Suša diže cene jer nemamo dovoljno skladišta?

Vrućine i ekstremna suša u Evropi dovode do presušivanja reka i podbacivanja prinosa. Posledica toga su rast troškova transporta i nagli skok cena hrane. Koliko suša doprinosi inflaciji?

Organizacija Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu (FAO) u svojim statistikama uzima u obzir posledice globalnog porasta temperature, ekstremnih vremenskih prilikai smanjenih prinosa.

Od 2020. godine, na primer, snažno rastu cene mesa i uljarica. Prema podacima FAO, cene hrane danas su ukupno oko 30 odsto više nego 2020. godine.

I novije studije ukazuju na to da klimatske promene i vremenski ekstremi utiču na stopu inflacije, uz već postojeće poremećaje u snabdevanju izazvane ratovima u Iranu i Ukrajini, kao i šokovima na tržištima gasa i nafte.

Klimatski ekstremi izazivaju skokove cena

Studija „Klimatski ekstremi, skokovi cena hrane i njihovi širi društveni rizici“, objavljena u julu 2025. upozorava na takvu spiralu poskupljenja. U njenoj izradi učestvovalo je pet evropskih istraživačkih institucija, kao i Evropska centralna banka (ECB).

„Centralnim bankama moglo bi biti sve teže da obezbede stabilnost cena ukoliko učestaliji ekstremni vremenski događaji budu činili cene hrane nestabilnijim, kako na domaćem tako i na svetskom tržištu“, navodi se u studiji.

Jer više cene kafe u Brazilu ili Vijetnamu utiču i na inflaciju u Evropskoj uniji.

Ti izazovi mogli bi dodatno da se pojačaju ukoliko rast temperatura trajno podstakne inflaciju. Naime, ako se protiv inflacije bude moralo boriti višim kamatnim stopama, to će usporiti i privredni rast.

ECB je još 2023. godine objavila studiju sa sličnim zaključcima. U radu pod nazivom „Asimetrični uticaji vremenskih šokova na inflaciju u evrozoni“ analizirane su četiri najveće privrede Evropske unije.

Foto: AP Photo/Ted Shaffrey

Različite stope inflacije unutar EU

„Učestalost i intenzitet ekstremnih vremenskih prilika u Evropi mogli bi da stvore trajan pritisak na rast inflacije“, navodi se u studiji.

„Zbog toga što se posledice takvih šokova razlikuju u zavisnosti od godišnjeg doba i zemlje, naši rezultati ukazuju i na to da bi klimatske promene mogle dodatno da povećaju razlike u kretanju inflacije među zemljama evrozone.“

Prema podacima ECB, stopa inflacije u EU u junu se kretala od 5,4 odsto u Litvaniji do dva odsto u Francuskoj. Nemačka je sa 2,4 odsto bila nešto ispod proseka EU od 2,8 procenata.

Među glavnim pokretačima inflacije su visoki troškovi transporta, koji su porasli za 5,3 odsto.

„Uporna poskupljenja“

„Kada brodovi na Rajni mogu da prevoze samo deo uobičajenog tereta, troškovi transporta po toni značajno rastu“, rekao je za DW Torsten Šmit, direktor odeljenja za konjunkturna istraživanja Instituta za ekonomska istraživanja RWI iz Esena.

To, između ostalog, poskupljuje energente poput dizela i lož-ulja, koji se u velikoj meri transportuju vodenim putevima. Veći troškovi na kraju se prenose na potrošače.

Da li će ECB zbog povećanih troškova transporta vodenim putevima i verovatno značajnih podbačaja prinosa ponovo podići ključne kamatne stope, za sada je neizvesno. Poslednji put je depozitnu kamatnu stopu podigla 11. juna 2026. godine za 0,25 procentnih poena, na 2,25 odsto.

„Za monetarnu politiku presudno je da li je reč o jednokratnom i privremenom rastu troškova ili se taj efekat prepliće sa drugim faktorima koji podstiču rast cena, poput poskupljenja energije usled rata u Iranu“, objašnjava Torsten Šmit iz RWI-ja.

U slučaju „vremenskim prilikama izazvanog skoka cena“, verovatno ne bi došlo do dodatnog zaoštravanja monetarne politike, smatra Šmit.

Drugačije bi bilo ukoliko bi se više kriza međusobno preklopilo i dovelo do „šireg i upornijeg rasta cena koji ECB više ne može da ignoriše“.

Foto: AP Photo/Luca Bruno

„Skladišta, skladišta, skladišta“

Finansijski stručnjak Holger Šulc iz Nemačkog saveza štedionica i žiro-banaka (DSGV) preporučuje u saopštenju te organizacije:

„Nemačka privreda ponovo bi trebalo da radi sa većim zalihama. Sada je najvažnije jedno: skladišta, skladišta, skladišta.“

To je, kaže on, pouka iz kriza izazvanih poremećajima u lancima snabdevanja proteklih godina.

„Bilo da je reč o pandemiji koronavirusa, ratu u Ukrajini ili zatvaranju Ormuskog moreuza“, kaže Šulc. „Veće zalihe u svetu koji je postao nepredvidiv na toliko frontova predstavljaju neku vrstu premije osiguranja.“

Samo u avgustu: Uštedite tri hiljade dinara na godišnjoj pretplati na digitalno izdanje „Vremena“! Iskoristite popust ovde i podržite nezavisno novinarstvo.