Kad su studenti tražili odgovornost zbog smrti 16 ljudi u Novom Sadu, od države su dobili povoljne kredite za stanove. Vlast ulaže još 300 miliona evra u ovu meru podrške, ali dilema ostaje ista – koliko su "Vučićevi krediti" za mlade zaista korisni?
Tokom prošle godine, u jeku studentskih blokada i masovnih protesta, zbog pada nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu i smrti 16 ljudi, Aleksandar Vučić ponudio je mladima povoljne kredite za stanove.
Od kako je aktivan ovaj program podrške, više od 6.700 mladih rešilo je svoje stambeno pitanje na ovaj način, prema rečima ministra finansija Siniše Malog.
Vlada Republike Srbije je u četvrtak (7.maja), kroz izmenu zakona koji se tiče podrške za kupovinu prvog stana, izdvojila još 300 miliona evra, kako bi „omogućila efikasno sprovođenje preduzetih mera podrške mladima“.
Da li je ova mera zaista efikasna?
Populistička mera ili stvarna pomoć
Mladi za kupovinu prvog stana mogu da dobiju subvencionisani kredit od 100.000 evra.
Prema predviđenom planu, učešće za takav stan iznosiće 1.000 evra. Odnosno, jedan odsto ukupne vrednosti stana.
Tržišna vrednost učešća za stan, bez subvencija, je 10 do 20 odsto. Što znači da su mladi ranije morali da izdvajaju između 10 i 20 hiljada evra u kešu samo za ovaj korak. Za mnoge to nije bilo izvodljivo, te ova mera vlade na prvu ruku deluje kao velika olakšica.
Međutim, država se obavezala da subvencioniše samo prvih šest godina otplate kredita.
Subvencionisana fiksna kamatna u tom periodu je 1,5 odsto na godišnjem nivou, a nakon toga otplata se nastavlja po varijabilnoj kamatnoj stopi koja se sastoji od šestomesečnog euribora i fiksne marže od dva odsto.
U prevodu: ako imamo stan koji vredi 100.000 evra, a kredit smo uzeli na 35 godina, u prvoj godini rata kredita iznosiće oko 120 evra, od druge do šeste godine 260 evra, a nakon toga oko 470 evra.
Da je ova mera „očigledno pokušaj vlasti da se umili studentima“, za „Vreme“ kaže programski koordinator inicijative za ekonomska i socijalna prava A 11 Danilo Ćurčić.
On ističe da verovatno ima mladih kojima je ova mera koristila, međutim da je ona usmerena na pogrešnu grupu stanovništva – bogatiji deo društva.
„Ono što smo mi do sad videli jeste da te kredite koriste ljudi koji bi manje više mogli samostalno da se snađu na tržištu. Dakle, nije ovo neka vrsta podrške onima koji su ugroženi”, kaže on.
„Zaista mi se čini da je veoma teško da će neko ko je, recimo, obućar u Paraćinu i ima 22 godine uspeti da digne ovaj kredit, ili da se uopšte usudi da uđe u tako nešto”, dodaje Ćurčić.
Šta se može kupiti za 100 hiljada evra
U Zemunu stan od 54 kvadrata košta oko 230.000 evra, dok se u Mirijevu stan iste kvadrature prodaje za oko 150.000 evra. Za bolje lokacije, u Beogradu mora se izdvojiti značajno veća suma novaca – o čemu je „Vreme“ i ranije pisalo.
Foto: Vreme/Anja MihićU opštini Savski venac, cene kvadrata i po 4.400 evra
Prema Republičkom zavodu za statistiku, prosečna cena novogradnje u Srbiji u prvoj polovini 2024. iznosila je 215.481 dinara (oko 1.800 evra). Stanovi u jednoj od centralnih beogradskih opština, Savskom vencu, dostizali su i cene od 520.616 dinara po kvadratu (oko 4.400 evra).
„Sve je teže u velikim gradovima bilo šta kupiti za tih 100 hiljada evra. Imamo ogroman rast cena stanovanja. Koliko je to kvadrata u nekoj prosečnoj opštini u u Srbiji? U Beogradu mislim da je skoro nemoguće kupiti nešto za taj novac”, priča Ćurčić.
Postoji i problem jemstva. Na primer, nezaposleni mladi ljudi mogu jedino uz jemca da konkurišu za kredit, što znači da se tehnički umesto njih zadužuju roditelji. Tada se rok za otplatu kredita drastično smanjuje. Jedan od uslova je otplata kredita do 70. godine života, te se u ovom slučaju to gleda u odnosu na jemca.
Dodatni problem pri korišćenju ovih kredita je i overa dokumenata.
Ispostavilo se da notari ovo moraju da rade volonterski. U medijima su se tako, tokom prošle godine, pojavile priče mladih ljudi koji nisu mogli da zakažu termin kod notara, jer im ova vrsta posla prosto nije prioritet.
Kvazi politika bez strategije
Danilo Ćurčić navodi da u Srbiji ne postoji stambena strategija, te da je ova mera mimo nje i doneta.
Foto: Vreme/Anja MihićU Srbiji ne postoji stambena strategija
„Ne postoji nikakav dokument na osnovu koga bi moglo da se odredi šta su prioriteti u zemlji u vezi sa stambenim nejednakostima i nepriuštivim stanovima. Onda se u toj situaciji donose nekakve kvazi politike, odnosno rešenja koja pružaju benefite samo za određene kategorije stanovništva, koje često nisu najugroženije – nego su iz nekog drugog interesa izvučene kao prioritetne”, zaključuje Ćurčić.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Prevaranti najčešće pozivaju građane starije životne dobi na fiksni telefon i saopštavaju im da je neko od članova njihove porodice teško povređen, upozorava MUP
„Beograd na vodi je u deficitu sa parkovima, trgovima i ostalim javnim prostorima, tako da bi od onoga što im je ostalo od trga iza Železničke stanice morali da naprave bar nešto što bi ličilo i podsećalo na grad koji ima svoje javne prostore“, kaže arhitekta Marko Jakšić
„Večni komandant Vojske Republike Srpske“ je praktično „ubijen“ u Hagu, a njegovu smrt „slave ustaše“ - tako prorežimski mediji izveštavaju o smrti Ratka Mladića
Šta je nagnalo komandanta Vojske Republike Srpske da posle tri decenije profesionalne službe pogazi ne samo oficirsku čast već i sve ljudsko u sebi, i otisne se na put koji će se završiti u pritvorskoj jedinici u Sheveningenu
Dobar deo režima rehabilitira Mladića zbog rehabilitacije vlastitog ratnog i političkog puta. Pogani mit o junačkom generalu potreban im je kako bi predstavili čitav srpski narod kao njegove i svoje saučesnike
Jednu „stranu“ sačinjavaju pripadnici režima, korumpirani policajci, kupljeni i ucenjeni kriminalci, te bogataši kojima je režim omogućio da se obogate, dok drugu stranu čine građani koji se okupljaju oko ideje slobode. Takva raspodela snaga ipak nije dovoljna da bi se srpsko društvo nazvalo podeljenim
Pod parolom „od njih mi ništa ne treba“, mnogi kažu da neće uzeti 6.000 dinara koje Vučić i Mali "daruju" narodu iz Akcionarskog fonda. Od takvog vida protesta je, međutim, slaba vajda
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
