Omiljene stepenice pušača nalaze se na ulazu u sedište N1, staklenu građevinu u Erport sitiju, gde je nekada bio beogradski aerodrom. Na stepenicama novinari i gosti u žurbi puše, piju kafu iz automata i razmenjuju vesti i tračeve koji nisu za etar.
Tamo i u redakciji ovih dana postoji samo jedna tema – šta će biti sa N1 i drugim medijima iz iste kompanije? Hoće li uopšte, kroz nekoliko meseci, tu biti televizija? I kuda će i šta će onda oni, novinari, snimatelji, producenti, realizatori?
“Napetost i neizvesnost, a to psihološki umara”, kaže nam jedan viđeni novinar N1. “Svako bije svoju unutrašnju bitku, ali svi dajemo sve od sebe da se to u programu ne vidi.”
Kaže da od muke zbijaju šale – čime bi se ko bavio ako stvar propadne. Jer, osećaju, za televizijske novinare koji nisu podobni u Srbiji više nema pribežišta.
Stvar sa medijima “Junajted grupe” ubrzala se prošle godine rasprodajom delova kompanije pa ovih dana još jednom, smenom prvog čoveka N1 Igora Božića. Niko ne zna kako će se završiti – u igri su čak i prodaja medija (vidi okvir) i njihovo glajhšaltovanje. Mnogi su ubeđeni da je cilj ućutkivanje pred izbore koje bi režim Aleksandra Vučića mogao da izgubi.
Na talonu je i pitanje kako će se, ukoliko jedine dve veće kritičke televizije budu stavljene na kratak povodac, informisati građani u zemlji u kojoj su skoro svi krupniji mediji naklonjeni režimu.
REČI I DELA
Iz “Junajted grupe”, pod kojom rade N1, Nova S, “Danas”, “Radar” i drugi mediji, do sada su se čule formulacije kakve pišu PR odeljenja velikih korporacija – privrženi su profesionalnim medijima, urednici imaju punu slobodu, neće biti otpuštanja niti prodaje.
“Verujem delima, ne obećanjima”, kaže naš sagovornik. “Tačno je da se zasad drže obećanja i ne zadiru u uređivačku politiku, ali smo se naslušali toga da sve ostaje isto. Očekuju da verujemo na reč nakon što su Igoru Božiću rekli da ostaje da vodi redakciju, a samo par dana nakon toga smenili ga putem e-maila i bez smislenog objašnjenja.”
Čovek koji bi mogao da pruži “smislena objašnjenja” zove se Brent Sadler (75), britanski je novinar u penziji i srpski zet. Dugo je u kompaniji, ali je na značaju dobio tokom poslednje godine. Nedavno je imenovan za “glavnog izvršnog urednika” mreže u koju su smešteni pomenuti mediji, a potom je zaveden i kao direktor svakog od medija. U pisanim odgovorima za “Vreme”, Sadler mnogo puta ističe da mediji za koje je zadužen moraju biti profesionalni, precizni, raditi sa dužnom pažnjom i tako da ih niko ne može optužiti da nekome drže stranu. Ali negira da je sada njima “nezadovoljan”.
“Pod profesionalizmom, recimo, mislim na jasno odvajanje vesti i komentara, korišćenje disciplinovanog jezika, jasno navođenje izvora, fer predstavljanje kontroverznih tvrdnji i srazmerne uredničke procene”, navodi Sadler. Dodaje da se i u situacijama živog prenosa mora ostati pribran i profesionalan, uz izbegavanje senzacionalizma.
U redakcijama je teško naći sagovornika koji je spreman da istupi imenom i prezimenom.
“Sad nam vrebaju svaku grešku”, kaže jedan od urednika. Ali, nezvanično, ljudi pričaju.
Više izvora “Vremena” opisalo je Sadlerov sastanak sa zaposlenima na N1. Na momente, ličilo je na konferenciju za štampu, ali je Sadler bio spreman za sva pitanja. Potvrdio je da je 31. marta naveče, kad je policija češljala Rektorat tobože zbog pogibije studentkinje na Filozofskom fakultetu, telefonirao Igoru Božiću tražeći da emituje “Dnevnik” umesto da prenosi okupljanje ispred Rektorata.
