Rak i ljudi u Srbiji: Pakao od dijagnoze do lečenja

Šta pokazuje Globalna anketa o radnoj snazi u oblasti kliničke onkologije u Srbiji? A šta podatak da Srbija ima svega 0,98 onkologa na 100.000 stanovnika te da jedan onkolog u Srbiji godišnje dobije čak 778 novih pacijenata – najviše u Evropi?

Isidora Cerić o tome piše u novom broju „Vremena“ (četvrtak, 9. jul). Ona istražuje od kapaciteta zdravstvenog sistema i dostupnosti terapija do svakodnevnog života obolelih od raka i razloga zbog kojih je, pored medicinske, jednako važna i psihoonkološka podrška.

Foto: Vreme, Dimitrije Goll/Tanjug

„Prema poslednjem dostupnom izveštaju Instituta za javno zdravlje Srbije ‘Dr Milan Jovanović Batut’, tokom 2024. godine u Srbiji registrovano je 41.472 novih slučajeva malignih bolesti – 21.793 kod muškaraca i 19.679 kod žena. Statistika pokazuje da muškarci u Srbiji najčešće obolevaju od karcinoma pluća i bronha, koji čini gotovo petinu svih novoobolelih slučajeva (19,5 odsto). Slede karcinom kolona i rektuma (15 odsto), rak prostate (12,4 odsto), karcinom mokraćne bešike (8,2 odsto) i rak pankreasa (3,4 odsto).“

Kada je reč o prevenciji, slika nije ohrabrujuća. U Srbiji na 100.000 stanovnika dolazi 2,23 mamografa, dok ih Grčka ima skoro tri i po puta više. To za mnoge pacijente znači i duže čekanje na pregled ili postavljanje dijagnoze.“

Ceo članak čitajte u novom broju „Vremena“ od četvrtka (9. jul) ili se odmah pretplatite na digitalno izdanje.