Dok kompanija Marka Zakerberga ulaže stotine milijardi dolara u veštačku inteligenciju i humanoidne robote, pokušavajući da se pozicionira kao jedan od ključnih aktera nove tehnološke ere, taj proces prati i druga strana medalje - veliki rezovi i masovna otpuštanja
Kompanija Meta Marka Zekerberga ulazi u jednu od najambicioznijih faza u svojoj istoriji, gurajući istovremeno dve tehnološke revolucije: razvoj napredne veštačke inteligencije i izgradnju humanoidnih robota. Takva dualna strategija, potkrepljena ulaganjima koja premašuju 100 milijardi dolara na godišnjem nivou, signalizira pokušaj Mete da se transformiše iz lidera društvenih mreža u centralnog igrača u eri tzv. veštačke superinteligencije. Ipak, kako se njihova vizija širi, raste i sumnja investitora da li ovaj tehnološki gigant može da inovira industriju i da li može da opravda cenu tog puta.
Sa lansiranjem modela Muse Spark, kompanija pravi jasan zaokret u svojoj AI strategiji. Za razliku od njenih ranijih Llama modela koji su bili otvoreni za širu zajednicu, Meta sada prelazi na zatvoren, komercijalni pristup sa namerom da naplaćuje pristup developerima, kompanijama i korisnicima, po uzoru na vodeće konkurente u industriji, koji su uveliko monetizovali svoje AI modele.
Finansijska dimenzija ove transformacije je ogromna. Kompanija Meta cilja „prihod od 55,6 milijardi dolara uz rast od 31 odsto samo u prvom kvartalu 2026“, piše CNBC, dok su planirana kapitalna ulaganja Mete u AI za 2026. godinu „između 115 i 135 milijardi dolara“. To predstavlja dramatičan skok u odnosu na 72,2 milijarde, koliko je Zekerbergova kompanija uložila u veštačku inteligenciju prošle godine. Tome treba dodati i paralelne mere štednje, uključujući otpuštanje oko 8.000 zaposlenih, odnosno deset odsto ukupne radne snage, počev od maja ove godine. Sve navedeno ukazuje na to da AI više nije eksperimentalni pravac razvoja, već centralni stub budućnosti ove kompanije.
Međutim, možda još ambiciozniji deo Metine strategije odvija se u oblasti humanoidne robotike. Nedavna akvizicija startapa Assured Robot Intelligence otkriva jasnu nameru da razvije napredne robote sposobne da razumeju, predviđaju, delaju i prilagođavaju se ljudskom ponašanju u kompleksnim, realnim okruženjima.
Novi timovi su integrisani u Metin novi biznis ponos, Superintelligence Labs, i usko su povezani sa internim odeljenjima za robotiku, gde se paralelno razvijaju napredni AI modeli za upravljanje robotima, baš kao i senzori, softver i kompletna tehnološka infrastruktura potrebna za funkcionisanje humanoidnih mašina. Drugim rečima, Mark Zakerberg želi da objedini veštačku inteligenciju i robotiku u jedinstven ekosistem, sa ambicijom da Meta postane ključni igrač koji postavlja industrijske standarde i kontroliše operativni sistem i infrastrukturu za celu industriju humanoidnih mašina. Mediji pišu da ova kompanija pokušava da postavi temelje čitavog budućeg tržišta, „slično ulozi koju su Android operativni sistemi i Qualcomm čipovi imali u razvoju pametnih telefona“, navodi Blumberg.
Važno je naglasiti da je Meta, izuzev svog originalnog poslovnog modela zasnovanog na Fejsbuku i izuzetno uspešnoj strategiji digitalnog oglašavanja, veliki deo ključnih pokretača rasta obezbedila akvizicijama, a ne internim razvojem. Najvažniji primeri su kupovine Instagrama i WhatsApp-a, koji su vremenom postali centralni stubovi njenog ekosistema i globalnog dosega, dok su kasnije akvizicije i ulaganja, poput onih u AI kompanije i infrastrukturu, nastavili sličan obrazac. Ovakav pristup otvara pitanje da li Meta može organski da izgradi sledeću generaciju naprednih tehnoloških platformi, poput veštačke inteligencije i robotike, ili će i u tim oblastima zavisiti od kupovine inovacija razvijenih izvan matične kuće.
