Uprkos milijardama dinara javnog novca uloženog u zbrinjavanje napuštenih životinja, mnogi psi ne dočekaju udomljavanje zbog loših uslova u prihvatilištima. Zbog korupcije i nedostatka jasne strategije ovaj problem nikako da se reši
Država i lokalne samouprave godišnje izdvajaju milionska sredstva za zbrinjavanje napuštenih životinja. Prihvatilišta bi pritom trebalo da budu tek jedna od stanica na putu do njihovog udomljavanja.
Međutim, za veliki broj pasa u Srbiji taj put se završava mnogo ranije. Prema svedočenjima lokalnih aktivista, životinje na ovim mestima umiru od bolesti, neuhranjenosti i neadekvatnih uslova.
Sve lokalne samouprave na čijoj teritoriji postoje napuštene životinje imaju obavezu da organizuju zoohigijensku službu kako bi hvatale i zbrinjava napuštene životinje. Iako Zakon o dobrobiti životinja donet 2009. nalaže da lokalne samouprave moraju da oforme ovu službu i izgrade prihvatilišta, brojni gradovi to do danas nisu uradili.
Jelena Banac iz tima za zaštitu životinja Pokreta „Kreni-promeni“, objašnjava da se 2011. godine poslovi zoohigijene uvode u sektor komunalnih delatnosti, te se time otvara mogućnost privatnim preduzećima da se njima bave.
„Te firme pre svega inkasiraju milionske iznose koje opštine izdvajaju za rešavanje problema napuštenih pasa. Pored toga što sa životinjama postupaju krajnje nehumano i što se gubi trag desetinama hiljada pasa, svojim načinom rada, hvatanja i izbacivanja pasa širom Srbije, rasprostranile su i zarazne bolesti parvovirusa i štenećaka. Nanose štetu i poljoprivrednicima, jer izgladnele životinje u potrazi za hranom napadaju domaće životinje. To za sobom povlači novo trošenje novca za nadokande za ujede pasa i štetu nanetu poljoprivrednim domaćinstvima“, objašnjava Banac za „Vreme“.
Prema poslednjem izveštaju Državne revizorske institucije iz 2021. godine, Srbija je za rešavanje problema napuštenih životinja izdvojila 6,4 milijarde dinara u periodu od 2017. do 2020. godine.
Lokalni aktivisti, zajedno sa „Kreni-Promeni”, već dve godine obilaze prihvatilišta i zoohigijene u zemlji.
Do velikog broja prihvatilišta nije lako doći. Ona u Bačkoj Topoli, Nišu i Loznici nalaze se uz uz samu deponiju, a u Rumi i Jagodini pored postrojenja za preradu prljavih voda.
Ako pronađete prihvatilište, obično vas dočeka tabla sa „zabranjeno fotografisanje” ili „zabranjen ulaz”. A ako nekako uspete da uđete, imate šta da vidite – pse, neretko neuhranjene i u nehigijenskim uslovima, trajno zatvorene u boksevima.
„Najnovije otkriće i jedno od jezivijih jeste prihvatilište Zemljoradničke zadruge iz Kamenova, u APR-u registrovane za pretežnu delatnost proizvodnje jabučastog voća. Oni u selu Veliko Laole kod Kamenova u objektu nekadašnje farme pilića, u malim kavezima, u mraku, bez ventilacije, bez mogućnosti kretanja, drže čak 460 pasa”, priča Banac.
U pitanju je privatna zoohigijena, koja godinama dobija tendere u opštinama Varvarin, Petrovac na Mlavi, Kladovo, Gradište, Paraćin i Ćićevac. U toku 2025. godine bili su angažovani u 10 opština, a ukupna vrednost ugovora, prema podacima „Kreni-promeni”, iznosila je više od 47 miliona dinara.
Sredinom avgusta je protiv ove ustanove podneta krivična prijava.
Alarmantno je i stanje u prihvatilištu u Požegi. U periodu od 1. januara 2020. do 30. juna 2025. uhvaćeno je 6452 psa, od toga je eutanazirano 1990, a uginulo čak 2310, podaci su do kojih je došao „Kreni-promeni“. Udomljeno je njih svega 197.
„Tu vidimo primer sumnjivog rada veterinarske stanice kojoj JKP ‘Naš dom Požega’ poverava poslove pružanja veterinarske nege. Gle čuda, reč je o stanici ‘Vetokomerc’ koja je u vlasništvu Milana Božića nekadašnjeg predsednika opštine Požega protiv koga su vođeni postupci zbog korupcije“, kaže Banac.
Dodaje da ovo nije jedini slučaj u kome su primetili nepravilnosti pri pružanju veterinarskih usluga, te da je na nedavnom tenderu raspisanom u Loznici posao dobila veterinarska stanica koja je, kako navodi, za uslugu eutanazije dala ponudu od 1 dinar.
Jedno od prihvatilišta iz koga su lokalni aktivisti takođe spašavali životinje u više navrata nalazi se u Novoj Gajdobri, nedaleko od Bačke Palanke.
