Višegodišnji život u uslovima kriminalizovanih političkih i državnih institucija, kao i kriminalizacija javnih finansija i privrede negativno utiču na društveni mentalitet i menjaju sistem vrednosti. Mnogi građani prihvataju opštu kriminalizaciju kao novu normalnost. Mnogi stiču utisak da njihov opstanak suštinski zavisi od vladajuće garniture i da će im primanja biti ugrožena ukoliko dođe do smene
U Srbiji danas prespava oko 15 odsto manje stanovnika nego 2002. i ima oko 24 odsto manje beba.
Na svakih 100 stanovnika starijih od 30 godina 2002. bilo je 57 stanovnika mlađih od 30 godina. Danas je udeo mladih opao 1,72 puta, sa 57 na 33. Od 100 osoba sa diplomom srpskih fakulteta, 43 su napustile Srbiju.
Sve je neizvesnije ko će ubuduće činiti radnu snagu, stvarati dohodak i obezbeđivati sredstva neophodna za finansiranje penzionog, zdravstvenog sistema i drugih javnih potreba.
Sve je više razloga koji navode mlade, preduzimljive i stručne ljude da napuste zemlju u kojoj prosperiraju nestručni politički poslušnici, prekršioci zakona i oprtunisti neosetljivi na interes zajednice i skloni moralnim kompromisima.
Sužava se životni prostor nezagađen teškom industrijom, deponijama i rudnicima, dok se devastirane površine Bora i Majdanpeka šire prema Zaječaru, a dugoročni planovi ne isključuju izgradnju toksičnih deponija pored Loznice, Šapca, Valjeva, Raške, Bosilegrada, Žagubice, Surdulice, Užica, na Rogozni i širom Srbije.
Zakoni Srbije se prilagođavaju interesima stranih investitora, nauštrb interesa građana. Vladajući režim je posvećen suzbijanju svakog nastojanja građana da artikulišu i odbrane svoje interese, demokratski procesi se svode na privid i simulaciju, dok su institucije sistema degradirane u režimski servis.
Glavni sastojak medijske anestezije je narativ o privrednom procvatu Srbije. Suočene sa proverljivim podacima, takve tvrdnje se raspršuju kao mehur od sapunice. U poređenju sa Hrvatskom, zemljom suočenom sa ozbiljnim problemima, naš BDP po glavi stanovnika je 1,7 puta manji, medijalna neto plata je 1,67 puta manja, rast BDP-a u 2025. godini bio je 1,72 puta manji, dok je nezaposlenost 1,4 puta veća. Problemima našeg društva, politika i privrede značajno doprinose korozivni efekti sistemske korupcije i sveobuhvatne kriminalizacije u gotovo svim sferama države i društva.
PROCES INSTITUCIONALNOG, EKONOMSKOG I DRUŠTVENOG PROPADANJA
Kriminalizacija ne zahvata samo politički život i izbore, već i institucije, ekonomiju i širi društveni prostor. Postepeno se briše granica između legalnog, političkog i kriminalnog delovanja. Negativne posledice se s vremenom umnožavaju i prerastaju u proces institucionalnog, ekonomskog i društvenog propadanja, što može voditi ka sunovratu društva i države.
Jedan od izvora kriminalizacije su autokratske vlasti, koje nastoje da simuliraju parlamentarnu demokratiju i da obezbede privid pobede na izborima uprkos drugačijoj volji biračkog tela. U tu svrhu koriste sve raspoložive resurse, ne štedeći ni javne finansije, medije i pojedine državne organe. Pored manipulacija izbornim spiskovima, iznuđivanja glasova i ucenjivanja birača, neregularne i nezakonite akcije prate i predizbornu kampanju, izborni dan, brojanje glasova, potpisivanje zapisnika, postupke sa glasačkim kutijama i glasačkim listićima, kao i ciljano ponavljanje glasanja na biračkim mestima gde prvi ishod nije odgovarao režimu.
Mnoge od planiranih akcija su nezakonite. One se poveravaju izvršiocima spremnim da prekrše zakon uz uveravanja da neće biti izloženi krivičnom gonjenju. Nezakonite radnje viđene tokom prethodne godine zabeležene su i u Kosjeriću, Zaječaru, Kuli i drugde. Sprovođenje verbalnog nasilja i fizičkog ugrožavanja sve češće traži angažovanje izvršilaca iz kriminalnog i zatvorskog miljea.
