Srbija posle izbora: Uputstva za nestrpljive

Na površini je mirno, ali u podzemlju vrije. Pacovski kanali su zakrčeni. Posle pada političkog krila mafije krenulo je veliko pregrupisavanje.

Otkud, međutim, potpisnik ovih redova to zna kada nema, što bi rekao Miša Vasić, ni pošteno ulično vaspitanje, kamoli nešto ozbiljnije? Pa, jako se dobro seća Petog oktobra. Atmosfera je slična, ali tada zaista nismo znali ništa, bio nam je prvi put. Danas imamo iskustvo Petog oktobra, pa bez obzira što očekujemo čitave vozove gluposti – a biće ih, u to nema nikakve sumnje, jer ih po prirodi stvari mora biti (nema težeg posla od konstituisanja Republike) – petooktobarsko nam iskustvo može biti od ogromne pomoći.

Tužilaštvo pokazuje znake života

Najpre, za „svakosatno klepetalo“, kako ga je lepo opisao Božo Koprivioca, više nikoga nije briga, a najmanje njegove sluge. Ttome nasuprot to lice je već probudilo radoznalost tužilaštva. Još samo najočajniji i najmanje inteligentni ne shvataju šta se dogodilo, odnosno da je počelo.

Izgleda da ni on nije siguran šta se dogodilo, eno ga razapeo šator na „Informeru“ i nastavlja da proizvodi nebuloze jer, jednostavno, ne shvata da je upravo zbog toga, zbog laganja, falsifikovanja, nezaustavljvog trabunjanja, obećanja koje nije ispunjavao, zbog zla koje je širio sve ove godine, isteran sa scene.

No, to što izgleda baš onako kako ga – vrlo precizno, dakle – crta Dušan Petričić, nije zavaralo psihologe i psihijatre. „On nepogrešivo zna šta je stvarna istina, što dokazuje činjenica da je pažljivo prikriva, ali sebe ubeđuje da je laž opravdana višim ciljem“, rekla je psihološkinja Ana Mirković za „Vreme“ broj 1860 (26. avgust 2026). „Na pravnom i etičkom nivou to ne smanjuje njegovu uračunljivost – sigurna sam da je reč o svesnoj, instrumentalizovanoj obmani naroda zarad ostvarenja ličnog cilja.“ Što će reći da se na sudu neće moći pozivati na neuračunljivost.

Da li je, dakle, iko očekivao da će tužilaštvo tom brzinom da se trgne i odmah pokaže zainteresovanost za rečeno lice? U ovom trenutku ta je okolnost važnija od moralne čistote tužilaca. Zagorku Dolovac teško da će išta da opere, ali u ovom trenutku – šta god da je njen motiv, a teško da je to iznenada probuđena žudnja za pravdom – njenim se reakcijama nema šta zameriti.

Koraci unapred

Naravno da će biti i gluposti. Biće ih mnogo. Ako je Vučićev pad političko remek-delo Studentskog pokreta, izvedeno gotovo bez greške (retko kada se kolektivna pamet pokazala tako delotvornom kao u poslednje dve godine u zemlji Srbiji), izgradnja Republike je toliko složen zadatak da je sve ovo do sada bio – ma koliko delovalo bizarno ovo što ćemo reći – lakši deo u odnosu na ono što nas čeka.

Da ne bude zabune: ne čeka nas ništa gore od ovoga što smo nekako preživeli u prethodnih 14 godina. Već je bolje i tek će biti bolje. Ali kako su nas Vučić i njegova ekipa odveli do dna, biti malo iznad dna i nije neki podvig. Ako želimo da od ove razlupane zemlje stvorimo prihvatljivo mesto za život, biće nužno da se i mi samo promenimo. I to ne malo.

Zbog toga je nužno očekivati i ono na šta nismo navikli od Studentskog pokreta – greške. No, mi smo tu da im na greške ukažemo. Jedinu grešku koju ne smeju da naprave u narednih nekoliko meseci jeste da se ideološki podele. Zadatak koji su započeli moraju da izvedu efikasno: politički, ekonomski, kulturno uništiti hobotnicu i postaviti institucije na noge. Dakle, uspostaviti Republiku. Posle toga na red dolaze ideološke razlike koje su i normalne i poželjne. U dobro postavljenom republikanskom okviru te razlike neće biti opasnost za Republiku, već njeno pogonsko gorivo.

Zbog toga, dragi nestrpljivi čitaoče, pokušaj u sebi da pronađeš makar onoliko strpljenja koliko si pokazao dok su se Studentski pokret i građani, računajući i tebe, borili za slobodu.

Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!