Država je raspisala javni poziv za dodelu bespovratnih sredstava u okviru programa „Vrati se i stvaraj“. To bi trebalo da privuče onih 250.000 ljudi koji su otišli iz zemlje u poslednjih pet godina, a najviše mlade
Svake godine iz Srbije se iseli od između 40.000 i 60.000 građana, procene su OECD. Najčešće krenu putem Nemačke i Austrije, u potrazi za boljim ekonomskim uslovima, ali i predvidivim životom u demokratskim zemljama.
Ipak, postoji i trend takozvanih cirkularnih migracija, gde se određeni broj ljudi posle nekoliko godina provedenih u inostranstvu vrati u Srbiju.
Te ljude sada zovu da se vrate Ministarstvo privrede i Fond za razvoj, koji su opredelili ukupno 70 miliona dinara za one koji žele da pokrenu novi posao u Srbiji. Uslov je da budu povratnici iz inostranstva.
Povratnikom se, prema uslovima programa, smatra državljanin Srbije koji od 1. januara 2016. godine u najmanje jednom periodu od 24 ili više meseci u kontinuitetu nije pretežno boravio u Srbiji.
U zemlje Evropske unije se od 2013. do kraja 2024. godine odselilo oko 494.000 građana Srbije, uglavnom mlađe životne dobi. Prema podacima istraživanja Krovne organizacije mladih Srbije (KOMS), čak 47 odsto mladih planira da se iseli iz države, dok još 42 odsto tu mogućnost ne isključuje.
Konkurs je napisan tako da država izgleda baš cilja mlade ljude koji su već otišli – da se vrate.
Povratnici rođeni 1991. godine i kasnije, kao i privredni subjekti koji posluju u lokalnim samoupravama svrstanim u treću ili četvrtu grupu razvijenosti, mogu da dobiju do 50 odsto investicije, odnosno najviše 1,5 miliona dinara.
Najveći nivo podrške predviđen je za povratnike rođene 1991. godine i kasnije čiji privredni subjekti posluju u lokalnim samoupravama iz treće ili četvrte grupe razvijenosti. Oni mogu da dobiju do 60 odsto vrednosti investicije, a najviše 1,8 miliona dinara.
Preostali deo investicije korisnici mogu da finasiraju iz sopstvenih sredstava ili kreditima Fonda za razvoj Srbije.
Javni poziv otvoren je do utroška raspoloživih sredstava, a najkasnije do 4. septembra 2026. godine. Zahtevi sa pratećom dokumentacijom podnose se elektronski, preko Portala Fonda za razvoj Srbije.
Pravo da konkurišu imaju privredna društva registrovana u Agenciji za privredne registre od 1. januara 2020. godine, koja su prema finansijskim izveštajima za 2025. godinu razvrstana u mikro ili mala pravna lica, kao i društva osnovana od početka 2026. godine.
Jedan od ključnih uslova je da preduzetnik, odnosno vlasnik sa najmanje 50 odsto udela u privrednom subjektu, bude povratnik iz inostranstva, kao i da firma obavlja jednu od delatnosti predviđenih programom.
Privredni subjekt koji konkuriše mora biti u većinskom privatnom vlasništvu. Pored povratnika, drugi osnivač može biti fizičko ili pravno lice. Ako je drugi osnivač strani državljanin, on mora imati prebivalište u Srbiji, uz ispunjavanje svih ostalih uslova programa. Bespovratna sredstva namenjena su sufinansiranju nabavke novih ili polovnih mašina i opreme, pod uslovom da polovna oprema nije starija od pet godina, kao i novih vozila neophodnih za obavljanje delatnosti.
Novac se može koristiti i za nabavku nove računarske opreme i softverskih licenci, adaptaciju, investiciono i tekuće održavanje poslovnog ili proizvodnog prostora, kao i za trajna obrtna sredstva koja mogu činiti najviše 20 odsto ukupne vrednosti investicionog ulaganja.
Visina bespovratnih sredstava zavisi od kategorije korisnika. Osnovni iznos je do 40 odsto vrednosti investicije, a najviše 1,2 miliona dinara.
Kredit Fonda za razvoj može biti odobren u iznosu do 1,8 miliona dinara, sa rokom otplate do 60 meseci i grejs periodom do 12 meseci. Kamatna stopa, uz primenu valutne klauzule, iznosi 2,5 odsto godišnje.
Kao sredstva obezbeđenja predviđeni su zalog na opremi ili vozilu koje se finansira, odnosno na drugoj postojećoj opremi iste ili veće vrednosti, menica privrednog subjekta i lična menica osnivača. Predviđeno je i ugovorno jemstvo pravnih lica, preduzetnika ili fizičkog lica, dok korisnik može ponuditi i druga sredstva obezbeđenja u skladu sa programom Fonda.
Samo u avgustu: Uštedite tri hiljade dinara na godišnjoj pretplati na digitalno izdanje „Vremena“! Iskoristite popust ovde i podržite nezavisno novinarstvo.
Uvoz fosilnih goriva Srbiju je u protekle dve decenije koštao više od 57 milijardi dolara, uz visoku cenu po životnu sredinu i zdravlje građana. Energetska tranzicija jeste skupa, ali njeno odlaganje, izgleda, još skuplje
Zbog oštećenja cevovoda na Jadranskom naftovodu obustavljen je transport sirove nafte ka Srbiji, a Rafinerija u Pančevu prilagođava obim prerade. NIS je zatražio i dizel iz operativnih rezervi
Građani bi u narednim mesecima mogli da se suoče sa novim poskupljenjima, delom i zbog posledica prošlogodišnjeg administrativnog ograničavanja cena i trgovačkih marži
Davoru Macuri je zamrznuta imovina. Šta sve poseduje vlasnik „Alta banke“, ali i brojnih drugih biznisa
Ratari su jesenju setvu dočekali bez druge rate subvencija za biljnu proizvodnju, nakon četiri godine loših prinosa i rasta troškova. Agroekonomski analitičari upozoravaju da tehnički mandat vlade ne može biti opravdanje za neispunjavanje obaveza države
U trenutku kada su institucije Republike razorene, kada je Vučićeva hobotnica još uvek živa, kada su ljudi zgađeni nepravdom i smradom koji je esenesovski režim ostavio za sobom, mi imamo, što reče Makijaveli, samo građansku vrlinu kao pogonsko gorivo kojim se možemo vratiti na početak
Četvoro nezavisnih članova REM-a primer su istrajnosti i građanske odgovornosti. Rodoljub Šabić je, čak, po izlasku iz prostorija REM-a, posle izricanja kazne Informeru, doživeo da ga esenesovci vređaju, udaraju rukama i nogama. Ali i to će, uskoro, biti gotovo
Vučić je pomilovao batinaše i Dijanu Hrkalović. Izborni pobednici treba da ukinu sultansko ovlašćenje koje jednom čoveku omogućava da se izmotava sa celim pravosudnim sistemom
Intervju: Branko Stamenković, javni tužilac Vrhovnog javnog tužilaštva
Crna slika i slom pravne države Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
