Supermen svojim snažnim mlazom probija zid u javnom WC-u, telefonska govornica u kojoj neko stalno zaboravlja svoje odelo, Fart Vejder poziva Luka da ga povuče za prst... Ali, kako se ne šaliti na račun heroja koji nose gaće preko hulahopki?!
Intervju – David Albahari, pisac
Smeh čistog srca
"Nisam siguran da li levica i desnica uopšte mogu da postoje u samoj literaturi. Pisac treba da bude izvan i iznad toga. Svako delo, ne mora biti veliko, ali dobro delo, mora da izražava sumnju prema svemu. Ako pišete s pozicija levice ili desnice, vi onda nemate sumnju, a ako ne sumnjate, čemu onda pisanje? Onda je to pamflet, letak. Kao što su mnoga dela napisana u socijalističkim režimima, upravo to, čisti pamfleti. I na Zapadu ima mnogo takvih pamfleta. To nije književnost. Mene kao pisca to nikada nije zanimalo... Ali, hteo to pisac ili ne, u delu moraju da, iz neke daljine, u pozadini, dopiru buka i bes nekog ratnog sukoba i nekog ljudskog nerazumevanja"
Roman – Moja borba
Istina, najteže oružje
Prvi tom šestoknjižja Karla Uve Knausgora je izazovno poigravanje bespoštedno iskrenim uvidima u sopstvena tabuizovana (ne)osećanja kao eksplozivan prozni materijal
Džoni Mičel, prva pesnikinja pop muzike
Ovih dana Klensi ne može da peva
Naslov ovog teksta potiče iz čuvene pesme grupe Bafalo Springfild Nowadays Clancy Can’t Even Sing. Pre nekoliko dana Dejvid Krozbi je izneo sumnju da će Džoni Mičel moći ikad više da govori. Čak i da to možda nije sasvim istina, aneurizma koja ju je nedavno pogodila onemogućila je legendarnu autorku i pevačicu da više ikad zapeva. Može li pevačica da živi bez glasa
Bečki pozorišni festival
Čari verbalnog pozorišta
Među vrhuncima nedavno završenog Bečkog festivala bio je komad o nestajanju pisane kulture Oproštaj od papira, ruskog autora Evgenija Griškoveca, i obrada Ibzenovog Jona Gabrijela Borkmana u režiji Australijanca Sajmona Stouna
Kultura sećanja – Selman Selmanagić (1905–1986)
Neimar iz Srebrenice
Sarajevsko "Oslobođenje" objavilo je 1974. godine članak pod naslovom "Od stolara iz Srebrenice do dekana Visoke škole u Berlinu". U njemu se sumira dotadašnji životni put Selmana Selmanagića, arhitekte rođenog u Srebrenici: diplomirao na Bauhausu, pod paskom Paula Klea, Valtera Gropijusa, Misa van der Roea; tridesetih radio u Istanbulu i Jerusalimu; Drugi svetski rat kao član Komunističke partije Nemačke proveo u Berlinu; posle rata, projektovao najveći stadion u Istočnom Berlinu "Valter Ulbriht". Umro je 1986. godine, a sahranjen je u Srebrenici, gradu u kojem će devet godina kasnije u samo nekoliko dana biti ubijeno 25 njegovih imenjaka
Intervju – Irina Dečermić, pijanistkinja
Pet života jedne žene
"Tolstoj je bio veliki poznavalac muzike, emocije koje je u njemu ona izazivala sigurno nisu bile površne. Muziku je doživljavao kao ljubavni čin. U Krojcerovoj sonati je spojio ženu i muziku. Kad Poznjecov, glavni lik novele, ubija svoju ženu, time Tolstoj ućutkuje i muziku koja je u njemu probudila strasti kakve u njemu budi žena"
Istorija i književnost
U senci tajnih službi
Selman Selmanagić je jedan od junaka romana Slova od kovanog gvožđa Ivana Ivanjija. U ovom tekstu autor govori kako se upoznao s životnim putem srebreničkog arhitekte
