Najava ministra Nikole Selakovića da će na Kosančićevom vencu biti rekonstruisana uništena zgrada Narodne biblioteke, podsetila je na staro pitanje o korisniku te parcele
„Uveren“ je da će to biti „značajno pre proslave dva veka Narodne biblioteke Srbije“, najavio je na nedavnom obeležavanju 194. rođendana NBS.
Obnova starog sedišta NBS
Biće to „obnova starog sedišta, onog zdanja koje treba da posvedoči da nam kulturu nisu ubili“, dakle na Kosančićevom vencu gde se nalazila zgrada Narodne biblioteke do kad nije uništena u bombardovanju Beograda 6. aprila 1941. godine.
Dodao je da će to mesto postati sedište digitalnog odeljenja Narodne biblioteke Srbije i da je Ministarstvo kulture u izradi nacrta plana „Srbija 2030-2035“ na prvo mesto stavilo izgradnju depoa te biblioteke.
Jasmina Ninkov, v. d. upravnica NBS najavila je da će biblioteka podneti zahtev za izmenu Plana generalne regulacije, i predložila rekonstrukciju nekadašnje zgrade Narodne biblioteke po projektu arhitekte Branka Tanazevića.
„Prostor porušene Narodne biblioteke poseduje memorijalni karakter i kao takav kulturno-istorijsku vrednost od, po meni, nemerljivog značaja”, zaključila je Ninkov.
Korisnik nije utvrđen
Parcela 2023 na kojoj se nalazila uništena biblioteka, ima sporan korisnički status. U Katastru nepokretnosti trenutno nema podataka o njoj, tako da nismo saznali da li je ispravljen, iako se to traži još od 2013.godine.
Zna se da 10. februara 2012. godine prema Katastru nepokretnosti „nosilac prava korišćenja zemljišta odnosno držalac nije (bio) utvrđen“.
Bio je to povod da 2013. godine Narodna biblioteka Srbije podnese inicijativu Ministarstvu kulture kojom traže da se „građevinsko zemljište na k.p. 2023 KO Stari grad vrati na korišćenje Narodnoj biblioteci Srbije i ostane u državnoj, odnosno javnoj svojini“.
Kome treba Kosančićev venac
Ministar Bratislav Petković koji je tada vodio kulturu, nije se pozabavio ovom Inicijativom, a nisu ni njegovi naslednici. Osim nezainteresovanosti Ministarstva, ovu Inicijativu Narodne biblioteke Srbije kočila je i Srpska pravoslavna crkva, smatrajući da je lokacija njena.
Naime, kao što je navedeno u Inicijativi NBS, pre 1941. godine na ovom mestu su bile tri katastarske parcele: na jednoj je bila Narodna biblioteka, na drugoj prizemna kuća zadužbina episkopa niškog Nikanora Ružičića namenjena Bogoslovskom fakultetu, i na trećoj najverovatnije nije bilo ništa.
Inicijativa NBS
„Kako su obe navedene zgrade srušene u bombardovanju 6. aprila 1941. godine, ovo zemljište se posle rata u zemljišnim knjigama vodilo kao ’vrt, gradilište’. Pretpostavlja se da su 1972. godine prilikom obnavljanja zemljišnih knjiga, ove tri parcele objedinjene u jednu i sve tri dobile broj najveće među njima: k. p. 2023 KO Stari grad“, navedeno je u Inicijativi NBS.
Godine 1972. ova parcela postaje „društvena svojina“.
Zato, u Inicijativi NBS piše da status po kome nosilac prava korišćenja nad ovim zemljištem nije utvrđen, „nema nikakav osnov i potrebno je zahtevati od Republičkog geodetskog zavoda da po službenoj dužnosti ispravi ovu grešku u korist Državne svojine“.
Sva je prilika da su se sad, nakon 13 godina, stekli uslovi da ova Inicijativa NBS bude realizovana – pre svega zahvaljujući činjenici da sadašnje Ministarstvo kulture ima odlične odnose sa Srpskom pravoslavnom crkvom.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Izložba “Crno-beli svet – uvod u fašizam” govori o crno-belom svetu “naših i njihovih”, svetu kamufliranog fašizma. A svet je odistinski sve osim crno-belog. On je u mnogo boja i sa mnogo mogućnosti da bude harmoničan. Svet “naših i njihovih” odgovara samo onima koji žele da nasiljem vladaju nad drugim ljudima. Crno-beli pogled na svet je seme za sve vrste nasilja. Seme fašizma. Ova izložba postavlja pitanja o tome, a odgovore ćemo morati pronaći u stvarnom svetu ili ćemo živeti u atmosferi nejednakosti, nepravde i nasilja
Jednu „stranu“ sačinjavaju pripadnici režima, korumpirani policajci, kupljeni i ucenjeni kriminalci, te bogataši kojima je režim omogućio da se obogate, dok drugu stranu čine građani koji se okupljaju oko ideje slobode. Takva raspodela snaga ipak nije dovoljna da bi se srpsko društvo nazvalo podeljenim
Pod parolom „od njih mi ništa ne treba“, mnogi kažu da neće uzeti 6.000 dinara koje Vučić i Mali "daruju" narodu iz Akcionarskog fonda. Od takvog vida protesta je, međutim, slaba vajda
Petnaest godina ove vlasti se ogledaju u tome što duže od mesec dana nadležni ne umeju da ugase požar u Deliblatskoj peščari. Tu ne pomažu nikakve teorije zavere
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
