Kiša je pomogla vatrogascima da stave pod kontrolu šumske požare u Nemačkoj i Belgiji, ali pojedina žarišta i dalje tinjaju ispod zemlje. Dim i miris paljevine osećaju se desetinama i stotinama kilometara od požarišta, dok stručnjaci upozoravaju na opasnost od takozvanih „zombi-požara“
Nakon šumskih požara koji su tokom vikenda i u ponedeljak besneli u Belgiji, u blizini granice s Nemačkom, kao i u više nemačkih opština, kiša je mnogo pomogla vatrogascima i situacija se smirila. Ljudi koji su bili evakuisani vratili su se u svoje domove. No, kiša nije mogla da sasvim ugasi pojedine požare, piše Dojče vele.
U nekolikim opštinama na nemačko-belgijskoj granici, građanima je upućen poziv da ostanu u zatvorenim prostorijama. Osećao se neprijatan miris, a postojala je i mogućnost prisustva štetnih materija u vazduhu. „Opasnost po zdravlje ne može se isključiti“, saopštila je opština.
Portparol vatrogasaca je objasnio da neprijatan miris potiče od jakog dima koji se stvara pri tinjajućim požarima u tresetnom tlu. „Tlo je zapravo jedna velika žarišna površina“, rekao je. Preko nje je tokom prepodneva posle vrućina, konačno pala kiša, što je dovelo do stvaranja velikih količina vodene pare.
Veliki požar na belgijsko-nemačkoj granici doneo je miris paljevine i u Keln i Vupertal – dakle, na udaljenost veću od 100 kilometara. Kelnski vatrogasci su saopštili da je „rasprostranjena pojava neprijatnog mirisa“ na području milionskog grada. Ipak, kako je saopšteno, nema opasnosti.
U Vupertalu su vatrogasci upozorili stanovništvo da prozore i vrata drže zatvorene. Iz Diseldorfa su stigle pojedinačne prijave o neprijatnom mirisu paljevine.
Nemački sindikat vatrogasaca zatražio je bolju pripremu za ovakve požare. „Potrebna nam je preventiva za šumske požare“, rekao je predsednik sindikata Zigfrid Majer u zajedničkoj jutarnjoj emisiji ARD i ZDF.
Tako bi unapred mogle da budu napravljene protivpožarni kanali koji sprečavaju širenje vatre. Važna su i terenska vozila, kao i rezervoari sa vodom, kako bi se na mestima intervencije brzo obezbedile dovoljne količine vode.
I predsednik Nemačkog vatrogasnog saveza Karl-Hajnc Banze založio se za bolju prevenciju. Obuka vatrogasaca mora da se promeni, a gašenje šumskih požara mora više da se uvežbava.
Važno je i bolje upozoriti ljude na to koliko određeno ponašanje u šumi može biti opasno. Logorske vatre, ilegalno roštiljanje ili bačene cigarete mogu izazvati velike požare.
U belgijskom području Hoge Venen opasnost vreba pod zemljom: pored drveća i trave, gore i delovi tresetišta. Tamo požari mogu dugo, neprimećeno da tinjaju ispod površine. Kada izbiju na površinu, nastaju takozvani „zombi-požari“.
Tresetište je zapravo osušeno močvarno zemljište koje ima mnogo slojeva bilja i korenja. Debljina tresetišta može biti više metara. To dodatno otežava gašenje šumskih požara.
„To jednostavno nije običan požar vegetacije. Treset gori drugačije od vegetacije“, objasnila je agenciji dpa Tanja Sanders iz Instituta Tene za šumske ekosisteme u Ebersvaldeu.
„Vatra se uglavnom nevidljivo širi kroz podzemlje, što znači da se uopšte ne vidi tačno gde je žarište.“ Kod požara vegetacije, a naročito šumskih požara, jasno se vidi gde se vatra nalazi, a na njeno širenje mnogo više utiče vetar.
„Kod požara tresetišta vatra se uglavnom nalazi pod zemljom i kroz tako isušen treset može da se kreće metrima ispod površine, a zatim da na nekom drugom mestu ponovo izbije na površinu“, rekla je Sanders. To je izuzetno teško i opasno za vatrogasce.