Ovakav pristup nosi i značajne rizike. Troškovi su bez presedana i stvaraju ogroman pritisak na profitabilnost, posebno u trenutku kada konkurenti već imaju prednost u pojedinim AI segmentima. Tržište takođe još uvek nije dokazalo održiv poslovni model za mnoge od ovih tehnologija, naročito kada je reč o humanoidnim robotima, čiji komercijalni potencijal ostaje neizvestan i vremenski je neodređen. Dodatno, investitori postaju sve nestrpljiviji, jer se osnovni biznis Mete i dalje u velikoj meri oslanja na oglašavanje, koje ne može neograničeno da nosi teret ovako ambicioznih ulaganja.
Takođe, Meta u ovu novu, skupu ofanzivu ulazi opterećena nasleđem neuspeha svog Metaverzum projekta, koji je progutao desetine milijardi dolara uz ograničeno prihvatanje korisnika i slabe komercijalne rezultate, što je već narušilo poverenje investitora u dugoročne inicijative kompanije. U međuvremenu, i globalni kontekst postaje znatno nepovoljniji: Kina ubrzano napreduje u oblastima veštačke inteligencije i robotike kroz snažnu državnu podršku, industrijsku politiku i integraciju velikih tehnoloških kompanija sa tamošnjim moćnim proizvodnim sektorom, često uz niže troškove i bržu implementaciju u realnom svetu. To stvara dvostruki pritisak na Metu: s jedne strane potrebu da opravda prethodne gubitke iz Metaverzuma, a s druge da sustigne konkurenciju koja ne samo da tehnološki napreduje, već to čini u okruženju koje omogućava brže prilagođavanje i primenu.
Istovremeno, i američka vlada sve više upliće prste u razvoj veštačke inteligencije. Tako su se Gugl, Majkrosoft i Maskov xAI nedavno obavezali da će deliti neobjavljene verzije svojih AI modela sa vladom SAD kako bi ih ona najpre „testirala“ pre njihovog zvaničnog lansiranja na tržište, piše CNN.
Ovaj potez može se tumačiti kao znak sve veće spremnosti velikih tehnoloških kompanija da sarađuju sa Trampovom administracijom i prilagođavaju se njenim interesima.
Kompanija Meta se danas sa svojom strategijom nalazi između transformacije i preteranog rizika: ona ima resurse i kapacitete da postane lider u novoj tehnološkoj eri, ali brzina i obim ulaganja otvaraju pitanje da li su tržište i poslovni modeli dovoljno zreli da prate ovako agresivan tempo razvoja.
Ključno pitanje je da li će Meta i drugi big-tech igrači uspeti da ovu promenu pretvore u održiv poslovni model koji donosi stvarnu ekonomsku vrednost, ili će ovako ubrzana transformacija dovesti do dubokih poremećaja na tržištu rada i zulanačajnih društveno-ekonomskih posledica koje će postajati sve vidljivije s protokom vremena. Za sada, kompanija igra na sve ili ništa, a ishod te opklade mogao bi definisati ne samo njenu budućnost, već i pravac razvoja čitave tehnološke industrije.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
Lionel Mesi postao je najbolji strelac u istoriji svetskih prvenstava, postigavši 17 golova i time pretekao Miroslava Klosea, sa kojim je do sada delio rekord. Do istorijskog pogotka došao je u meču protiv Austrije
Obradović je u Panatinaikos pozvao i Bogdana Bogdanovića, što je podelilo navijače Partizana
Srpskom treneru biće ovo prvi angažman nakon što je u novembru 2025. podneo ostavku u Partizanu
Reprezentativci Kurasaa su istorijski uspeh posvetili preminulom saigraču
Srbija je ušla u leto uz pretežno sunčano vreme i visoke temperature, ali meteorolozi upozoravaju da bi popodne moglo doneti lokalne pljuskove sa grmljavinom i gradom
Manje je važno šta će pisati u službenim beleškama sa saslušanja Aleksandra Radića. Mnogo je važnije šta će večeras prolaziti kroz glave hiljada ljudi koji su o „zvučnom topu" govorili, pisali, svedočili ili tražili pomoć. Ako je odgovor: „Bože, samo da ne dođu i po mene", onda je cilj postignut
Kako je priznavši ubistvo Aleksandra Nešovića, Saša Vuković Boske vratio pažnju javnosti na Veselina Milića? Šta još upada u oči u njegovom iskazu
Ubistvo Aleksandra Nešovića u restoranu „27“ pretvara se kriminalističku misteriju koju bi mogao da reši samo Herkul Poaro
Intervju: Radovan Lazić, tužilac
Kako je kontaminiran slučaj Veselina Milića Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
