foto: marko risovićDvanaest bugarskih nevladinih organizacija 18. avgusta pismeno je ministarki životne sredine i voda Bugarske tražilo informacije o rudarenju Ziđina u Srbiji. Dan ranije isto je zatražilo 28 rumunskih organizacija. Strahuju od prekograničnog zagađivanja
Bugarske nevladine organizacija, među kojima su Društvo za divlju prirodu „Balkani“, „Balkanka“, fondacija „BlueLink“, „Za Zemju“ i inicijativa „Zeleni zakoni“, obratilo se Rosici Karamfilovoj, ministarki životne sredine i voda Bugarske, saopštila je organizacija Timočka buna.
Traže da Bugarska pokrene prekogranične konsultacije o Prostornom planu za rudarsko-metalurški kompleks „Čukaru Peki“ i „Malka Golaja“, po Kijevskom protokolu uz Konvenciju iz Espoa. Dan ranije je 28 rumunskih organizacija zatražilo od Bukurešta da ne prepusti Dunav. uticaju kineskih rabota u Srbiji
Timok se u Dunav uliva uzvodno od bugarskih opština Bregovo, Vidin i Lom, pa organizacije traže da Bugarska dobije priznat status potencijalno pogođene strane u fazi nacrta plana. Traže i da bugarski organi, opštine i građani dobiju plan i izveštaj o strateškoj proceni na bugarskom jeziku, i da na javnoj sednici imaju pravo na odgovor na primedbe pod istim uslovima kao učesnici iz Srbije.
Zahtevaju i da ministarstvo blagovremeno obavesti opštine, basenske direkcije i zajednice nizvodno.
Zahtevi bugarskih organizacija idu i korak dalje od rumunskih: ako Srbija odbije da obavesti Bugarsku, organizacije traže da se od nje zatraži pisano obrazloženje te odluke. Uz to traže nezavisne ekspertske procene prekograničnog i kumulativnog uticaja rudarenja Ziđina, uključujući proširenje površinskog kopa „Južni revir“ i izmeštanje reke Mali Pek, kao i procenu uticaja na biodiverzitet Malka Golaje, te da se pitanje pokrene bilateralno sa srpskim ministarstvom i pred Evropskom komisijom.
Bugarska strana se poziva i na sopstveno iskustvo sa granice. Posle žalbi organizacija Earth Thrive i „Balkanka“, Stalni komitet Bernske konvencije je u decembru 2025. doneo odluke kojima se od Srbije traži obustava zagađujućih aktivnosti u rudarskim područjima Bosilegrada i Homolja i sanacija već nastale štete, uz izveštavanje o prekograničnoj saradnji sa Bugarskom.
Slučaj se odnosi na rudnik Podvirovi (Karamanica), čiji su oticaji dospevali u Dragovišticu, reku koja otiče u Bugarsku. Poenta pisma je da se, za razliku od tog slučaja, susedi uključe pre nego što zagađenje nastane.
Samo u avgustu: Uštedite tri hiljade dinara na godišnjoj pretplati na digitalno izdanje „Vremena“! Iskoristite popust ovde i podržite nezavisno novinarstvo.
Putnički vozovi između Beograda i Budimpešte trebalo je da krenu još u februaru 2026. godine, ali su rokovi više puta pomerani. Ko je nepoverljiv? Da li Mađari „traže iglu u plastu sena“ ili samo ukazuju na brojne nepravilnosti u kineskom poslu?
Ministar poljoprivrede u tehničkom mandatu tvrdi da raspisivanje poziva bez obezbeđenog novca ne bi bilo u skladu sa zakonom, dok Studentska lista navodi da subvencije za ratarsku proizvodnju nisu isplaćene
Kako je moguće da nafta pojeftinjuje, ali da benzin ostaje skup?
Studentska lista objavila je program „Privreda i finansije“, u kojem najavljuje velike promene
Predstavnici Studentske liste optužili su odlazeću vlast za pokušaje da pred formiranje nove vlade zaposli svoje partijske aktiviste u javnom sektoru. Sindikalni aktivista Jugoslav Ristić istovremeno je ukazao na probleme u fabrici „Zastava kovačnica“
U trenutku kada su institucije Republike razorene, kada je Vučićeva hobotnica još uvek živa, kada su ljudi zgađeni nepravdom i smradom koji je esenesovski režim ostavio za sobom, mi imamo, što reče Makijaveli, samo građansku vrlinu kao pogonsko gorivo kojim se možemo vratiti na početak
Četvoro nezavisnih članova REM-a primer su istrajnosti i građanske odgovornosti. Rodoljub Šabić je, čak, po izlasku iz prostorija REM-a, posle izricanja kazne Informeru, doživeo da ga esenesovci vređaju, udaraju rukama i nogama. Ali i to će, uskoro, biti gotovo
Vučić je pomilovao batinaše i Dijanu Hrkalović. Izborni pobednici treba da ukinu sultansko ovlašćenje koje jednom čoveku omogućava da se izmotava sa celim pravosudnim sistemom
Intervju: Branko Stamenković, javni tužilac Vrhovnog javnog tužilaštva
Crna slika i slom pravne države Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
