Proba paljevine Rajhstaga – Uloga čučavca u poremećenom varenju političkih činjenica, vešala, spot i kad mačka pada u crtanom filmu

Radikalizacija nezadovoljstva: Pretnja Njemu

Maketa vešala izbila je u prvi plan aktuelnog prepucavanja ovih što čvrsto sede u svojim foteljama (izuzev zlosrećnog direktora Koridora Srbije koji je bio prisiljen da podnese ostavku nakon saobraćajne nesreće sa smrtnim ishodom) i ovih što šetaju u sve većem obimu i u sve više gradova Srbije.

Od toga je maltene izbila proba paljevine Rajhstaga, sudeći po histeričnim udarnim vestima i njihovoj intonaciji u medijima bliskim Aleksandru Vučiću, a on sam je kod Milomira Marića na TV Hepi rekao da je to kao direktna pretnja isključivo njemu namenjeno. Tu je Vučić u pravu, jer i nema nekog drugog ko bi izazvao radikalno nezadovoljstvo dela društva, mada se, u poslednje vreme, ističe i premijerka Ana Brnabić.

Vučić se pita gde to ima u demokratskim društvima, a eno Amerikanci svako malo na protestima vešaju Trampovu lutku, a oni u Parizu tegle u koloni maketu giljotine. Dakle, ima, samo što to tamo ne izaziva toliku moralnu paniku i ne smatra se da su time ugrožene institucije društva i države.

Ovde je u glavama apologeta vlasti došlo do jednačenja Vučića i države (pa i društva) i samo nam fali uvođenje neke februarske diktature gde bi maketa vešala bila ključni dokaz da se radi o glavi i budućnosti nacije, kao što je tumačena paljevina Rajhstaga.

Impotentnost reakcija: Vučić zna ko je tajkun

Srbija je, u međuvremenu, pala iz grupe slobodnih zemalja u grupu delimično slobodnih zemalja na skali osnovnih sloboda, objavila je organizacija Fridom haus u svom novom izveštaju „Sloboda u svetu 2019“.

Stanje u Srbiji se u odnosu na prošlu godinu pogoršalo za šest poena u kategorijama političkih prava i građanskih sloboda, i ove godine ima 67 poena i svrstava se u grupu zemalja koje su imale najveće gubitke u jednoj godini.

Status Srbije je pao sa slobodnog na delimično slobodan zbog pogoršanja u održavanju slobodnih izbora, nastavljenih pokušaja vlade i vlastima bliskih medija da podrivaju nezavisne novinare kroz pravno uznemiravanje i kampanje blaćenja i defakto akumulaciju izvršnih ovlašćenja predsednika Aleksandra Vučića što je u suprotnosti sa njegovom ustavnom ulogom, navodi se u izveštaju.

U delu izveštaja o Balkanu navodi se da predsednik Srbije Aleksandar Vučić i predsednik Crne Gore Milo Đukanović „nastavljaju da učvršćuju svoju državnu moć oko sebe i svojih klika, podrivajući osnovne standarde dobre vladavine i prevazilazeći njima dodeljene ustavne uloge“.

Njima kao da su izveštaj diktirali „Đilas, Jeremić, Obradović i ostala žuta ološ“ jer i oni ukazuju, kao i demonstranti u uličnim šetnjama, na neslobodu izbornog procesa, medijsku neslobodu i nesputanu moć pojedinca i klike oko njega.

Rastislav Dinić na sajtu „Peščanika“ podseća na tekst iz 2009, „Iran na ivici“, u kome Slavoj Žižek piše:

„Kada se autoritarni režim približi svojoj konačnoj krizi, njegov raspad se po pravilu odvija u dva koraka. Pre kolapsa, dolazi do misterioznog preloma. Odjednom, ljudi znaju da je igra gotova i više se ne plaše. Nije stvar samo u tome da režim gubi legitimitet, već i u tome da njegova upotreba moći počinje da se doživljava kao impotentna panična reakcija. Svi znamo onu klasičnu scenu iz crtanih filmova. Mačka dolazi do ivice provalije, ali nastavlja da hoda, nesvesna da više nema tlo pod nogama. Ona pada tek kada pogleda nadole i primeti ambis ispod sebe. Kada režim izgubi autoritet, on je poput mačke iznad provalije: da bi pao, treba ga samo podsetiti da pogleda nadole…“

Najbolji primer „impotentne panične reakcije“ je sad već čuveni spot SNS-a u kome tobože Jeremić i Đilas ljube ruku tajkunu koji im daje pare za organizovanje protesta. Ako ste imali samo slutnju ko je scenarista spota, Vučić je sam tu sumnju otklonio tvrdeći da je tajkun u toj „patetično impotentnoj reakciji“ lično Miroslav Mišković, mada se iz tog igranog uratka ne može ni naslutiti ko je zapravo tajkun.

Pokaži tvoj mi foto: Sanitarije na Filozofskom

Toj impotentnosti pridružila se u svom medijskom nastupu na televiziji Pink, 3. februara 2019, premijerka Ana Brnabić. Po ugledu na svog ministra Mladena Šarčevića, pokušala je da izvrši politički pritisak i ponizi nastavnike i saradnike Filozofskog fakulteta u Beogradu koji su podržali građanske proteste. Posebno su, saopštili su pokretači inicijative „105 od 5 miliona“ Filozofskog fakulteta u Beogradu, za osudu njeni napadi i pokušaji nipodaštavanja „naše uvažene koleginice Marije Bogdanović, profesorke emerite, bivše dekanice našeg Fakulteta i bivše rektorke Univerziteta u Beogradu“. „Nažalost, kako to obično biva sa ovom vlašću, premijerka je manipulacijama, zamenom teza i već uobičajenim ignorisanjem postavljenih pitanja o ugroženosti demokratije u Srbiji, unizila samu sebe i potvrdila bojazan, koju smo izrazili još ranije u pismu podrške protestima, da u našem političkom sistemu prepoznajemo brojne znake diktature, da su građanima ukinute političke, ekonomske i kulturne slobode i da progonima u tabloidima, pretnjama, pritvorima, sudskim procesima i nasiljem pokušavaju da se zastraše i ponize građani Srbije.“

Stanje svih državnih objekata, poput škola, fakulteta, bolnica, domova zdravlja, policijskih stanica i kasarni, predstavlja odraz u ogledalu države, koju zakoni obavezuju da brine o njihovom održavanju. Nažalost, u mnogim takvim zgradama često nisu obezbeđeni ni osnovni uslovi za obavljanje odgovarajućih aktivnosti. Premijerkino pokretanje pitanja sanitarnih uslova na Filozofskom fakultetu u Beogradu (pokazivanje slika čučavaca) samo je providan pokušaj odvraćanja pažnje od osnovnog društvenog problema Srbije danas – galopirajuće autokratije i gušenja građanskih sloboda.