„’ajde ljudi, imam neke super vesti.“
Ovim rečima Siniša Mali podvrnutih rukava na košulji i širokog osmeha na Instagramu poziva narod u svoj kabinet. Sprovodi ih ministar da vide obični ljudi gde to sedi čovek koji kroji finansije cele zemlje, pa ih obaveštava da stižu novci i kako da se prijave u taj neki Akcionarski fond da bi dobili državnu pomoć od Aleksandra Vučića.
Uz svu lažnu srdačnost, ova podela 6.000 dinara svim punoletnim građanima Srbije, uz druga davanja penzionerima i socijalno ugroženima i znatnim pojeftinjenjem lekova, samo su režimski stari trik u jeku predizborne kompanje koji je ovog puta težak gotovo milijardu evra.
Zamagljeni Akcionarski fond
Taj „neki“ Akcionarski fond je godinama skupljao novac od privatizacija hiljada preduzeća u Srbiji od dvehiljaditih, a 4,8 miliona građana Srbije su vlasnici čak 98 odsto akcija i sredstava ovog Fonda. Koliko god se naprednjački promoteri trudili da to tako predstave, ovih 6.000 dinara po glavi punoletnih građana Srbije nisu izmislili Vučić i Mali.
To je novac od prodatih državnih preduzeća u kojima su brojni građani radili, a mnogi u lošim privatizacijama dobili otkaze. Sam Vučić je, čim je došao na vlast, „pljuvao“ po privatizaciji, obećavao hapšenja i sudske procese, od čega na kraju ništa nije bilo.
Među 24 sporne privatizacije često se pominje i ime Siniše Malog, idejnog tvorca aktuelne podele novca iz Akcionarskog fonda, koji je u drugo vreme bio jedan od direktora u Agenciji za privatizaciju.
Ovde se radi o novcu gotovo svih građana Srbije, kojim je država 20 godina raspolagala kako je htela, presipala ga, ulagala, obrtala. Zapravo je sa njim činila sve – osim da ga da onima kojima pripada.
Zato ga sada apsolutno treba podići sa računa u Poštanskoj štedionici.
Da li na Delfinarijum ili na stadion
Ima tu još jedna caka, koju Mali ne spominje eksplicitno.
Mladi ljudi koji su 2007. godine, kada se Akcionarski fond formirao, imali manje od 18 godina, po tadašnjem zakonu nisu dobili pravo da budu akcionari. To su današnji tridesetogodišnjaci, oni sada moraju da se naknadno upišu u Fond, ako žele da dobiju 6.000 dinara, a to je biračko telo u kome SNS-u najviše škripi.
Reakcija mnogi mladih ljudi na naprednjačke novčane darove je da im je to mrsko, da im se gadi da bilo šta uzimaju od ove vlasti, jer da bi onda imali osećaj saučesništva.
To zvuči kao moralna odluka, ali je logička greška.
Da li iko veruje da bi država taj novac, ako ga oni ne uzmu, raspodelila pravično na projekte od javnog interesa, a ne na ekspo-e, nacionalne stadione ili delfinarijume?
Uzmi od vlasti, uplati za borbu protiv vlasti
Umesto bojkota, daleko bi učinkovitije bilo da se protest izrazi na drugi način.
Multiplicirana cifra od 6.000 dinara nije nimalo zanemarljiva kada bi se kolektivno preusmerila na borbu protiv režima, na način na koji građani procene da je to najbolje.
Jedna opcija je da se pretplatama ili donacijama pomogne nezavisnom novinarstvu koje je na udaru režima, o čemu su već govorili urednici, novinari i javne ličnosti. Šačica preostalih nezavisnih medija radi u neverovatno teškim uslovima.
Ako ne želite od Vučića i Malog ni dinar da uzmete, mada vam pripada, možete da ga, recimo, prosledite ljudima koje je režim izbacio sa posla zato što su mu se usprotivili.
A mogli bi mladi, ali i svi ostali, taj novac da uplate i Studentima u blokadi. Računica govori da će na ovaj način biti podeljeno 45,6 milijardi dinara, a istraživanja pokazuju da oko 44 odsto građana Srbije podržava studente. Malo li je ako bi nekih 20 milijardi otišlo za borbu za slobodnu državu, za predizbornu kampanju studenata?
Zabavno bi bilo da se Vučiću, koji je hteo da potkupi birače pred izbore, ova akcija na ovaj način obije o glavu.
Samo u avgustu: Uštedite tri hiljade dinara na godišnjoj pretplati na digitalno izdanje „Vremena“! Iskoristite popust ovde i podržite nezavisno novinarstvo.
