„Beograd na vodi je u deficitu sa parkovima, trgovima i ostalim javnim prostorima, tako da bi od onoga što im je ostalo od trga iza Železničke stanice morali da naprave bar nešto što bi ličilo i podsećalo na grad koji ima svoje javne prostore“, kaže arhitekta Marko Jakšić
Šta o konkursu za uređenje Savskog trga misli struka i građani najbolje govori da se na konkurs pojavilo svega devet predloga.
Ovako arhitekta Marko Jakšić za „Vreme“ komentariše vest da je prvu nagradu na konkursu za urbanističko-arhitektonsko rešenje dela Savskog trga u Beogradu dobio ruski arhitektonski biro „Jauza project“.
Na međunarodni, anketni, jednostepeni, anonimni konkurs stiglo je devet radova.
Konkurs je sproveo Urbanistički zavod Beograda, a naručilac je kompanija Beograd na vodi.
Prvu nagrada od 40.000 evra dodeljena je timu biroa „Jauza project“ iz Rusije koje se, prema oceni žirija, izdvojilo kao najcelovitiji odgovor na složenost lokacije i postavljene projektantske zadatke.
Jauza project/Belgrade waterfront/UrbelPobednički rad na konkursu za uređenje Savskog trga
Prostor otet Beogradu
„Koliko sam video iza tog konkursa nije stajalo stručno udruženje. Dobijeno je konfekcijsko rešenje koje ni po oblikovnim ni po sadržajnim elmentima nije ništa više od prosečnog. Pretpostavljam da ni ostali konkursni radovi nisu bolji. Pošto je konkurs stiglo samo devet radova, a prva tri nagrađena nisu iz naše zemlje, očigledno je da je struka i u organizaciji i u realizaciji bojkotovala taj konkurs“, kaže arhitekta Marko Jakšić za „Vreme“.
Za njega takvi rezultati konkursa su očigledna poruka građana i struke šta misle o tom konkursu i onima koji su ga raspisali, pošto se prostirnim planom za Beograd na vodi „taj prostor, među najvitalnijima u gradu, otima od Beograda i uništava“.
On ukazuje da je prostor obuhvaćen konkursom mesto bivših perona koji su uklonjeni kada je izmeštena Železnička stanica.
Podseća da je Prostornim planom za Beograd na vodi bilo predviđeno da se taj prostor spoji sa postojećim polukružnim Savskim trgom i da se tako stvori jedan veliki kružni trg u čijem bi se centru nalazila zgrada nekadašnje Železničke stanice.
„S obzirom na to da onima koji grade Beograd na vodi nije bio dovoljan prostor koji je bio predviđen za stambenu, profitnu izgradnju, iz tog prostora je izbačena osnovna šklola koju su onda ‘posadili’ na taj trg u zaleđu zgrade nekadašnje Železničke stanice“, kaže Jakšić.
Jauza project/Belgrade waterfront/UrbelPobednički rad na konkursu za uređenje Savskog trga
Ističe da je zato i raspisan konkurs za tako nastali asimetričan i razjedinjeni prostor, za taj ostatak trga.
„Stvar je u tome da je ogromni prostor žrtvovan za Beograd na vodi i nemilosrdnu komercijalnu stambeno-poslovnu izgradnju. Jedan od razloga zbog čega je urbanističko rešenje Beograda na vodi loše je manjak javnih prostora i sadržaja. Beograd na vodi je u deficitu sa parkovima, trgovima i ostalim javnim prostorima, tako da je od onog što im je ostalo od trga iza Železničke stanice morali da naprave bar nešto što bi ličilo i podsećalo na grad koji ima svoje javne prostore“, kaže Jakšić.
Njega zapravo čudi da oni koji grade Beograd na vodi kompletan deo iza nekadašnje Železničke stanice iskoristili za izgradnju stambenih objekata.
Ostale nagrade i žiri
Druga nagrada u iznosu od 20.000 evra dodeljena je autorskom timu Shandong Hi-Speed International Planning & Design Company KFT, ogranak Beograd, a treća u iznosu od 10.000,00 evra radu autora LDA Design Consulting Ltd Benjamin Walker.
Članovi žirija bili su: Marko Stojčić, glavni urbanista grada Beograda (predsednik), Natalija Belić, predstavnik Agencije za prostorno planiranje i urbanizam, Stefan Obućina, predstavnik JKP Beogradski metro i voz, Maja Joković Potkonjak, predstavnik Urbanističkog zavoda Beograda, Daliborka Stojaković, predstavnik Beograda na vodi.
Jauza project/Belgrade waterfront/UrbelPobednički rad na konkursu za uređenje Savskog trga
Konkurs je raspisan 8. juna, a reč je o prostoru od 1,78 hektara na kome se nekada nalazio peronski plato železničke stanice, odnosno o površini između nekadašnje Glavne železničke stanice i zaleđine nekadašnje Beogradske autobuske stanice koji nije bio deo sveobuhvatne rekonstrukcije trga koja je sprovedena od septembra 2019. do januara 2021. godine.
Samo u avgustu: Uštedite tri hiljade dinara na godišnjoj pretplati na digitalno izdanje „Vremena“!Iskoristite popust ovdei podržite nezavisno novinarstvo.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
„Večni komandant Vojske Republike Srpske“ je praktično „ubijen“ u Hagu, a njegovu smrt „slave ustaše“ - tako prorežimski mediji izveštavaju o smrti Ratka Mladića
Šta je nagnalo komandanta Vojske Republike Srpske da posle tri decenije profesionalne službe pogazi ne samo oficirsku čast već i sve ljudsko u sebi, i otisne se na put koji će se završiti u pritvorskoj jedinici u Sheveningenu
Novi Zakon o obrazovanju proširuje mogućnosti suspenzije i oduzimanja licence nastavnicima, dok učenicima sužava garantovano pravo na slobodno udruživanje, tvrde iz Foruma škola i Foruma beogradskih gimnazija
Režim dodatno „čisti“ škole. Usledio je novi talas otkaza nastavnicima zaposlenim na određeno vreme, koji su onomad podržali blokade i studente, a kojih prošle godine nisu mogli "da se reše“, kaže za "Vreme" Dušan Kokot iz Nezavisnog sindikata prosvetnih radnika Srbije
Jednu „stranu“ sačinjavaju pripadnici režima, korumpirani policajci, kupljeni i ucenjeni kriminalci, te bogataši kojima je režim omogućio da se obogate, dok drugu stranu čine građani koji se okupljaju oko ideje slobode. Takva raspodela snaga ipak nije dovoljna da bi se srpsko društvo nazvalo podeljenim
Pod parolom „od njih mi ništa ne treba“, mnogi kažu da neće uzeti 6.000 dinara koje Vučić i Mali "daruju" narodu iz Akcionarskog fonda. Od takvog vida protesta je, međutim, slaba vajda
Petnaest godina ove vlasti se ogledaju u tome što duže od mesec dana nadležni ne umeju da ugase požar u Deliblatskoj peščari. Tu ne pomažu nikakve teorije zavere
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
