Država je raspisala javni poziv za dodelu bespovratnih sredstava u okviru programa „Vrati se i stvaraj“. To bi trebalo da privuče onih 250.000 ljudi koji su otišli iz zemlje u poslednjih pet godina, a najviše mlade
Svake godine iz Srbije se iseli od između 40.000 i 60.000 građana, procene su OECD. Najčešće krenu putem Nemačke i Austrije, u potrazi za boljim ekonomskim uslovima, ali i predvidivim životom u demokratskim zemljama.
Ipak, postoji i trend takozvanih cirkularnih migracija, gde se određeni broj ljudi posle nekoliko godina provedenih u inostranstvu vrati u Srbiju.
Te ljude sada zovu da se vrate Ministarstvo privrede i Fond za razvoj, koji su opredelili ukupno 70 miliona dinara za one koji žele da pokrenu novi posao u Srbiji. Uslov je da budu povratnici iz inostranstva.
Povratnikom se, prema uslovima programa, smatra državljanin Srbije koji od 1. januara 2016. godine u najmanje jednom periodu od 24 ili više meseci u kontinuitetu nije pretežno boravio u Srbiji.
U zemlje Evropske unije se od 2013. do kraja 2024. godine odselilo oko 494.000 građana Srbije, uglavnom mlađe životne dobi. Prema podacima istraživanja Krovne organizacije mladih Srbije (KOMS), čak 47 odsto mladih planira da se iseli iz države, dok još 42 odsto tu mogućnost ne isključuje.
Konkurs je napisan tako da država izgleda baš cilja mlade ljude koji su već otišli – da se vrate.
Povratnici rođeni 1991. godine i kasnije, kao i privredni subjekti koji posluju u lokalnim samoupravama svrstanim u treću ili četvrtu grupu razvijenosti, mogu da dobiju do 50 odsto investicije, odnosno najviše 1,5 miliona dinara.
Najveći nivo podrške predviđen je za povratnike rođene 1991. godine i kasnije čiji privredni subjekti posluju u lokalnim samoupravama iz treće ili četvrte grupe razvijenosti. Oni mogu da dobiju do 60 odsto vrednosti investicije, a najviše 1,8 miliona dinara.
Preostali deo investicije korisnici mogu da finasiraju iz sopstvenih sredstava ili kreditima Fonda za razvoj Srbije.
Javni poziv otvoren je do utroška raspoloživih sredstava, a najkasnije do 4. septembra 2026. godine. Zahtevi sa pratećom dokumentacijom podnose se elektronski, preko Portala Fonda za razvoj Srbije.
Pravo da konkurišu imaju privredna društva registrovana u Agenciji za privredne registre od 1. januara 2020. godine, koja su prema finansijskim izveštajima za 2025. godinu razvrstana u mikro ili mala pravna lica, kao i društva osnovana od početka 2026. godine.
Jedan od ključnih uslova je da preduzetnik, odnosno vlasnik sa najmanje 50 odsto udela u privrednom subjektu, bude povratnik iz inostranstva, kao i da firma obavlja jednu od delatnosti predviđenih programom.
Privredni subjekt koji konkuriše mora biti u većinskom privatnom vlasništvu. Pored povratnika, drugi osnivač može biti fizičko ili pravno lice. Ako je drugi osnivač strani državljanin, on mora imati prebivalište u Srbiji, uz ispunjavanje svih ostalih uslova programa. Bespovratna sredstva namenjena su sufinansiranju nabavke novih ili polovnih mašina i opreme, pod uslovom da polovna oprema nije starija od pet godina, kao i novih vozila neophodnih za obavljanje delatnosti.
Novac se može koristiti i za nabavku nove računarske opreme i softverskih licenci, adaptaciju, investiciono i tekuće održavanje poslovnog ili proizvodnog prostora, kao i za trajna obrtna sredstva koja mogu činiti najviše 20 odsto ukupne vrednosti investicionog ulaganja.
Visina bespovratnih sredstava zavisi od kategorije korisnika. Osnovni iznos je do 40 odsto vrednosti investicije, a najviše 1,2 miliona dinara.
Kredit Fonda za razvoj može biti odobren u iznosu do 1,8 miliona dinara, sa rokom otplate do 60 meseci i grejs periodom do 12 meseci. Kamatna stopa, uz primenu valutne klauzule, iznosi 2,5 odsto godišnje.
Kao sredstva obezbeđenja predviđeni su zalog na opremi ili vozilu koje se finansira, odnosno na drugoj postojećoj opremi iste ili veće vrednosti, menica privrednog subjekta i lična menica osnivača. Predviđeno je i ugovorno jemstvo pravnih lica, preduzetnika ili fizičkog lica, dok korisnik može ponuditi i druga sredstva obezbeđenja u skladu sa programom Fonda.
Samo u avgustu: Uštedite tri hiljade dinara na godišnjoj pretplati na digitalno izdanje „Vremena“! Iskoristite popust ovde i podržite nezavisno novinarstvo.
Isplata jednokratne državne pomoći penzionerima počeće 14. septembra 2026. godine. Iznos pomoći kreće se od 20.000 do 35.000 dinara, u zavisnosti od visine penzije. Posebna prijava nije potrebna
Dvanaest bugarskih nevladinih organizacija 18. avgusta pismeno je ministarki životne sredine i voda Bugarske tražilo informacije o rudarenju Ziđina u Srbiji. Dan ranije isto je zatražilo 28 rumunskih organizacija. Strahuju od prekograničnog zagađivanja
Lidlova akumulatorska bušilica PARKSIDE ponovo je privukla pažnju svetske javnosti nakon što je, posle Airbusa A380, uspela da pokrene i čuveni London Eye. Poduhvat je izveden u okviru akcije „THE ROTATION“, a organizatori navode da je njime postavljen novi Ginisov svetski rekord
Kukuruza će, uprkos smanjenju prinosa, biti dovoljno za domaće potrebe, pre svega zbog smanjenog broja grla stoke, ali su žege „obrale rod“ soje
Odluku o povećanju minimalne cene rada će doneti Vlada Srbije, jer sindikati nisu prihvatili predlog Vlade, smatrajući da je iznos od 600 evra nedovoljan
Ako se studentski pokret bude više bavio „bezbednosnim procenama“ nego pravom predizbornom kampanjom, izgubiće ono što ga je krasilo na početku i što je uzdrmalo naprednjačku Srbiju – osećanje nade koja postoji i koja je stvarna
Naš veliki glumac Svetozar Cvetković je u intervjuu za „Vreme“ rekao ono što se u našoj čaršiji ne kaže – da je bolje da ima Bitefa, Festa i drugih festivala nego da ih nema. To se mnogima neće svideti jer se vode logikom „što gore to bolje“
Desničarske partije nikako da podrže studentski pokret, uprkos kosovskom zavetu studenata i svoj onoj ikonografiji po principu „Kosovo je srce Srbije“. Jer desničarsko poimanje sveta je partikularno, a studenti čvrsto stoje na univerzalnosti republikanskog tla
Evropa i Srbija: Slučaj “Crvene zvezde”
Kako je fudbalski klub postao poslovno-politički projekt Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