Reč o delu – Poslednja reč Hanifa Kurejšija
Farsa s ključem
Aktuelni roman Hanifa Kurejšija Poslednja reč (Booka, Beograd, 2014, sa engleskog preveo Aleksandar Milajić) predstavlja duhovitu i uzbudljivu umetničku fresku o savremenoj književnosti i izdavaštvu, o mladosti i starosti, muško-ženskim odnosima i načinima na koji se stvarnost transponuje u literaturu. Ovo je, inače, sedmi po redu Kurejšijev roman, a u Srbiji su objavljeni prevodi skoro svih prethodnih: Crni Album (2000), Buda iz predgrađa (2001), Telo (2003), Intimnost (2005) – svi u izdanju Platoa, i Nešto da ti kažem (2009) u izdanju Lagune
Intervju – Hanif Kurejši, pisac
Ima li budućnosti
"Danas u Evropi nemamo više pluralitet političkih ideja, odnosno ono što je multikulturalizam u prošlosti nudio – sistem alternativa. Svet je postao mnogo fašističkiji. Svedoci smo rasta fašizma i fašističkih partija u Francuskoj, Mađarskoj i Nemačkoj, kao i fundamentalističkih pokreta. Pisanje i umetnost nam služe upravo da bismo istražili na koji način čitav taj proces funkcioniše, ali i pokazuju koliko smo bespomoćni u odnosu na moć i autoritete"
Foto-komentar
Diskretni heroji
Gostovanje Marija Vargasa Ljose u Novom Sadu i Beogradu izazvalo je nezapamćeno interesovanje čitalačke publike
Bečki pozorišni festival
Slučaj Švejk
Na nedavno završenom Bečkom festivalu premijerno je izvedena predstava Slučaj Švejk po motivima Hašekovog romana. Režiser Dušan David Paržizek stavio je naglasak na motive nacionalizma i aktuelne etničke napetosti u Evropi
Spomeničko nasleđe
Tesla po Tesla, tri Tesle
Kao i sve prethodne, i ova gradska vlast s naprednjacima na čelu ima potrebu da ostavi trag ne samo u vremenu nego i u prostoru. Otud i najava novih spomenika koji će biti postavljeni u Beogradu. Posle Nikolaja II Romanova, spomenike će dobiti i Gavrilo Princip, Nikola Tesla i Borislav Pekić
Reportaža – 56. Bijenale u Veneciji
U potrazi za budućnošću
Iza kulisa zvaničnog programa 56. Bijenala u Veneciji odigrava se i nezvanično bijenale u vidu gerila kampanja koje imaju za cilj da istaknu neka goruća pitanja u svetu, od pitanja imigranata, rata u Ukrajini do teškog položaja radnika u Abu Dabiju gde se grade ogranci Gugenhajma, Luvra i drugih muzeja
Koncert – Rundek Cargo Trio, Barutana, Beograd, 12. VI 2015.
Umetnost podrazumevanog
Darko Rundek stari na jedan od najboljih načina, učeći i podmlađujući nas. Osamdesete a naročito Novi talas preterano su mistifikovani, posthumno ih siluju lažovi i budale, kako to obično biva. I može im se, jer je ostalo premalo izvornih koji bi to mogli da (od)brane. Nažalost, tek poneko kao Rundek ima i opravdanje – on je otišao mnogo dalje
Knjige – Enciklopedija straha
Od abnormalnog do žute groznice
Izdavačka kuća Službeni glasnik objavila je ovih dana "Enciklopediju straha" koju potpisuje Ljubomir Erić sa saradnicima. Reč je o izuzetno obimnom i bogatom delu koje u rečničkoj formi na blizu šest stotina stranica leksikografski obrađuje ceo niz pojmova i imena na različite načine povezanih s pojmom straha
Roman – Milijarder
Kad košulje zašarene
Roman Vetona Suroija, smešten na Kosovu devedesetih, pun je moćnih, uzbudljivih slika o jednom životu o kojem je velika većina nas izabrala da ne zna baš ništa
