U četvrtak je preminula dvadesetjednogodišnja jutjuberka iz Beograda Kristina Kika Đukić. Mnogima do juče njeno ime nije značilo ništa, sve dok se nije saznalo da dolazi sa jutjuberske scene i da deca i tinejdžeri veoma dobro znaju o kome se radi
Bolje je graditi na onom što je dobijeno, nego rizičnim akcijama dovoditi u pitanje vlastite ciljeve i kredibilitet. Zavodljiva je energija manjine bez koje ništa ne bi započelo, ali sada je ključ u konsolidaciji podrške šarolike i tihe većine
Kako će se salto mortale Aleksandra Vučića sa zakonima o eksproprijaciji i referendumu osetiti u njegovim redovima? Pred čitaocima je nacrt ideje bez izmena i dopuna
Nismo li i danas podeljeni na vernike i izdajnike, anglofile i rusofile, a najmanje je onih koji odbijaju da se slepo predaju bilo kom autoritetu
Kako je pisac denunciran kao nedostojan “nacionalne penzije” jer se ne udvara arhaičnim vizijama “naroda i države”
Kakav je Aleksandar Vučić među svojim mladim naprednjacima? Zbog čega u društvu vođa navijača Crvene zvezde ne deluje kao odlučni i samouvereni lider koji se nikog ne boji? I može li opozicija na izvorima u aprilu sledeće godine kapitalizirati ozbiljne ekološke probleme
Predsednika Srbije Aleksandra Vučića porazila je „ulica“. Makar u jednom izolovanom slučaju. Pokazalo se da je u naprednjačkoj demokratiji recept da se građani izbore za svoje vitalne interese da se u dovoljnom broju okupe na ulicama, da budu dovoljno uporni, da se ne plaše hapšenja, da ne ustuknu pred batinašima, da smisle dovoljno radikalne demonstracije i da ih dobro organizuju
Preksinoć je Angela Merkel na televiziji sama pevala podrugljivo izmenjeni tekst kabaretistkinje Hildegard Knef, ismevala samu sebe. Knef, na primer, peva da je sa šetnaest godina poželela „sve ili ništa“, a Angela Merkel da je sa šestnaest godina „poželela da vlada“. Pevala je neobično dobro. Podsetilo me je na to kako je Putin jednom prilikom na engleskom zapevao Bluberry Hill
Kako je režim prepustio državni monopol sile svojim paravojnim jedinicima i pokrenuo novu kampanju demoniziranja političkih protivnika
Ovakve serije su kod nas retkost, jer uvek preti opasnost da vas neko optuži da svoje (svoj narod, svoju porodicu) prikazujete kao karikature i ludake. Međutim, upravo tako su nastala remek-dela, jer se iza priče “ružni, prljavi, zli” uvek na kraju otkrije ono zrnce dobrote i ljudskosti
