Od veš-mašine do pegle: svet u kojem veštačka inteligencija postaje član domaćinstva
Popularni krik modernih umetnika kaže da im ne treba veštačka inteligencija koja će stvarati umetnost dok oni, umetnici, peru veš i sudove, već im treba VI koja će da pere veš i sudove dok se oni bave umetnošću. Veštačka inteligencija je razumela prompt i na ovogodišnjem CES-u u Las Vegasu donela rešenja. Robota koji radi kućne poslove.
Radi se o LG-jevom modelu CLOiD, koji izgleda kao robot-usisivač na koji je neko nakalemio ruke i glavu, sposobne da peru, peglaju, slažu i kuvaju. Dakle, da rade sve ono što radi (nat)prosečna domaćica. Samo sporije.
CLOiD i drugari više nisu simpatične demonstracije, već mašine koje uče navike, klize kroz dom i izvršavaju zadatke. Analitičari ih vide kao naslednike pomenutih usisivača, ali primećuju da još uvek nisu konkurentni ljudima. Na ubrzavanje, međutim, nećemo čekati dugo. Iskustvo nas uči da od gledanja na VI sa simpatijama, preko zaprepašćenja, do straha obično prođe manje od dve godine.
Drugi popularni trend na CES-u je emocionalna dimenzija. Ljubimci i socijalni roboti VI šalju jasnu poruku: kompanije ciljaju još dublju integraciju tehnologije u svakodnevicu. Umesto telefona i ekrana, komuniciraćemo s nečim što ima lice, glas i ponašanje. Robot-pas koji reaguje na raspoloženje ili digitalni saputnik koji nam pravi društvo. Samo je pitanje koliko smo spremni da postanemo fizički intimni s tehnologijom.
Treći front promena je vizuelni svet. Ekrani postaju zidovi, prozori i nameštaj. Ultra-tanak OLED, mikropikselske matrice i kablovi koji nestaju pretvaraju elektronske uređaje u unutrašnju arhitekturu. Televizor više nije “kutija” niti samo slika, već površina koja nestaje kada je ne gledamo.
Sve to podržava nova generacija čipova i platformi VI – bržih, štedljivijih i posebno dizajniranih za obradu modela u realnom vremenu. Laptopska industrija ulazi u eru u kojoj svaki uređaj, pa i najjeftiniji, ima ugrađeni mini super računar VI.
Pametni dom se logično nadovezuje: frižideri s prepoznavanjem sadržaja, uređaji koji predviđaju navike, ruteri za narednu deceniju i robotski čistači koji konačno mogu da se penju uz stepenice. Zvuči banalno, ali baš te sitnice menjaju svakodnevni život.
CES 2026 otvara pitanje: da li tehnologija “oživljava” ili samo bolje oponaša život? Ako sudimo po trendovima, dolazi vreme u kojem digitalno postaje fizičko, a VI prestaje da bude alat i postaje suživot.
Pre nego što se zgrozite nad tom idejom, treba ukazati i na još jedan primer — krevet, odnosno madrac, koji analizira položaj tela, procenjuje nivo umora i zgrčenosti i onda se namešta u najbolju konfiguraciju za odmor. Uz to nas ljulja, nežno, dok ne zaspimo. Oni koji su ga probali kažu da vredi svaki cent od trinaest hiljada dolara, koliko košta.
Ipak, teško je za favorita ne proglasiti pametnu ve-ce šolju kompanije VOVO. Ova šolja sposobna je da analizira ono što naše telo u nju ispusti i na vreme nas upozori ukoliko primeti da su stvari krenule u lošem smeru. Takođe može da alarmira rodbinu i prijatelje ukoliko je niko od ukućana ne upotrebi duže od osam sati. Ova funkcija predviđena je za samačka domaćinstva starije osobe. Nekorišćenje toaleta signal je da možda nešto nije u redu, pa šolja šalje upozorenje na telefone najbliže porodice.
Dakle, ovo je godina u kojoj nam ovi noviteti deluju simpatično. Dogodine ćemo biti zaprepašćeni.
Na koji način se izjava o Srbiji kao protupožarnoj “velesili” savršeno uklapa u Vučićevu propagandu? Kako je požar u Deliblatskoj peščari osvetlio svu disfunkcionalnost režima? Zbog čega se na jednom kraju zemlje slavilo, pjevalo i klicalo predsjedniku, a na drugom gorele stotine hektara šume? Kakve poruke šalje režimska propaganda i što građani vide vlastitim očima? I zbog čega narod nije amorfna masa, nesposobna da sama kroji svoju sudbinu
Višegodišnji život u uslovima kriminalizovanih političkih i državnih institucija, kao i kriminalizacija javnih finansija i privrede negativno utiču na društveni mentalitet i menjaju sistem vrednosti. Mnogi građani prihvataju opštu kriminalizaciju kao novu normalnost. Mnogi stiču utisak da njihov opstanak suštinski zavisi od vladajuće garniture i da će im primanja biti ugrožena ukoliko dođe do smene
U muzičkom smislu, Furtvenglerov duh je i dalje potpuno živ. Za moralni i politički bi svako od nas trebalo da potraži svoje odgovore, pošto, bez obzira na stanje političkih borbi, svako mora da brani stare i gradi nove kulturne i estetičke vrednosti. Hvala Harvudu što nas je na to podstakao i što sam ne nudi nikakve konačne odgovore. A pitanje je – nije zgoreg ponavljati – kratko: svodi li se umetnost na neku drugu dimenziju (političku, psihoanalitičku, obrazovnu, religijsku, moralnu) ili potiče iz posebnog sveta i jedino u njemu može istinski da obitava
Novi talas nasilja potresa Haiti nakon što su naoružane bande u napadu na Kenskof ubile najmanje 50 ljudi, uključujući petoro dece, i otele još 50 osoba. Ujedinjene nacije upozoravaju da bande pokušavaju da prošire kontrolu na ruralna područja oko Port-o-Prensa
Dobar deo režima rehabilitira Mladića zbog rehabilitacije vlastitog ratnog i političkog puta. Pogani mit o junačkom generalu potreban im je kako bi predstavili čitav srpski narod kao njegove i svoje saučesnike
Jednu „stranu“ sačinjavaju pripadnici režima, korumpirani policajci, kupljeni i ucenjeni kriminalci, te bogataši kojima je režim omogućio da se obogate, dok drugu stranu čine građani koji se okupljaju oko ideje slobode. Takva raspodela snaga ipak nije dovoljna da bi se srpsko društvo nazvalo podeljenim
Pod parolom „od njih mi ništa ne treba“, mnogi kažu da neće uzeti 6.000 dinara koje Vučić i Mali "daruju" narodu iz Akcionarskog fonda. Od takvog vida protesta je, međutim, slaba vajda
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