Sadler kaže da je imao dilemu da li je neprekinuti živi prenos važniji od redovnog večernjeg “Dnevnika”. Dodaje da su se u prenosu nekoliko minuta čuli prostački uzvici, za šta se reporterka primereno izvinila. Božiću je rekao da to doba dana, kada su uz televizor možda i mlađi, nije za takav nefiltrirani sadržaj.
“Takođe sam sugerisao da bi glavni dnevnik mogao da teče paralelno, dok voditelj u studiju po potrebi može da ulazi u živi prenos i izlazi iz njega. To je uobičajena praksa u mnogim redakcijama. Urednik je procenio da treba da nastavi sa živim prenosom”, dodaje Sadler za “Vreme” o Božićevoj odluci.
Prisutnima na sastanku delovalo je da je Sadler kao indiskreciju i minus Božiću upisao to što je za njihov telefonski razgovor saznala cela redakcija.
Na istom sastanku je Sadler rekao da vlast nema nikakvog uticaja na rad tih medija, kao i da će Božićev naslednik biti neko “within the family” – neko iz porodice, to jest iz firme.
U odgovorima za “Vreme” to ponavlja, ali ne ulazeći u detalje – ni o smeni Božića niti o mogućem nasledniku. Potvrđuje da je pred Božićem pa i zaposlenima govorio o mogućnosti da “deeskalira” situaciju sa srpskim vlastima.
Svestan je, kaže, napada na novinare i svakodnevno razmišlja o njihovoj bezbednosti. Dobrodošlo bi bilo, dodaje, da ljudi na funkcijama i institucije budu na raspolaganju svim medijima, ali su retorika i nepoverenje u Srbiji takvi da su odnosi medija i institucija postali “ekstremno teški”.
“Ozbiljno novinarstvo najbolje funkcioniše kad je precizno, smireno i disciplinovano. Ne zanima me performativna konfrontacija. Zanima me rigorozno nezavisno izveštavanje koje poziva na odgovornost one koji imaju moć. To nisu iste stvari. U tom smislu, deeskalacija znači stvaranje uslova u kojima naši novinari mogu da rade taj posao bezbedno i profesionalno”, dodaje Sadler za “Vreme”.
ZAŠTO JE BOŽIĆ PAO PRVI
Smenjeni prvi čovek N1 Igor Božić nije imao komentar za “Vreme”. On je još zaposlen, ali neraspoređen. Sugerisano mu je da ne dolazi na posao. U njegovoj kancelariji i dalje se održavaju sastanci redakcije, ali na Božićevoj stolici ne sedi niko, kao da time pokazuju da hoće svog šefa nazad.
Božić je, kaže više upućenih, prvi smenjen jer se vidi kao blizak Aleksandri Subotić, ranije moćnoj direktorki “Junajted medije”. O njenoj smeni – do koje je došlo ovog februara – još prošle godine su razgovarali čelni ljudi “Junajted grupe” i srpskog “Telekoma”. Taj telefonski dogovor tajno je sniman i doturen medijima. Otuda tvrdnje da su mediji “Junajted grupe” postali plen političkog dogovora vrednog milijarde evra.
Subotić je bila desna ruka Dragana Šolaka, manjinskog vlasnika “Junajted grupe” i ranijeg njenog menadžera. Iako se Šolak protivio rasprodaji imetka, uticaja nije imao – davno je prodao većinski paket, koji je u rukama investicionog fonda BC Partners. A oni su, kako krupni kapital obično radi, otišli za novcem.
U dilu vrednom oko milijardu i po evra, početkom 2025. godine prodali su kablovskog operatera SBB, svoju zlatnu koku, i to arapsko-češkim vlasnicima “Jetela”. Sva sportska prava prodali su državnom “Telekomu”, dotadašnjem takmacu, koji je postao monopolista na sportske prenose.
Na onim stepenicama ispred N1, i po drugim redakcijama, svašta se priča. Recimo da se u nedeljniku “Radar”, stvorenom od novinara koji su napustili NIN, već razmišlja o tome mogu li da prežive samostalno. Slično je u “Danasu”.
