Predizborna kampanja je počela. Mada niko nije zvanično najavio izbore, počela je medijska borba, a ja nisam siguran šta je njen cilj osim uzajamnog blaćenja. Imam utisak da je Srbija duboko podeljeno društvo u kom nema dijaloga ni spremnosti za diskusiju. Iluzija je verovanje da će vlast ogromnom količinom propagande, koja se danas meri satima na svim televizijama (osim N1), pridobiti ili promeniti stav onih koji su njome nezadovoljni. Opoziciji preostaje pomenuti kablovski kanal i internet kao glavni poligon političke borbe. Nezamislivo je, a istovremeno i apsurdno, da se ni na jednoj TV sa nacionalnom frekvencijom ne može videti ili čuti makar na minut bilo koji predstavnik opozicije ili predstavnik višemesečnih protesta građana.
Svaki događaj ili pojava u Srbiji ima političke implikacije. Primer za to je saobraćajna nesreća na naplatnoj stanici kod Doljevca, kada je život izgubila građanka Stanika Gligorijević. Na nju je velikom brzinom naletelo vozilo u kojem je bio direktor Koridora Srbije i funkcioner SNS-a Zoran Babić. On je takođe povređen, pa je prvo optimistično poručivao kako će se vratiti, ali je nedugo zatim podneo ostavku. Vozač je priveden, pa pušten da se brani sa slobode. Priznajem da sam godinama posebno osetljiv na bahatu vožnju funkcionera pod rotacijom, naročito nakon pogibije Katarine Marić. Suđenje je trajalo godinama, bilo je opstrukcija na svakom koraku, a ministar Dragan Veselinov je tek nakon upornog pritiska javnosti i kolega iz DOS-a podneo ostavku. Babićev slučaj pokazuje da je partijska disciplina u SNS-u na visokom nivou. Reakcija je bila zaista brza, ali će ova tragedija dobiti epilog tek kada se suđenje završi i kazna za vozača bude odgovarajuća. Još bi bolje bilo da se ustanovi rigoroznija primena pravila o korišćenju službenih vozila, rotacije, blinkera i sulude vožnje. Znači, još nije gotovo. U ovom slučaju javnost je vršila pritisak na vlast da reaguje na vreme. Ipak, nikada neću zaboraviti jedan neverbalni znak sulude borbe za prevlast na internetu. Ispod priloga u vestima jedan od prvih komentara je glasio: „Jadna žena!“ Ništa nenormalno, ovo je najprirodnija ljudska reakcija na tragediju koja se desila. Ono što nisam mogao i ne mogu da razumem je nekoliko stotina „minusa“ koje je dobio ovaj komentar. Zašto?
Nakon ovog dobro urađenog kriznog PR-a, vlast je dobila još jedan „zicer“ za napad na opoziciju. Tokom protestnih šetnji, dva momka su na Terazije donela nekakva vešala i time dala temu za medijsku kampanju protiv opozicije. Nesporna je činjenica da su vešala kao simbol političke borbe neprihvatljiva i to treba objasniti mladim vatrenim opozicionarima, obezbeđenju iz organizacije protestnih šetnji, ali bogami i nekim poslanicima iz Dveri. Tu nema dileme. Međutim, priča je dobila astronomske razmere, a televizije su počele da nam daju komentare na objave na društvenim mrežama. Ovim se televizije u stvari koriste kao podrška obračunu na internetu. Za najveći broj prosečnih gledalaca nastaje konfuzija, jer su vesti u informativnim emisijama na TV-u zamenjene komentarima na objave na Fejsbuku, Tviteru ili Instagramu. Pritom smo lišeni konteksta, jer ne vidimo šta je bila originalna poruka, već nas zatrpavaju lavinom komentara.
Primer je, recimo, saopštenje Košarkaškog kluba Partizan u kojem se ograđuje od nekih fotografija na Tviter profilu Sergeja Trifunovića, na kojima se pojavio sa trenerom i nekim ljudima iz uprave. Integralno saopštenje za fotke koje nisam ni video, a kada sam uspeo da ih pronađem (ko da je porno snimak), video sam grobare koji se grle i pričaju o sportu. Čemu onda saopštenje? Nisu se slikali sa ratnim zločincem. Izvinjavam se urednicima, na svim nivoima, mislim da delim utisak većine gledalaca koji se osećaju nedovoljno upoznati sa temom rasprave. Dakle, narodski rečeno, ne znamo ko je kome prvi opsovo mater!
Onda je, baš posle šetnje u subotu, iskočio spot SNS-a o tajkunu broj 1 koji finansira Đilasa i Jeremića. Građani u protestu su prikazani kao povodljivo stado koje zli tajkuni lažu kako hoće. OK, mogu sada Đilas i Jeremić da se žale REM-u, ali u stvari su u spotu najžešće opljunuti građani koji su politički nezreli. Ovo je definitivno znak da je kampanja počela, da će biti prljavija nego ikada i da će prvi put, osim blaćenja oponenata, meta napada biti i građani, što je izuzetno opasna praksa jer se samo produbljuje podela u narodu. Ovo važi za sve aktere, jer jednako ne mogu da prihvatim blaćenje onih koji će glasati za vlast. Kako ćete građane podeliti na podobne i nepodobne, patriote i izdajnike?
Na kraju, kratko primirje je stiglo sa proslavom kineske Nove godine. Proslava traje 22 dana, pa se onda, po verovanju, Zmaj probudi iz zimskog sna i digne glavu. Kod nas to verovatno znači izbore. Ušli smo u godinu Svinje, za koju Kinezi kažu da je berićetna u materijalnom pogledu, pa neka nam je sa srećom.
