Rokovi su neumitni zakon medijskog posla. Zbog proslave Sretenja, Dana državnosti, ovaj broj odlazi u štampu u ponedeljak a glavni zaplet ili, ako više volite, rasplet, događaće se u danima koji slede posle pripreme ovog broja „Vremena“.
Javnost očekuje da će na sva pitanja Aleksandar Vučić odgovoriti u „Upitniku“ u utorak, ali mana tog očekivanja je u tome da će sam sebi da sastavi upitnik i odgovaraće samo na ona pitanja na koja je spremio odgovore.
Tomislav Nikolić, povodom Dana državnosti, zove, sa suprugom Dragicom, na prijem u sredu. Odneo sam jutros takozvano svečano odelo na hemijsko čišćenje i baš me zanima kako će Toma i Dragica da odigraju ulogu domaćina s obzirom na to da nije nemoguće da u upitnik bude upisano i pitanje ko će biti kandidat vladajuće koalicije za predsednika Srbije. Dobro, svečano odelo se oblači i za sahrane.
Rekao bih da, kao i većini građana, može biti svejedno ko će biti kandidat vladajuće koalicije, ali priznaćete da je to zanimljivo pitanje. Suštinsko je, međutim, pitanje dokle ćemo živeti u nedovršenoj državi u kojoj, na primer, tužilaštvo sluša onog na vlasti, ali zakon sluša slabo.
Savamala će im verovatno izaći na nos, ali to nije jedini slučaj prilagođavanja zakona interesima pojedinaca ili užih grupa. To se, bre, navadilo da tumači stvarnost i naš život onako kako njima odgovara i još veruje da agresivnom medijskom kampanjom može vodu da pretvara u vino i da nas sve nahrani sa sedam biblijskih riba.
Veličina očekivane pobede Aleksandra Vučića na predstojećim predsedničkim izborima nikako ne bi smela da ga ohrabri. Naprotiv, mislim da sve ovo što se događa treba da ga uplaši.
Onog dana kad prebrojavanje bude završeno, počeće i odbrojavanje, ako već nije počelo. U prebrojavanju će Vučić verovatno da pobedi, u odbrojavanju će da izgubi. Velika moć je i velika slabost.
Kakvu god da sastavi vlast, vladu ili ličnu upravu državnim poslovima, svaka naplavina, bilo koje brvno ili govno, ostaće na njegovom kućnom pragu. Nema više druge adrese za srpske muke.
Velike pobede mogu da budu uvod u veliki poraz.
U pismu Vučiću jednog ambicioznog povratnika u srpsku politiku i biznis piše i ovo: „Ja tebe vidim kao Srpskog Deng Ksiaopinga (sve pravopisne greške i stilske zbrzozdolice idu na dušu autora pisma) i veruj da ti uopšte ne podilazim kada kažem to. Narod voli da ima vođu. Na sreću Srbije to danas ima u tebi. Tvoja vizija treba da ostane u Srpskoj istoriji. I da se promenom ustava stavi krov na stvaranje moderne vučićeve srbije“.
A onda se u „Kriku“ pojavila i ispovest Marije Mali, ostavljene i razočarane supruge beogradskog gradonačelnika Siniše Malog, i koliko god da, u trenutku nastanka ovog teksta, oficijelni mediji Aleksandra Vučića ćute o toj ispovesti, ona će odrediti arhitekturu Vučićeve Srbije izgrađene na „vodi i luku“, a ako još Toma Nikolić, mada nešto ne verujem u to, doda neki klin u tu čorbu, eto nevolje koja se ne može otkloniti prećutkivanjem i zamenom teza.
Vučić može da, u ovom trenutku, nadomesti sve državne institucije, ali ne može zauvek da ih nadomesti, kao u onoj izreci koja se završava izrikom da ne možete lagati sve ljude sve vreme.
