Novinarka N1 televizije Žaklina Tatalović našla se u centru pažnje nakon što su je režimski mediji optužili da je lagala kada je rekla da joj je akademik Nikola Hajdin deda. Nakon nekoliko dana ćutanja N1 se oglasio saopštenjem da je njihova novinarka meta organizovane kampanje diskreditacije
Da li je akademik Nikola Hajdin ili nije deda novinerke N1 televizije Žakline Tatalović pretvoreno je u pitanje od opšteg nacionalnog interesa. Tatalović je rekla da jeste, sin akadamemika dr Rade Hajdin da nije, a režimski mediji to izvikali u ultimativni dokaz da tajkunske televizije lažu. Prozivka je postala viralna, a diverzni informeri su se ovom temom bavili gotovo jednako revnosno kao veličanjem Aleksandra Vučića.
Posle nekoliko dana ćutanja u ponedeljak se saopštenjem oglasio i N1.
Rečeno je da je protiv njihove novinarke Žakline Tatalović pokrenuta organizovana kampanja diskreditacije, nakon što su pojedini mediji i politički akteri prethodnih dana intenzivno problematizovali njene ranije javne izjave o navodnoj rodbinskoj vezi sa pokojnim akademikom Nikolom Hajdinom.
Na sajtu N1 se navodi da se protiv Tatalović vodi „kampanja targetiranja, linča i crtanja mete“, uz ocenu da cilj nije utvrđivanje činjenica, već pritisak na novinarku poznatu po izveštavanju o političkim i društvenim temama. Televizija je ocenila da se privatni detalji iz života novinarke koriste kao sredstvo javne diskreditacije.
„Povodom netačnih tvrdnji koje kruže u javnosti, ističemo da dokumentacija koju je dostavila Žaklina Tatalović potvrđuje njeno poreklo iz porodice Hajdin, Vrbovsko, Gorski Kotar. Tokom izveštavanja o protestima 2025. godine u programu N1 iznete su opaske o porodičnom poreklu novinarke Tatalović, koje nisu bile urednički opravdane. Sporni sadržaj je tada uklonjen sa sajta N1, ali je ostao dostupan na drugim mestima. N1 žali zbog te nedoslednosti i upućuje izvinjenje. Televizija N1 je takođe primila privatnu poruku od člana porodice Hajdin. Ta prepiska nije objavljena na N1, niti je takav zahtev nama upućen. Prepiska se pojavila u drugim medijima više od godinu dana kasnije, a okolnosti objavljivanja su pitanje za te medije“, stoji u saopštenju.
N1 ističe da je fokus javnosti namerno pomeren sa profesionalnog rada novinarke na njene privatne okolnosti i da se time stvara atmosfera pritiska i stigmatizacije.
„Ovo nije pitanje javnog interesa, već još jedan pokušaj targetiranja naše novinarke“, poručuje se u saopštenju N1, uz poruku da redakcija stoji iza svoje reporterke.
Novinarka televizije N1 Žaklina Tatalović našla se prethodnih dana u centru medijske pažnje nakon što su pojedini prorežimski mediji preneli navodni dopis koji je, prema njihovim navodima, redakciji N1 uputio profesor dr Rade Hajdin, sin pokojnog akademika Nikole Hajdina. U dopisu se navodi da Tatalović nije u srodstvu sa porodicom Hajdin.
„Ja sam sin jedinac moga oca i imam tri sina koji su jedini unuci moga oca. Tatalović ne poznajem i nikada je na nekom familijarnom skupu nisam video”, preneli su tabloidi sadržaj dopisa.
Tema se intezivirala na društvenim mrežama jer postoje raniji javni nastupi i objave u kojima je Tatalović govorila o Hajdinu kao o svom dedi. Posebno je deljen snimak njenog uključenja tokom protesta u Novom Sadu sa Mosta slobode, konstrukcije koju je projektovao Hajdin, kada je govorila o tome šta bi njen „deda” mislio o studentskim protestima. Ovaj snimak ranije je bio naširoko deljen na društvenim mrežama.
Pojedini portali potom su objavili i starije objave sa društvenih mreža u kojima je Tatalović, prema njihovim tvrdnjama, eksplicitno navodila da joj je Nikola Hajdin deda. Nakon izbijanja polemike, deo tih objava i video-materijala navodno je uklonjen ili postao nedostupan, što su pojedini mediji dodatno interpretirali kao pokušaj uklanjanja tragova ranijih izjava.
Slučaj je potom prerastao iz pitanja biografske tačnosti u širu političko-medijsku polemiku. Provladini tabloidi i portali intenzivno su izveštavali o slučaju, predstavljajući ga kao dokaz neautentičnosti i diskreditacije novinarke poznate po tome da predstavnicima vlasti postavlja neugodna pitanja. Naslovi su bili izrazito oštri, uz formulacije poput „izmislila dedu” i „godinama lagala javnost”.
Sa druge strane, deo javnosti i komentatora ukazivao je da medijska pažnja posvećena privatnom pitanju porodične genealogije prevazilazi njegov realni javni značaj i da slučaj dobija političku dimenziju zbog profesionalnog profila Tatalović i njenog rada.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
Na konkursu za idejno rešenje spomenika stradalima u padu nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu izabrano je delo akademskog umetnika Gorana Čpajka i arhitekte Zorana Tucića
Zbog osnova sumnje o pranju novca i zloupotrebi službenog položaja, uhapšeno je četvoro ljudi. Troje, među kojima je i stric Nikole Jokića, zadržano je u pritvoru, jedna osoba puštena zbog zdravstvenih razloga
Farma servera u Kragujevcu proždiraće struje makar koliko ceo Požarevac. Lokalnoj zajednici takvi superkompjuteri ne donose ništa, a predstavljaju ekološku bombu. Zato bogate zemlje vole takve data centre u državama poput Srbije, piše u autorskom tekstu za „Vreme“ profesor Srđan Verbić
„Nismo se pomakli sa te tačke, ostali smo u 3. i 4. maju. Ništa novo se nije desilo, niko nije preduzeo konkretne korake“, kaže Saša Panić koji je u masakru Duboni izgubio ćerku i sina
Uroš Blažić naoružan automatskom puškom i pištoljem u Malom Orašju i Duboni ubio je devetoro mladih ljudi
Šta spaja Vučića i Legiju? A šta SNS sa Zemunskim klanom i Crvenim beretkama? Kakva je tu uloga Branka Ružića
Frustrirane budale na internetu nisu mogle da zaobiđu ni Viktora Mitića, dečaka od jedanaest godina koji hekla. To je vrli novi svet
Pred opozicijom je teška odluka. Izići na izbore i rizikovati još jedan poraz ili podržati studente u stvaranju referendumske atmosfere. Šta nam govore rezultati nedavnog glasanja u Mađarskoj
Intervju: Savo Manojlović, predsednik pokreta Kreni-Promeni
Za nas je najbolja strategija podrška studentskoj listi Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
