Isplata jednokratne državne pomoći penzionerima počeće 14. septembra 2026. godine. Iznos pomoći kreće se od 20.000 do 35.000 dinara, u zavisnosti od visine penzije. Posebna prijava nije potrebna
Penzioneri, najtvrđi oslonac Aleksandara Vučića na svakim izborima, dobiće od 14. septembra od 150 do 300 evra na račun, kao deo predizborne potpore režima. Uslov je samo da imaju prebivalište u Srbiji
Istovremeno je predsednik Srbije, u najnovijoj ulozi Božić Bate, za sve punoletne građane iz državne kase izdvojio po 6.000 dinara.
Uzrok za ovoliku darežljivost leži u istraživanjima javnog mnjenja koja govore da stariji od 70 godina dvotrećinski podržavaju režim, dok je u kategoriji iznad 60 godina ta podrška nadpolovična.
Otuda i značajno pojeftinjenje mnogih lekova po principu: vidite kako Vučić daje, glasajte za njega.
Tačni iznosi jednokratne pomoći podeljeni su u tri kategorije, pri čemu najveći iznos od 35.000 dinara dobijaju penzioneri sa najnižim primanjima.
Tako će po 35.000 dinara dobiti penzioneri čija mesečna penzija ne prelazi 31.092 dinara. To je upravo limit za minimalnu penziju u Srbiji za kategoriju zaposlenih i samostalnih delatnosti, koju prima oko 300.000 penzionera u zemlji.
Manje od toga imaju samo poljoprivredni penzioneri kojii mesečno dobijaju 24.443 dinara. Sa njima su u grupi i bivši zaposleni koji su tokom radnog veka imali izuzetno niske zarade ili minimalan broj godina radnog staža.
Ukupno 27.500 dinara dobiće penzioneri sa primanjima u rasponu od 31.092 do 56.848 dinara, što su korisnici čija je penzija između najniže i prosečne.
Penzioneri koji imaju mesečna primanja veća od 56.848 dinara, odnosno iznad prosečne penzije, bez ozbira da li ona ide i do 200.000 dinara, kao pojedine vojne penzije, svakako će dobiti sledovanje od 20.000 dinara
Isplata za sve kategorije kreće automatski 14. septembra 2026. godine preko Fonda PIO, bez ikakve potrebe za podnošenjem prijave.
Novac koji se penzionerima u Srbiji uplaćuje dolazi iz budžeta Republike Srbije, odnosno iz državnog ekonomskog paketa mera kao jednokratna novčana pomoć. Isplata će se realizovati preko Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje.
Nije, ipak, poznato kako je država obezbedila ovaj novac, koji zajedno sa celokupnim paketom ekonomskih mera iznosi oko 600 miliona evra.
Zna se da se Srbija potpuno nesvakidašnje zadužila sredinom jula, neposredno pošto je Vučić obelodanio da će „pomoći“ građane. Država je pozajmila pola milijardi evra kroz specifično „ad hok“ zaduživanje, što je uradila prvi put u istoriji zemlje.
Reč je o najvećem plasmanu ovakve vrste neke države iz regiona centralne i istočne Evrope u periodu dužem od decenije. Ovo je, takođe, i prvi put da se Srbija opredeljuje da na ovaj način plasira svoje hartije od vrednosti.
„Ovo je ad hok način zaduživanja kojem se retko pribegava bilo gde“, rekao je tada broker Nenad Gujaničić. „Mi to nikada nismo radili, već smo zajmove uzimali kroz angažovanje investicione banke, jer se tako dobija najbolja moguća cena na tržištu. Ovakav tip pozajmice se uzima u praksi kada neko treba nešto da premosti.“
Iako nije tačno poznato odakle je država skupila novac za pomoć penzionerima, ona neće uticati na inflaciju jer je reč o jednokratnim isplatama, tvrdi guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanke Tabaković,
Kaže i da je NBS Ministarstvu finansija dala odgovor da, kada banke potražuju gotovinu za ove jednokratne isplate građanima, neće biti nikakvih troškova od strane NBS prema bankama kojima je za to potreban novac.
„U mišljenju dajemo i detalj da taj deo gotovine koji je bankama potreban od Centralne banke mora da bude odvojen i da ne ulazi u onaj deo uobičajenih zahteva za isplatom gotovog novca koji nosi sa sobom troškove obrade, skladištenja, provere, kao i procene upotrebljivosti i tako dalje“, kazala je Tabakovićeva.
Samo u avgustu: Uštedite tri hiljade dinara na godišnjoj pretplati na digitalno izdanje „Vremena“! Iskoristite popust ovde i podržite nezavisno novinarstvo.
Država je raspisala javni poziv za dodelu bespovratnih sredstava u okviru programa „Vrati se i stvaraj“. To bi trebalo da privuče onih 250.000 ljudi koji su otišli iz zemlje u poslednjih pet godina, a najviše mlade
Dvanaest bugarskih nevladinih organizacija 18. avgusta pismeno je ministarki životne sredine i voda Bugarske tražilo informacije o rudarenju Ziđina u Srbiji. Dan ranije isto je zatražilo 28 rumunskih organizacija. Strahuju od prekograničnog zagađivanja
Lidlova akumulatorska bušilica PARKSIDE ponovo je privukla pažnju svetske javnosti nakon što je, posle Airbusa A380, uspela da pokrene i čuveni London Eye. Poduhvat je izveden u okviru akcije „THE ROTATION“, a organizatori navode da je njime postavljen novi Ginisov svetski rekord
Kukuruza će, uprkos smanjenju prinosa, biti dovoljno za domaće potrebe, pre svega zbog smanjenog broja grla stoke, ali su žege „obrale rod“ soje
Odluku o povećanju minimalne cene rada će doneti Vlada Srbije, jer sindikati nisu prihvatili predlog Vlade, smatrajući da je iznos od 600 evra nedovoljan
Ako se studentski pokret bude više bavio „bezbednosnim procenama“ nego pravom predizbornom kampanjom, izgubiće ono što ga je krasilo na početku i što je uzdrmalo naprednjačku Srbiju – osećanje nade koja postoji i koja je stvarna
Naš veliki glumac Svetozar Cvetković je u intervjuu za „Vreme“ rekao ono što se u našoj čaršiji ne kaže – da je bolje da ima Bitefa, Festa i drugih festivala nego da ih nema. To se mnogima neće svideti jer se vode logikom „što gore to bolje“
Desničarske partije nikako da podrže studentski pokret, uprkos kosovskom zavetu studenata i svoj onoj ikonografiji po principu „Kosovo je srce Srbije“. Jer desničarsko poimanje sveta je partikularno, a studenti čvrsto stoje na univerzalnosti republikanskog tla
Evropa i Srbija: Slučaj “Crvene zvezde”
Kako je fudbalski klub postao poslovno-politički projekt Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