Naime, Udruženja za zaštitu životinja „Šape Bačke Palanke” zajedno sa „Pet Mondo” prošle godine u februaru prvi put ušlo je unutra, „izvuklo” i kasnije udmilo pedesetak pasa.
Tada su prema rečima direktorke „Šape Bačke Palanke” Bojane Radovanović zatekli „katastrofalnu situaciju” – mršave životinje, koje su živele u fekalijama.
Ovo prihvatilište kojim upravlja Javno komunalno preduzeće „Komunalprojekt”, inspekcija je zatvarala 2018, 2025, a poslednji put krajem marta ove godine, nakon apela udruženja za zaštitu životinja i pritiska javnosti, zatvoreno je zbog nepružanja adekvatne veterinarske zaštite.
Prihvatilište je nedavno ponovo otvoreno, nakon sklapanja novog ugovora sa veterinarom.
„Poslednji put smo lično bili u prihvatilištu pre dve tri nedelje. Sada je bilo čisto, psi su bili lepo ugojeni. Najveći problem trenutno je u tome što ne dozvoljavaju da se fotografiše. Dozvoljavaju posete samo jednom nedeljno. Ako je cilj prihvatilišta udomljavanje, treba objavljivati fotografije. Ako imate kapacitet 150 pasa, pa vi ćete doći jednog trenutka do tih 150. Šta ćete posle? ”, priča Radovanović.
Jelena Banac smatra da je „stalno otvaranje i zatvaranje” jednog te istog prihvatilišta posledica neefikasnosti veterinarske inspekcije.
„Njima veterinarska inspekcija više naloži neke kozmetičke promene – povećajte ogradu ojačajte rešetka, itd. Ona bi trebalo da, pre svega, mnogo češće obilazi prihvatilišta”, objašnjava Banac.
Profesorka Pravnog fakulteta u Beogradu Vanja Bajović ističe za „Vreme” da je za popravljanje situacije sa napuštenim životinjama u zemlji neophodno sprovođenje CNR programa („uhvati-steriliši-pusti”).
„To zakon ne propisuje, već svakoj opštini ostavlja da ona sama donosi programe. Imali smo primer u praksi da opština donese program za smanjenje broja napuštenih pasa tako što nalaže svima da pse drže na lancu”, ističe profesorka Bajović.
Jelena Banac dodaje da ključ leži u nacionalnoj strategiji humanog smanjenja populacije napuštenih pasa i mačaka, kao i da je neophodno zoohigijenu izmesti iz komunalnih delatnosti i podvesti pod veterinarske.
„Pitanje dobrobiti životinja je pitanje korupcije, trošenja ogromnih javnih sredstava, pitanje zloupotreba, kršenja zakona i propisa. Drugim rečima reč je o mučenju i ubijanju životinja o trošku građana“, zaključuje Banac.
Samo u avgustu: Uštedite tri hiljade dinara na godišnjoj pretplati na digitalno izdanje „Vremena“! _Iskoristite popust ovde i podržite nezavisno novinarstvo.
Pad Univerziteta u Beogradu na Šangajskoj listi je rezultat pritisaka na Univerzitet i uslova u kojima se odvija naučni rad, kaže dekan beogradskog Poljoprivrednog fakulteta Vladan Bogdanović
Gotovo svaka Expo izložba organizovana u iole demokratskom društvu imala je i svoju „No Expo“ stranu. Od Osake 1970, preko Vankuvera 1986, Hanovera 2000. i Milana 2015, do Osake 2025 – pitanja ostaju slična, menjaju se samo kulise. A Beogradu je, izgleda, zapala kulisa u obliku krastavca
Napadi na imovinu tužilaca su i napadi na same tužioce i njihove porodice, što ukazuje na eskalaciju ugrožavanja bezbednosti javnih tužilaca i pokušaja uticaja na njihov rad i postupanje u predmetima
„Novinari naših medija sumnjaju da se stvari ovde neće zaustaviti, te da će se nastaviti sa smenama urednika, a u nameri da se preostali nezavisni i profesionalni mediji upodobe u skladu sa željama aktuelnog režima“, poručili su sindikati
Elektroprivreda Srbije je saopštila da je stradao radnik Ž. N.
Ako se studentski pokret bude više bavio „bezbednosnim procenama“ nego pravom predizbornom kampanjom, izgubiće ono što ga je krasilo na početku i što je uzdrmalo naprednjačku Srbiju – osećanje nade koja postoji i koja je stvarna
Naš veliki glumac Svetozar Cvetković je u intervjuu za „Vreme“ rekao ono što se u našoj čaršiji ne kaže – da je bolje da ima Bitefa, Festa i drugih festivala nego da ih nema. To se mnogima neće svideti jer se vode logikom „što gore to bolje“
Desničarske partije nikako da podrže studentski pokret, uprkos kosovskom zavetu studenata i svoj onoj ikonografiji po principu „Kosovo je srce Srbije“. Jer desničarsko poimanje sveta je partikularno, a studenti čvrsto stoje na univerzalnosti republikanskog tla
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
