Nikola Hajdin u senci Žakline Tatalović i D. J. Vučićevića

Novinarka N1 televizije Žaklina Tatalović rekla je da joj je akademik Nikola Hajdin deda. Njegov sin, dr Rade Hajdin, da to nije istina. Režimski tabloidi su čitavu priču iskoristili da se mega-kampanjom usmerenom na diskreditaciju „blokaderske“ novinarke, po ko zna koji put obračunavaju sa „Šolakovim“ medijima koji to, uzgred budi rečeno, više nisu.

Ova poprilično beznačajna priča je na društvenim mrežama postala viralna. Neka korist od toga je što je veliki broj digitalnih jahača magle makar saznao da postoji tamo neki akademik Nikola Hajdin koji se bavio nekakvim mostovima. Tugaljivo pri svemu tome je da ni aktivne protagoniste ovog teatra apsurdnih vremena, ni pasivne konzumente tabloida i internetskih prepucavanja nisu pokazali nikakvo interesovanje za lik i delo Nikole Hajdina, nekadašnjeg predsednika Srpske akademije nauka i umetnosti, rođenog 1923. u hrvatskom Vrbovskom, preminulog 2019. u Beogradu.

„Vreme“ je 2003, kada je došao na čelo SANU (tri puta je bio biran za predsednika), objavilo kratku biografiju Nikole Hajdina, pa je sada ponovo prenosimo u pokušaju da ga, bar za trenutak, izvučemo iz priče čiji je ili nije deda.

Početak: Hajdini iz sela Hajdine

Rođen je 1923. u Vrbovskom u Gorskom Kotaru i dobro je poznavao svoje korene: izgleda da je znao svaki zaseok i svaku porodicu, etimologiju imena. Hajdini potiču iz sela Hajdine. Novi predsednik SANU je u Gorskom Kotaru, uz majku Božicu, oca Manojla i brata Georgija, proveo srećno detinjstvo, sve do rata 1941. kada porodica dolazi u Beograd. Maturirao je u Drugoj muškoj.

Karijera: Učesnik NOB-a, građevinac, profesor

Posle demobilizacije, bio je učesnik NOB-a, upisuje Građevinski fakultet u Beogradu. Još kao asistent počeo je da konstruiše mostove. Doktorirao je 1954. na Građevinskom fakultetu u Beogradu, a 1959. dobija Oktobarsku nagradu.

Na Građevinskom fakultetu u Beogradu predavao je Teoriju konstrukcija, Teoriju plastičnosti i Nelinearnu elastičnost. Predavao je i na drugim fakultetima u zemlji. Bio je profesor na čuvenoj ciriškoj školi ETN (Saveznoj visokoj tehničkoj školi), a držao je predavanja i seminare širom sveta.

Profesor Hajdin bio je i poliglota. Predavao je mnogim generacijama studenata. I njegov sin Rade je upisao građevinu, smer konstrukcija, na Beogradskom univerzitetu, ali ga je otac poslao u svet da doktorira. Rade Hajdin je, pisalo je “Vreme” 2003, profesor uglednog University of Pensilvania u Filadelfiji.

N1: Kampanja targetiranja i diskreditacije Žakline Tatalović

Mostovi: Od “Slobode” do Indije

Profesor Hajdin je u svetu cenjen autor velikog broja konstrukcija, među kojima veliki mostovi sa kosim kablovima zauzimaju posebno mesto. Šezdesetih godina ovo je bila revolucionarna tehnologija.

Njegovi najpoznatiji projekti su beogradski Železnički most preko Save, najveći most na celom toku Dunava „Sloboda“ u Novom Sadu, most preko Visle u Plocku, Poljska. Projektovao je mostove u Švajcarskoj, Sloveniji, Kanadi, Rusiji, Indiji. Možda su ga zato neki nazivali mondijalistom.

Foto: Wikipedia.org

Naučni opus:Teorija konstrukcija

Njegovo osnovno opredeljenje bila je teorija konstrukcija.Toj oblasti se posvetio još kao student Građevinskog fakulteta.

Naše najveće lučne brane Grančarevo, Mratinje i Glažnja analizirane su primenom metoda koji je objavio još 1954. Ima oko 200 publikacija i knjiga, približno polovina je objavljena u inostranstvu.

Priznanja: Nabrojati se ne mogu

Nikola Hajdin je, između ostalog, nosilac Oktobarske nagrade (1959), Oktobarske nagrade Novog Sada (1981), Avnoj-a (1987), prva nagrada za projekat mosta preko reke Visle u Plocku, Poljska (1996), Orden rada sa zlatnim vencem (1979), Orden zasluga za narod sa zlatnim vencem (1987), počasni doktor Nacionalnog tehničkog univerziteta u Atini (2000), Plaketa Svetog Đorđa grada Kragujevca (2011).

Bio je član Evropske akademije nauka i umetnosti, Slovenačke akademije nauka i umetnosti, počasni član Grčkog nacionalnog društva za teorijsku i primenjenu mehaniku, član Švajcarskog udruženja za čelične konstrukcije, počasni doktor Nacionalnog tehničkog univerziteta Atine i počasni član Jugoslovenskog društva za teorijsku i primenjenu mehaniku.

Bio je redovni član SANU od 1976.

Hobi: Skijaš i pasionirani posetilac pozorišta

Govorio je da je najviše u životu voleo smučanje, počeo je kao šestogodišnjak, a skijao je sve do osme decenije.

Neobično je voleo pozorište, posebno operu. Kao student, a i kasnije, neprekidno je „visio“ na trećoj galeriji.

Čitao je i beletristiku, a i dnevnu i nedeljnu štampu: „Prosto ne mogu od toga da pobegnem a da ne pročitam šta se piše, a piše se mnogo“, govorio je.

Nije se žalio da nema slobodnog vremena. „Sumnjivi“ su mu bili ljudi koji „nikad nemaju vremena“. Govorio je da se, ako radite posao za koji ste talentovani, sve stiže.

Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!