Malo šta je tako nepodnošljivo kao raskokodakani rodoljubac: čuvstva o kojima nema potrebe uopšte da se govori on neumorno ističe kao svoju jedinstvenu osobenost i očekuje da mu se za nju svaki put oda posebno priznanje
Da ne budemo preoštri prema doktorki Macuri, jer ako pogledamo objektivno, ona nije uradila ništa što već svakodnevno ne čine svi drugi državni zvaničnici, počev od premijera Vučića. Žena se samo ponašala kao drugi, pa nije valjda da ga ona baš najviše voli – podugačka je tu top-lista
Umesto razložne skepse i ozbiljne rasprave, naš glavni pretendent na svu moć širi raskalašan optimizam i izbegava svaki razgovor u kome bi neko mogao da ga suoči s činjenicama. Tako teče kampanja u kojoj se Vučić takmiči sam sa sobom u izmišljanju boljeg života
Saša Radulović i Nenad Čanak pokupili su sveopšti opozicioni odijum svojim beskorisnim kandidaturama, ali je zato tzv. Preletačević svima navodno jako simpatičan, iako radi to isto
Goncić i Leontina podržavaju i srpski jezik i Vučića: spajaju lepo i korisno, doklen M. Gurović podržava samo vladara: nije u komisiji za čistotu i večnu ispravnost jezika serbskago
Dame koje sam gledao samo demonstriraju opšti društveni fenomen – prezervacije i ponavljanja prošlosti, jer se svako prihvatanje promene vidi kao izdaja nekakvog nacionalnog identiteta
Ne usuđujem se ni da pomislim šta će biti kad premijer krene u pravu kampanju, praćen sve brojnijim medijskim skutonošama koji bi prekinuli i prenos smaka sveta ako Vučić negde drži govor
Saša Radulović je postigao zanimljiv jezički sklad s Aleksandrom Vučićem: obojica upotrebljavaju termine povezane s Petim oktobrom kao negativne asocijacije
Nije li Vučić otelotvorenje onog oca kod Duška Radovića koji na roditeljskom sastanku zavapi: "Dajte vi meni neko dobro dete, pa ćete videti kakav sam ja roditelj!"
Tomislav Nikolić se tokom pet godina predsedničkog mandata ponašao isključivo kao predsednik onih građana koji su glasali za Vučića, odnosno Srpsku naprednu stranku
Ili: kako sam se nasankao prvi i poslednji put precenivši Aleksandra Vučića
Nakon propasti bezmalo svih mojih reformatorskih predloga usredotočio sam se na mala ljudska prava, gde spada i pravo na tačno vreme
Paradoksalno, na RTS-u se uprkos vanrednim okolnostima mogao osetiti mali dašak slobode medija, mala promaja, jer su, zamislite, na javnom servisu mogli da govore o dva centra moći u Srbiji
Pompezno reaktiviranje dežurnih denuncijanata iz devedesetih najtačnije govori o pravoj naravi sadašnjeg poretka
Ta poetika kuknjave zakinutog pojedinca, koji nije od države dobio ono što mu sleduje, dok su drugi preko reda zgrabili, oteli ili ukrali nešto za sebe, ista je kao i danas
Savamala će vlasti verovatno izaći na nos, ali to nije jedini slučaj prilagođavanja zakona interesima pojedinaca ili užih grupa. To se, bre, navadilo da tumači stvarnost i naš život onako kako njima odgovara
Od ove tačke, Srbija će ili otklizati ka više erdoganovskoj nego orbanovskoj formi autokratije, ili će se vratiti boljem delu sebe
Nema ništa od moje borbe da se iz mrtvih vrati princip smenjivosti izabranih političkih predstavnika, klasa koju smo stvorili ne prima nove članove, a stari ostaju u njoj do poslednjeg daha
Kad god se po služb. dužnosti ostrvim na nekog brata u Hristu (u daljem tekstu: brat), pomislim da će možda baš moj kamen, bačen u njegovo ogorod, pridoneti njegovoj propasti, a ta propast može ispasti još gora nego što brat zaslužuje
I takav kakav je, dakle nikakav, nije nesrećni Miša Vacić ništa gori od ogromne većine onih koji su danas i ovde ministri, poslanici, direktori i upravnici
Deo javne scene blizak vlasti vrtloži u sopstvenoj gluposti i to izgleda kao kad se izvuče čep iz kade. Odvod je dobrano zapušen pa voda sporo otiče a nečistoća šara zidove kade. Tragovi ostaju
