JTOK: Vlast hoće da blokira istrage organizovanog kriminala i visoke korupcije

Kolegijum Javnog tužilaštva za organizovani kriminal (JTOK) ocenio je da bi usvajanje amandmana na predlog izmena Zakona o javnom tužilaštvu, koje podrazumevaju prestanak privremenog upućivanja tužioca u drugo tužilaštvo, značilo blokadu rada tog tužilaštva.

Kolegijum JTOK upozorio je da bi usvajanje tog amandmana značilo „potpunu blokadu postupaka u predmetima najopasnijih organizovanih kriminalnih grupa“ u kojima postupaju upućeni javni tužioci.

U Narodnoj skuštini je u toku rasprava o izmenama zakona u pravosuđu koje je predložio poslanik SNS-a Uglješa Mrdić.

Bitka za pravosuđe: Šta se krije iza Mrdićevih izmena zakona

Šta podrazumeva amandman

Među tim zakonima je i Zakon o javnom tužilaštvu, na čije izmene je amandman podnela Mrdićeva stranačka koleginica Olja Petrović.

Odlukom o broju javnih tužilaca u javnim tužilaštvima propisano je da to tužilaštvo, pored glavnog javnog tužioca, ima 25 javnih tužilaca, ali i pored toga, to tužilaštvo nikada nije bilo kadrovski popunjeno u skladu sa propisanim maksimumom, naveo je Kolegijum JTOK.

Navedeno je i da u tom tužilaštvu funkciju trenutno obavlja 20 javnih tužilaca, od kojih je 11 privremeno upućeno u skladu sa važećim Zakonom o javnom tužilaštvu.

Kolegijum JTOK upozorio je da bi zbog toga predloženi amandman značajno uticao na smanjenje operativnih kapaciteta i sposobnosti tužilaštva, jer bi tužilaštvo ostalo bez značajnog broja iskusnih javnih tužilaca i „praktično bi značilo nasilno i trenutno smanjenje broja javnih tužilaca“.

„Ovo bi direktno umanjilo njegovu efikasnost i delotvornost, do nivoa koji ugrožava zakonito i efektivno postupanje u najosetljivijim i izuzetno složenim predmetima transnacionalnog organizovanog kriminala i visoke korupcije, koji se već nalaze u različitim fazama postupka – od istrage do prvostepenog i drugostepenog suđenja“, navedeno u saopštenju Kolegijuma JTOK.

Potpuna blokada postupanja u najosetljivijim krivičnim postupcima

Kolegijum JTOK-a smatra da bi usvajanjem predloženog amandmana došlo ne samo do direktnog i teškog urušavanja rada tog tužilaštva, nego i do „ozbiljnog paralisanja rada Posebnog odeljenja za organizovani kriminal Višeg suda u Beogradu“, što bi u praksi „u krajnjoj liniji dovelo do potpune blokade postupanja u najsloženijim i najosetljivijim krivičnim postupcima“.

„Činjenica je da bi usvajanje ovakvog amandmana kojim se predviđa prestanak upućivanja u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu izmenjenog zakona, dovelo u pitanje postupanje Javnog tužilaštva za organizovani kriminal u odnosu na 567 okrivljenih lica u predmetima u kojima postupaju upućeni javni tužioci, a u kojima su u toku istrage, prvostepeni ili drugostepeni postupci“, naveo je Kolegijum JTOK.

To bi u praksi značilo „potpunu blokadu postupaka u predmetima najopasnijih organizovanih kriminalnih grupa“ u kojima postupaju upućeni javni tužioci – „Jovanjica 1 i 2“, „Balkanski kartel“, „Vračarci“, organizovana kriminalna grupa Darka Šarića, organizovana kriminalna grupa Radoja Zvicera.

Tužilaštvo je dodalo da se to odnosi i na predmete vezane za podatke sa „Skaj“ aplikacije, predmet koji se odnosi na finansijske tokove u vezi sa projektom modernizacije i rekonstrukcija mađarsko-srpske železničke veze, predmet okrivljene Dijane Hrkalović, kao i predmete u kojima su okrivljeni pomoćnik ministra prosvete, nosioci pravosudnih funkcija, direktori javnih preduzeća, dekan fakulteta i drugi.

Proizvoljno zadiranje u organizaciju rada JTOK

Ukazujući na ozbiljnost posledica usvajanja predloženog amandmana, Kolegijum je naveo da je samo u 2025. godini upućenim tužiocima dodeljeno 699 predmeta koji su u predistražnoj fazi, što čini 51,2 odsto ukupnog broja tih predmeta, kao i 150 predmeta međunarodne pravne pomoći, odnosno 73,5 odsto tih predmeta.

„Predloženi amandman ne sadrži bilo kakav realan prelazni mehanizam niti analizu posledica, već se njime proizvoljno i bez ikakvog sistemskog opravdanja zadire u postojeću organizaciju rada i kadrovsku strukturu Javnog tužilaštva za organizovani kriminal, ignorišući činjenicu da je upravo institut privremenog upućivanja bio jedini efikasan mehanizam za prevazilaženje hroničnog kadrovskog deficita“, navodi se u saopštenju.

Kolegijum smatra i da se takvim amandmanom vrši posredan i nedvosmislen uticaj zakonodavne vlasti na personalni sastav JTOK, čime se direktno narušava ustavno načelo samostalnosti javnog tužilaštva iz Ustava.

„Ovo je naročito izraženo imajući u vidu da je od ukupno 19 upućenih javnih tužilaca u celokupnoj javnotužilačkoj organizaciji, njih 11 upućeno upravo u Javno tužilaštvo za organizovani kriminal, što nedvosmisleno ukazuje na nameru da se ovim amandmanom direktno osujeti i onemogući rad ovog tužilaštva“, ocenio je Kolegijum tog tužilaštva.

Ocenili su da bi usvajanje predloženog amandmana predstavljalo „ozbiljan korak unazad u oblasti vladavine prava i direktno bi ugrozilo međunarodne obaveze Srbije“.

„A opravdano se može postaviti pitanje kome će najviše pogodovati ovakva izmena zakona – Javnom tužilaštvu za organizovani kriminal sigurno ne, a vrlo je verovatno da će najveće pogodnosti iz ovoga imati samo okrivljeni“, navodi se u saopštenju.

Mrdić: Amandman obezbeđuje transparentnost

Mrdić je odbacio tvrdnje JTOK-a da se pomenutim predlogom narušava rad te institucije.

„Odluke o upućivanju vršiće se transparentno pošto Visoki savet tužilaštva utvrdi stručnost, osposobljenost i uspeh u dosadašnjem radu onih tužilaca koji se upućuju na rad u JTOK“, naveo je Mrdić, a preneo je RTS.

Ocenio je da amandman znači transparentnost u radu, a da je dosadašnja praksa bila, kako je naveo, „samovolja Zagorke Dolovac“.

„Dakle, umesto dvoje ljudi, Dolovac i (Mladena) Nenadića, koji su ovaj posao radili u svom interesu, bez kriterijuma i učešća javnosti, sada će to da radi telo od 11 uglednih pravnika uz učešće javnosti i poštovanje kriterijuma“, naveo je Mrdić u saopštenju.