U belgijskom području Hoge Venen gašenje bi moglo da potraje još nedeljama, prognozirao je portparol vatrogasaca iz Monšaua.
Biolog Tobijas Sojlemans sa Univerziteta u Antverpenu rekao da je Hoge Venen zapravo močvarno područje koje se teško može zapaliti.
Međutim, područje je decenijama isušivano kako bi se na njemu, radi proizvodnje drveta, mogle podizati plantaže smrče.
„Na takvim zemljištima trebalo bi zabraniti podizanje privrednih šuma“, kritikovao je Sojlemans.
„Kada se tresetište isuši, vatra može da se proširi u zemljište i da se razvije kao tinjajući požar“, objasnila je Sanders. „Ako ne izbije do površine, to je požar bez plamena, ali sa velikom količinom dima.“ Dim može da sadrži ugljen-monoksid, veoma otrovan gas. Osim toga, potrebno je veoma mnogo vode da bi se doprlo do tinjajućeg žarišta.
„U suštini moram da natopim celu površinu. To znači da su potrebne ogromne količine vode“, objasnila je ona.
Čak i mesecima i godinama kasnije ovakav „zombi-požar“ može da izazove probleme, kao što pokazuje primer iz Francuske.
U okolini Bordoa vatrogasci i danas nadziru jedno područje nakon požara koji je izbio 2022. godine. Tokom dve godine vatrogasci su iznova pronalazili ostatke požara.
Dugotrajna suša i snažni vetrovi mogu iznenada da izazovu nove požare na nekom drugom mestu. Znaci mogu biti, na primer, užareno korenje ili oblaci dima koji kao da se pojavljuju niotkuda.
„Ovi tinjajući požari, koji su se iznenada pojavljivali na mestima ili u okruženjima bez vidljivog izvora, zadavali su nam mnogo problema“, priseća se Matje Žomen, komandant vatrogasne i spasilačke službe u departmanu Žirond, više dana i nedelja nakon šumskog požara. „Pojavljivali su se ovde i onde, bez nekog jasnog obrasca“, prenosi njegove reči agencija AFP. Vatrogasci su postepeno uklanjali pepeo i zemlju kako bi pronašli žarišta duboko ispod površine.
Hrvatska policija uhapsila je u Puli ukrajinskog državljanina Vladimira Z, kojeg nemačke vlasti sumnjiče da je učestvovao u postavljanju eksploziva na gasovode Severni tok 1 i Severni tok 2. Hapšenje je izvršeno na osnovu Evropskog naloga za hapšenje
Fudbaler Bajerna Džamal Musijal doživeo je napade na terenu u razmaku od nekoliko dana. Stručnjaci objašnjavaju o čemu se radi
U samo jednom francuskom zatvoru za manje od dva meseca bilo je 1.826 isporuka dronovima, čime je u taj zatvor uneto više od 30 kilograma droge
Ekstremne vrućine i suša u Evropi dovode do presušivanja reka, slabijih prinosa i rasta troškova transporta, što se sve više odražava i na cene hrane. Istraživanja ukazuju da klimatski ekstremi mogu postati značajan faktor inflacije
Predsednik SAD Donald Tramp preti da će bombardovati i američkog saveznika Oman, ako se „bude isprečio” dogovoru sa Iranom po zamisli Bele kuće, javlja Foks njuz
Ako se studentski pokret bude više bavio „bezbednosnim procenama“ nego pravom predizbornom kampanjom, izgubiće ono što ga je krasilo na početku i što je uzdrmalo naprednjačku Srbiju – osećanje nade koja postoji i koja je stvarna
Naš veliki glumac Svetozar Cvetković je u intervjuu za „Vreme“ rekao ono što se u našoj čaršiji ne kaže – da je bolje da ima Bitefa, Festa i drugih festivala nego da ih nema. To se mnogima neće svideti jer se vode logikom „što gore to bolje“
Desničarske partije nikako da podrže studentski pokret, uprkos kosovskom zavetu studenata i svoj onoj ikonografiji po principu „Kosovo je srce Srbije“. Jer desničarsko poimanje sveta je partikularno, a studenti čvrsto stoje na univerzalnosti republikanskog tla
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