Aktivisti bliski kriminalnim krugovima upoznati su sa tehnikama trgovine uticajem, sa psihologijom zastrašivanja i iznude, i sposobni su da mobilišu značajan broj dobro motivisanih ili ucenjenih nasilnika. Ukoliko iznude izbornu pobedu, lokalni poverenici režimskih partija mogu dobiti vlast nad građanima koji nisu za njih glasali i mogu brzo napredovati u partijskoj hijerarhiji.
Preko političkih partija, kriminalizacija može zahvatiti i državnu upravu, institucije sistema, pa čak i bezbednosno-pravosudni aparat. Kriminalizacija se s vremenom može preliti i na javne finansije, privredu, medije i celokupni društveni život postajući ustaljeni obrazac funkcionisanja. Značajne investicije i javne nabavke sve se češće realizuju preko stalnih saradnika režima čije kompanije koriste znatan deo javnih sredstava. Uz pritisak na potencijalnu konkurenciju i uz zaobilaženje procedura javnih nabavki, sužava se prostor za nezavisne privredne subjekte koji posluju izvan režimske klijentelističke mreže. Nezavisni preduzetnici na meti su režimskih snaga koje nastoje da preuzmu njihove kompanije, poslove i klijente, pogotovo one povezane sa značajnim prihodima.
Smanjuje se i broj nezavisnih poljoprivrednika. Mnogi od njih zavise od subvencija, jer su politikom uvoza, otkupnih cena i ograničenog pristupa tržištima onemogućeni da stvore dovoljne prihode. Raspodeljujući subvencije u skladu sa političkom pokornošću, režim uspeva da politički neutralizuje veliki broj poljoprivrednika. Suzbijanje autohtone industrije, poljoprivrede i nezavisne inicijative, kao i planiranje investicija u skladu sa interesima užih grupa i nauštrb društvenih potreba može voditi u kriminalizaciju finansija, javnih rashoda i svih tokova novca.
Finansiranje države, isplata penzija, pa i sam opstanak sve većeg broja građana, sve više zavise od problematičnih tokova novca, od rasprodaje prirodnih resursa i od zaduživanja kod stranih poverilaca.
MAFIJA I KRIMINALIZOVANA ELITA
Višegodišnji život u uslovima kriminalizovanih političkih i državnih institucija, kao i kriminalizacija javnih finansija i privrede negativno utiču na društveni mentalitet i menjaju sistem vrednosti. Mnogi građani prihvataju opštu kriminalizaciju kao novu normalnost. Mnogi stiču utisak da njihov opstanak suštinski zavisi od vladajuće garniture i da će im primanja biti ugrožena ukoliko dođe do smene.
Na opisani način, režim ostvaruje preduslove za praktičnu nesmenljivost. Umesto vitalnosti društva i preduzimljivosti pojedinaca, sve je više zastupljena pokornost režimu i režimskim poverenicima. Čitava zajednica tako tone u neku vrstu novog feudalizma, koji može dovesti do brzog nestanka društva i države.
Istorijska iskustva ukazuju da je kriminalizacija pratila sva društva sa selektivnom primenom zakona, prožeta klijentelizmom i korupcijom i zasnovana na mobilizaciji poslušnika i suzbijanju stručnjaka od integriteta. U njima zamire briga za zajednički interes, gube se vitalnost i preduzimljivost pojedinaca, dok društvo i država postepeno slabe i nestaju. Za razliku od društava u kojima postoje mafijaške organizacije, gde preovlađujući deo društvenog života nije zahvaćen kriminalom, društva sa kriminalizovanom elitom i sistemskom korupcijom ne mogu dugo opstati.
Po pravilu, mafijaške organizacije parazitiraju na slabostima formalnog institucionalnog poretka, ali ne prodiru u ključne ekonomske, finansijske i političke tokove. Kriminalizovana elita i sistemska korupcija su nešto novo, drugačije i mnogo opasnije. Kriminalizovana elita ne parazitira na društvenim resursima u okvirima održive ravnoteže, već postaje fatalni agens koji ugrožava vitalnost zajednice i povlači je u ambis.
Dok mafijaške organizacije nastoje da prodru u državu odozdo, u državama sa sistemskom korupcijom kriminal dolazi odozgo. Kriminalizovana elita teži da preuzme institucije sistema i potčini upravljanje državom i raspolaganje resursima prema svojim potrebama. Negativni procesi nisu ograničeni na puko prisustvo kriminala u državnom aparatu. Reč je o dubljem procesu u kojem se kriminalne i koruptivne norme postepeno integrišu u institucionalne i društvene obrasce funkcionisanja. One se brzo prelivaju na javne finansije, nabavke i investicije, privredu i tržišno takmičenje, ali i na medije, vladavinu prava i celokupan širi društveni život.
