Uprkos tome što beskontaktno i elektronsko plaćanje postaju dominantni način kupovine u mnogim evropskim gradovima, količina gotovine u opticaju raste, pokazuju podaci Evropske centralne banke. Strahujući od kriza, sve više ljudi hoće da pri ruci ima gotovinu
Količina novčanica u opticaju u Evropskoj uniji značajno je porasla tokom poslednje decenije. Prema podacima Evropske centralne banke, vrednost novčanica u opticaju povećala se sa oko 1 biliona evra 2016. godine na oko 1,6 biliona evra u junu 2026. godine.
Istovremeno, uloga gotovine u svakodnevnim transakcijama opada. Sve više građana koristi kartice, mobilne telefone i druge oblike elektronskog plaćanja.
Upravo taj paradoks privukao je pažnju glavnog ekonomiste Evropske centralne banke (ECB) Filipa Lejna, koji je na konferenciji „MacGill Summer School“ u Irskoj ukazao na to da se broj novčanica koje ljudi drže povećava čak i dok se gotovina sve manje koristi za svakodnevne kupovine.
Prema pisanju Gardijana, razlog za to mogao bi da bude sve veća zabrinutost zbog vanrednih situacija u kojima digitalni sistemi mogu da zakažu.
Evropske zemlje poslednjih godina sve ozbiljnije računaju na mogućnost prekida funkcionisanja digitalne infrastrukture.
Ratovi i bezbednosne krize, veliki šumski požari, poplave i oluje, ali i sajber-napadi mogu da dovedu do problema sa snabdevanjem električnom energijom, komunikacijama ili platnim sistemima.
U takvim okolnostima kartice i aplikacije za mobilno bankarstvo mogu postati privremeno neupotrebljive, dok gotovina funkcioniše bez potrebe za internetom, električnom energijom ili pristupom bankarskom računu.
Dodatnu pažnju ovom riziku privukli su veliki sajber-incidenti. Gardijan podseća da je britanski trgovinski lanac „Marks & Spencer“ 2025. godine bio pogođen dugotrajnim sajber-napadom, zbog kojeg je kompanija nedeljama imala ozbiljne probleme sa poslovanjem i onlajn porudžbinama.
Neke evropske države već su građanima dale konkretne preporuke. Austrija, Finska, Nemačka, Švedska i Holandija među zemljama su koje su savetovale domaćinstvima da imaju određenu količinu gotovine za vanredne situacije. Preporuke se kreću oko 70 do 100 evra po domaćinstvu, odnosno iznosa koji bi trebalo da bude dovoljan za osnovne potrebe tokom približno 72 sata ukoliko elektronsko plaćanje ne bude dostupno.
Takvi saveti deo su šireg evropskog pristupa pripremi stanovništva za vanredne situacije. Građanima se preporučuje da imaju osnovne zalihe vode, hrane, lekova i drugih potrepština, kao i baterijsku ili tranzistorsku radio-stanicu i određenu količinu gotovine.
Podaci ECB-a pokazuju i koje apoene građani najviše koriste. Tokom 2025. godine najpopularnija je bila novčanica od 50 evra, a za njom je sledila novčanica od 100 evra. Prema podacima centralne banke, u opticaju je više od 31 milijarde novčanica, dok ih je neposredno pre pandemije 2019. godine bilo oko 24 milijarde.
To pokazuje da smanjena upotreba gotovine u prodavnicama ne znači nužno i smanjenje količine novca koji građani drže u fizičkom obliku.
Stručnjaci, međutim, upozoravaju da bi bilo pogrešno posmatrati gotovinu isključivo kao rezervnu opciju za vanredne situacije. Oliv Mekarti, profesorka Univerziteta u Korku koja se bavi finansijskom uključenošću, upozorila je da je važno da gotovina ostane deo svakodnevnog finansijskog sistema.
Ako se potpuno prestane sa njenim korišćenjem, upozorava ona, može se dogoditi da infrastruktura potrebna za korišćenje gotovine oslabi upravo onda kada građanima bude najpotrebnija.
Gotovina ima i druge prednosti. Omogućava veću privatnost prilikom plaćanja, dostupna je ljudima koji nisu u potpunosti uključeni u digitalni finansijski sistem, a može biti posebno značajna za starije i ranjive građane.
Mekarti je ukazala i na činjenicu da gotovina može imati važnu ulogu u zaštiti žrtava porodičnog nasilja koje mogu biti finansijski kontrolisane od strane partnera.
Samo u avgustu: Uštedite tri hiljade dinara na godišnjoj pretplati na digitalno izdanje „Vremena“! Iskoristite popust ovde i podržite nezavisno novinarstvo.
Svi punoletni građani Srbije trebalo bi da dobiju jednokratnu novčanu pomoć od 6000 dinara u periodu od 22. do 25. septembra. Kako da proverite da li ćete taj novac dobiti automatski, ili morate da se prijavite
Procenjuje se da će ulaganja države od dve milijardi evra u Ekspo privući i privatne investicije u približno istom iznosu – tačnije 1,83 milijarde evra
Isplata jednokratne državne pomoći penzionerima počeće 14. septembra 2026. godine. Iznos pomoći kreće se od 20.000 do 35.000 dinara, u zavisnosti od visine penzije. Posebna prijava nije potrebna
Država je raspisala javni poziv za dodelu bespovratnih sredstava u okviru programa „Vrati se i stvaraj“. To bi trebalo da privuče onih 250.000 ljudi koji su otišli iz zemlje u poslednjih pet godina, a najviše mlade
Dvanaest bugarskih nevladinih organizacija 18. avgusta pismeno je ministarki životne sredine i voda Bugarske tražilo informacije o rudarenju Ziđina u Srbiji. Dan ranije isto je zatražilo 28 rumunskih organizacija. Strahuju od prekograničnog zagađivanja
Zašto su pojedinci Vučiću u brk skresali svoje ogorčenje zbog izneverenih obećanja, laži i obmana njegovog režima? I to još u unutrašnjosti gde vlada gola represija
Vučićev Igrokaz na Grzi, kada je zloupotrebio nesreću jedne građanke i njene porodice, bio je, naravno, jeftin medijski trik, ali to ne umenjuje njegovu skandaloznost. Naprotiv. Bila je to demonstracija moći čoveka lišenog emocija i civilizacijskih ograda koji pred kamerama gazi zakon
Ako se studentski pokret bude više bavio „bezbednosnim procenama“ nego pravom predizbornom kampanjom, izgubiće ono što ga je krasilo na početku i što je uzdrmalo naprednjačku Srbiju – osećanje nade koja postoji i koja je stvarna
Evropa i Srbija: Slučaj “Crvene zvezde”
Kako je fudbalski klub postao poslovno-politički projekt Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
