Uprava za trezor: Kako da proverite da li ste prijavljeni u Akcionarskom fondu

Najbezbedniji način da svi punoletni građani provere da li poseduju besplatne akcije i da li su evidentirani u Akcionarskom fondu jeste da lično odu u najbližu poštu ili ekspozituru Poštanske štedionice sa važećom ličnom kartom.

Evidencija je prvi i osnovni uslov za dobijanje 6.000 dinara od države od 22. do 25. septembra, čime se Aleksandar Vučićn i Siniša Mali hvale već danima. Oni koji nisu prijavljeni, od 7. septembra to mogu da urade preko sajta Uprave za trezor.

Ovo „darivanje“ su narodu pokušali da „prodaju“ kao jednokratnu pomoć svim građanima zemlje koja neće ići iz budžeta. Ispostavilo se, te Vučićeve pare su nešto što svi stanovnici već poseduju kao produkt dugogodišnjih privatizacija jer su svi imali akcije u najvećim državnim preduzećima, poput NIS-a, što je proces koji je Vučić masovno „pljuvao“ dok nije došao na vlast.

Veoma je zanimljivo da se među 24 sporne privatizacije često pominje i ime Siniše Malog, idejnog tvorca ove podele novca iz Akcionarskog fonda.

Uputstvo: Sajt Uprave za trezor

Najlakša varijanta jeste da na sajtu Uprave za trezor provere da li su prijavljeni. Treba da odu na sajt i da kliknu na polje – proverite da li ćete automatski dobiti pomoć iz Akcionarskog fonda i tu da upišu svoj JMBG.

Ukoliko im izađe informacija da su prijavljeni već, dobiće i podatak na koji račun će im biti uplaćen iznos od 6.000 dinara. Ako nisu prijavljeni, treba da kliknu ispod polje i da pripreme i broj lične karte.

Takođe, postoji mogućnost da određeni broj građana ima i problem sa prijavom, a to može da podnese u posebnom padajućem meniju. Tu je potrebno objasniti problem i ostaviti svoju e mejl adresu i broj mobilnog telefona. Takođe, bitno je navesti da li je građanin korisnik socijalne pomoći ili ne.

Besplatne akcije Akcionarskog fonda

Sama provera je jednostavna i u pošti. Građani u poštu ili Poštansku štedionicu treba da ponesu ličnu kartu, gde će na osnovu matičnog broja službenici moći odmah da im kažu da li imaju akcije Akcionarskog fonda. Kada su već tu, mogu da provere imaju li akcije i NIS-a, Telekoma, Aerodroma Beograd, za koje je svojevremeno bilo prijavljivanje.

Savet je i da građani prvo provere radno vreme pošte, kako su brojne pošte koje nisu u centru grada uvele skraćeno radno vreme u različite dane. Primera radi, pošta u Bloku 45 na Novom Beogradu ponedeljkom, sredom i petkom  radi od osam ujutru do 14 časova, a utorkom i četvrtkom od 13 do 19. Subotom radi od osam do podne.

Ako se utvrdi da su već prijavljeni – oni su stvar rešili i treba samo da čekaju uplatu.

Vučićeve, a naše pare: Kako je nastao Akcionarski fond

Foto: Tanjug/Dragan Kujundžić

Akcionarski fond formiran je u jeku masovnih privatizacija, pa su novci koje Vučić navodno daje ljudima, zapravo sredstva koja oni već poseduju. Zanimljivo je što je sada odlučio da ih podeli i to baš u preizbornom periodu, iako njegova stranka nije učestvovala u procesu početka privatizacije preduzeća, koji je počeo u Srbiji početkom 2000-ih, a koji su prvo radikali, a kasnije i naprednjaci „pljuvali“ kad god su imali priliku.

Fond je nastao na osnovu Zakona o pravu na besplatne akcije i novčanu naknadu koju građani ostvaruju u procesu privatizacije, usvojenog 2007. godine, koji je počeo da funkcioniše 2010. godine. Tada je približno 4,8 miliona građana dobilo pravo na besplatne akcije – po pet akcija NIS-a, jednu akciju Aerodroma Beograd, 31 akciju Telekoma Srbije i sedam akcija Akcionarskog fonda.

Imovina fonda potom je povećavana kroz privatizaciju, stečajne postupke, povraćaj akcija i prihode od dividendi. Iako su ove akcije dodeljene pre više od decenije, deo građana i dalje nije svestan da ih poseduje.

Kolaps istrage o 24 privatizacije i Siniša Mali

foto: filip krainčanić / tanjug

Čim je došao na vlast, Vučić je 2013. godine izjavio da su okončane istrage o sve 24 sporne privatizacije, kako je njegova vlada i obećala, i da međunarodno uplitanje u greške u ovom poslu pokazuje „da moramo svi sebe da menjamo“.

„Očekujemo da se u narednom periodu pokaže da naši sudovi sude nezavisno, pravično ali da ta pravda bude efikasna. Da je ne čekamo 10 do 15 godina.“

Ipak, upravo tih 10-15 godina kasnije, sudski epilozi pokazali su da je većina ovih predmeta pala na sudu, zastarela ili završila bez osuđujućih presuda, dok imovina i odgovornost nisu suštinski rešeni.

Ispostavilo se da je u procesu privatizacije ovih 24 preduzeća učestvovalo i puno biznismena koji su sarađivali sa političarima, poput Milana Beka ili Miroslava Miškovića, ali i Mlađana Dinkića, Maje Gojković i Siniše Malog. Niko od njih nije zbog toga osuđen, pokazalo je istraživanje CINS-a iz 2018.

Prijava: Uprava za trezor

Oni koji nisu evidentirani u fondu, treba da odu kući da se prijave elektronskim putem preko portala Uprave za trezora, na adresi idp.trezor.gov.rs, a prijava počinje 7. septembra. Za prijavu je potrebna važeća lična karta, prebivalište u Srbiji i srpsko državljanstvo.

Za samu prijavu za isplatu trebalo bi koristiti isključivo zvanični portal Uprave za trezor. Poseban oprez potreban je zbog mogućih lažnih sajtova koji izgledom podsećaju na državne stranice i mogu služiti za prikupljanje ličnih podataka.

Penzioneri i korisnici novčane socijalne pomoći dobijaju isplatu automatski, bez obzira na to da li su prijavljeni u Akcionarskom fondu.

Samo u avgustu: Uštedite tri hiljade dinara na godišnjoj pretplati na digitalno izdanje „Vremena“! Iskoristite popust ovde i podržite nezavisno novinarstvo.