Za N1 i Novu S, dve televizije čiji su mesečni rashodi ukupno milion evra, samostalan život teško da je opcija. Finansije su stabilne jer još oko četiri godine teče stari “sestrinski” ugovor sa SBB-om, prema kojem televizije dobijaju novac od svakog kablovskog pretplatnika.
STEZANJE PRED IZBORE
Ali čemu sve to? Upućeni u medijsku čaršiju veruju da je cilj upodobljavanje ili barem ublažavanje kritičkog tona ovih medija do parlamentarnih izbora. Niko ne očekuje gromopucatelne rezove niti otkaze u talasima, već pre tihe promene.
“Plašim se da će odnos vlasti prema njima samo dodatno kulminirati kako se bliže izbori, kada je obaveštavanje građana zapravo i najvažnije”, kaže za “Vreme” Rade Veljanovski, profesor novinarstva u penziji.
Naš sagovornik sa N1 misli da ovakva logika ima jednu slabu tačku: “Ukoliko izbori budu uskoro, što vlast i dalje ostavlja kao opciju, mislim da su i ućutkivanje i ublažavanje kritike sa N1 nemoguća misija. Za to bi bilo potrebno napraviti jasan rez, koji bi značio dramatično skretanje N1 sa puta koji je gradio godinama, što bi bilo praćeno ozbiljnom reakcijom javnosti”, kaže on.
Zasad ne deluje, dodaje, da je rukovodstvo spremno na drastične korake u malom vremenskom razmaku, “ali tako smo mislili i da neće smeniti direktora, pa eno ga neraspoređenog, a zaposlenog.”
Sindikat “Nezavisnost”, to jest novinari N1 koji mu pripadaju, već sedmicama traže sastanak sa Brentom Sadlerom kako bi doznali više o svojoj sudbini. I taj sastanak se odgađa.
Gledaoci N1 i Nove S, te čitaoci “Danasa” i “Radara” i svih njihovih onlajn portala za sada ne primećuju nikakve promene. Kritika vlasti je oštra i živa. A koliko je zdrava i koliko će potrajati, to se možda sazna u idućoj epizodi sage.
Vlasnik Juronjuza stiže?
Investiciona grupa “Alpak kapital”, vlasnica mreže “Juronjuz”, uveliko je u pregovorima da kupi medije “Junajted grupe”, tvrdi više izvora “Vremena”.
Do objavljivanja ovog teksta, na upite “Vremena” nisu reagovali ni “Alpak kapital” ni investicioni fond BC Partners, većinski vlasnik “Junajted grupe”. Brent Sadler je za Novu kratko rekao da to nije pitanje za njega nego za “šerholdere”.
Portugalski “Alpak kapital” investira u medije, telekomunikacije i tehnologiju. Prvi čovek grupe Pedro Vargas David blizak je odlazećem mađarskom vlastodršcu Viktoru Orbanu. Otac tog biznismena, Mario David, dugogodišnji je Orbanov savetnik i intimus. I srpski predsednik Aleksandar Vučić je pominjao svoje dobre odnose sa Mariom Davidom.
“Oni sad žure da pazare medije u Srbiji dok sve Orbanove šeme ne puknu”, kaže za “Vreme” jedan izvor. “Za BC Partners je ovo još jedna prilika da uzmu pare od Vučićevog režima ili povezanih lica, i da onda batale Srbiju.”
“Alpak kapital” je 2022. za 170 miliona evra kupio “Juronjuz” od egipatskog mogula Nagiba Savirisa. “Juronjuz”, osnovan 1993. kao panevropska informativna televizija, postao je “megafon evropske desnice”, kako ocenjuje ozbiljna evropska štampa.
Televizijski kanal “Juronjuz” na srpskom ne pripada “Alpak kapitalu”, nego ga finansira državni srpski “Telekom”. Za višemilionsku godišnju sumu kupuju prava na korišćenje brenda i redakcijske standarde.
A oni su, vidi se to po programu srpskog “Juronjuza”, prilično srozani. Na toj televiziji su desetine novinara ostale bez posla ili su je napustile, žaleći se na cenzuru i propagandu u korist vlasti.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