ZNAČAJ SRBIJE ZA EU
Ukoliko takvi obrasci potraju, oni prestaju da budu izolovane devijacije sistema, već postaju njegov strukturni deo potkopavajući institucije, poverenje u državu i veru u svrsishodnost zajednice. Ukoliko mehanizmi koji bi trebalo da suzbijaju kriminal postanu njegov instrument ili zaštitni mehanizam, problem više nije samo kriminalizacija pojedinih institucija, već i mogućnost sistemske degradacije države i društva.
U svetlu navedenih rizika, treba sagledati i značaj zbivanja u Srbiji za EU i za druge zemlje. Za prirodne resurse, teritorijalni položaj, energetsku infrastrukturu i vodne resurse Srbije postoje geopolitički i ekonomski interesi brojnih međunarodnih aktera. Oni donose odluke i vrše uticaj u skladu sa svojim ekonomskim, strateškim i geopolitičkim interesima. U zemljama koje strani akteri koriste kao sirovinsku bazu, suzbijanje kriminala i korupcije nije od prioritetnog značaja, jer je eksploataciju resursa ponekad povoljnije ugovoriti sa lokalnim autokratom.
Dakle, odgovornost za obnovu institucija, uvođenje parlamentarne demokratije, očuvanje identitetskih vrednosti, kulturnog kontinuiteta i dugoročnih razvojnih interesa Srbije pre svega ostaje na njenim građanima. Ne možemo čekati pomoć drugih aktera, pa čak ni EU iako Srbija geografski, kulturno i ekonomski pripada evropskom prostoru. Izbavljenje iz koruptivno-klijentelističkog sistema vladajuće autokratije zarad opstanka države i društva zacelo je težak i rizičan zadatak, ali sve ukazuje na to da nema drugog puta.
Autor je akademik
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
Srbija je na samom dnu liste zemalja po procentu zemljišta koje se koristi za organsku proizvodnju. Proizvođači organske hrane u Srbiji kažu za „Vreme“ da je gajenje organske hrane pre svega stvar entuzijazma
Ispraćaj osuđenog ratnog zločinca Ratka Mladića uz vojne počasti logičan je epilog decenijske medijske i političke rehabilitacije
U reviziji istorije i gradnji mita o bezgrešnim Srbima nema mesta za zločine učinjene u ime Srbije i Srba, samo za žrtve i heroje. Pitam se čemu onda onaj odlazak u Srebrenicu, kada je isti ovaj Vučić želeo da se pokloni žrtvama koje su ubijene kada je srpskim jedinicama komandovao Ratko Mladić
Dok god ne uspemo da otkrijemo čemu ćemo posvetiti svoje talente i snage, nema nikakvog načina da dostignemo unutrašnji mir i doživljaj zrelosti. Ovo može biti potpuno drugačije kod različitih ljudi – zaštita ugroženih, pomoć obolelima, kreativne aktivnosti, obrazovanje mladih, istaživački napori i mnogo toga drugog – ali ima neuporedivo jači efekat na naš osećaj blagostanja i zadovoljstva životom nego bilo koji “spoljni” faktor, poput položaja u društvu, obrazovanja ili bogatstva
U sistemu podele vlasti sudovi treba da se ponašaju kao sudovi i ne treba da odlučuju o svakom političkom neslaganju niti da budu mesto za rešavanje opštih društvenih i ideoloških rasprava. Njihova uloga je da zaštite konkretna prava i interese kada postoji stvarna povreda ili opasnost da će do nje doći. Zato pravo na pristup sudu nije potpuno neograničeno. Ovo pravilo postaje posebno važno kada šteta pogađa životnu sredinu, javni prostor ili kulturno dobro, kao vrednosti koje pripadaju svima, ali ne mogu same da se obrate sudu
Hašim Tači je bio zločinac i kad je kao predsednik sedeo sa Vučićem i baronesom Ešton. Sada je samo osuđen. O licemerju u „regiji“ i plemenskom moralu koji prevazilazi krvna zrnca
Prvi na Studentskoj listi Ilija Srdanović bi oberučke trebalo da prihvati poziv na TV duel Aleksandra Vučića, prvog na listi Ujedinjena Srbija. Naravno, pod određenim uslovima
Naprednjaci su ugrabili sve notare da bi prvi predali listu. Bio je to mali autogol – jer studenti su od prikupljanja potpisa napravili feštu i odličnu reklamu. Tako nekako će izgledati cela kampanja
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
