Od kad je stupio na vlast, Aleksandar Vučić je onemogućio bilo kakav suvisli dijalog u društvu, ne samo o Kosovu, pa mi ostaje da se čudim, svaki dan sve više, premijerki Ani Brnabić koja uporno ne razume primedbe evropskih zvaničnika na stanje medijskih sloboda u Srbiji
Savremeni svet je shvatio da se Tviterom može obaviti celokupna medijska priča u vezi sa bombardovanjem, što je Donald Tramp i dokazao
Epizoda sa spomenikom kosmonautu asocira na Srbiju danas: ako imaš para i moći, možeš da sagradiš i postaviš šta god hoćeš i gde ti srce ište, a da struku i nadležne ne pita niko ništa. Dok ne pukne bruka
Šta je zajedničko svim evropskim čvrstorukašima? To da im je Aleksandar Vučić najbolji politički prijatelj i pobratim
Nije problem što se deca jebuckaju, problem je što to rade – kako tabloidi kažu – na sveti dan
Mediji privrženi Aleksandru Vučiću ubiše se od dokazivanja kako je on razočaran, veoma razočaran ishodom unutrašnjeg dijaloga o Kosovu, pa čak i "sam kao duh" u sizifovskom naporu da promeni svet a sve u svetlu tih događaja
Besmisleno je zgražavati se nad Dragicom Nikolić kao "počasnom umetnicom" ili Miloradom Vučelićem kao laureatom za životno delo: to su počasti po meri današnje Srbije
U emisijama Kamenka Katića i Mirka Alvirovića nije bilo potrebno da u nazivu imate njihova imena, znalo se ko to radi najbolje
Režim je, dakle, ušao u "baroknu" fazu, obeleženu otvorenim mahnitanjem u prostoru. Spremite se za 2.0 fazu dekadencije
Vojislav Šešelj, koji cenzus prebacuje samo na televizijama, ima jasan zadatak i ulogu da ujutro i uveče udarnički prikazuje u šta se mogu pretvoriti naprednjaci samo ako se vrate korenima
U Mitrovici su satima zavijale sirene, dok su građani kao po komandi došli do mosta koji razdvaja grad. Ipak, među nekoliko anketiranih, kada je slika išla uživo, bilo je moguće videti da preovlađuje osećanje napetosti i rezignacije. Sve političke priče su potrošene, a politička rešenja su svedena na puko očuvanje gole egzistencije. Sve ostalo je vojna vežba
Srbija kao da živi u postistorijskom i postpolitičkom mehuru, kao da je ostvarena banalna i slinava kafanska utopija o "srpskoj slozi"
Naglašeno poređenje s Kosovom i isključivo s Kosovom očigledno je deo artiljerijske pripreme za predstojeće odluke o statusu južne pokrajine i služi kao odskočna daska za naredne poteze koji će delom biti pravdani i nemogućnošću Srbije da dobije trku u rađanju
Šta bi onda bila suštinska razlika između RTS-a i Pinka, opisana kroz "Šarenicu"? Šta je to što se desilo Žiki kada je istu emisiju preneo sa jednog TV kanala na drugi?
Orgija ispraznog "zoranološkog" blebeta koja se svakog dvanaestog marta slegne na Srbiju gora je od zaborava
Možda zahtev za raspravom o izbornim uslovima izgleda kao povratak u pretpolitičko stanje od pre gotovo trideset godina, ali je situacija slična najmanje u dve stvari – medijskim manipulacijama i brutalnoj upotrebi državnih resursa i državnog aparata u cilju izborne pobede
Kao Srbin u Hagu, morao sam da vidim oba međunarodna suda. Pored onog u Sheveningenu prolazi linija 1 haškog tramvaja koja vodi do plaže na Severnom moru gde odsedaju krunisane glave – i Mirjana Marković kada je dolazila u posetu kod Slobodana
U starim bosanskim pesmama bezmalo svi prizori su lepi: jedni odražavaju lepotu stvarnog, u drugima se peva o tome koliko bi svet mogao i morao da bude lep
O onima koji su se veselili s razlogom ili bez njega, i onima koji znaju zašto su pokisli
Sistem u kome institucije ne funkcionišu, kamo lepe sreće da su u pitanju samo RTS i REM, ubrzano se pretvara u autokratski i vodi ka situaciji da se njihovi decibeli mogu nadjačati samo lupanjem u šerpe
Čemu tajnost glasanja ako se baš sve unapred zna i imamo li pravo da promenimo mišljenje, jer u politici ništa nije večito i sigurno, nije li to lekcija koju je bolno naučila Demokratska stranka na ovim izborima
