Koliko vremena će proći dok neko ne dozvoli da fudbalski tim u svom sastavu može da ima dva robota
Treba li da zapamtimo ime Tiangong Ultra? Samo ako planirate da se takmičite u nekom kvizu. Inače će to ime biti relativno brzo zaboravljeno iako je lik ostvario neverovatan rezultat, pretrčao je na dve noge sto metara za 9,39 sekundi, brže od svetskog rekorda koji drži Jusein Bolt. E, to ime znamo i pamtimo.
Ovaj rezultat postignut je na Svetskim igrama humanoidnih robota koje se po drugi put održavaju u Pekingu; prve su bile prošlog avgusta, pre tačno godinu dana. Na programu je bila 51 disciplina, od čega su tridesetak bile sportske, a takmičilo se oko dve hiljade robota iz 16 zemalja. Roboti su atletičare nadmašili u trčanju na sto i četiristo metara i skoku uvis. U skoku udalj zaostaju dva metra. Očekujte da to bude nadmašeno već dogodine, sudeći po napretku robota. Prošlogodišnji pobednik u sprintu, čijeg se imena ne sećamo, trčao je oko 20 sekundi na sto metara.
Pre trideset godina, tačnije 1996. i 1997. Gari Kasparov, tada neprikosnoveni svetski prvak u šahu, odigrao je dva meča protiv IBM kompjutera Big Blue. Prvi je dobio sa četiri prema dva, ali je drugi izgubio sa tri i po prema dva i po. I to je bio početak kraja popularnosti šaha. Pojavilo se nešto što može da pobedi čoveka i to po turnirskim pravilima pravljenim za ljude.
Treba li sada atletičari da se zabrinu? Ni najmanje. Čovek nikada nije bio atletski superiorno biće. Mnogo životinjskih vrsta trči brže, skače dalje i više i podiže teže nego čovek, a o mašinama da i ne govorimo. Čak i kada bi neka cepidlaka poželela da suprotstavi čoveka i čovekolikog robota u istu startnu ravan, čovek bi pobedio ako bi se poštovala turnirska pravila kao u slučaju šaha.
Roboti sprinteri mogu da trče, ali ne umeju da se zaustave tako da se trka okončava njihovim zakucavanjem u strunjaču posle čega im, najčešće, otpadaju delovi. Ili se zapale. To znači da ne bi mogli uspešno da istrče tri trke, kvalifikacije, polufinale i finale, što je uslov na svetskom prvenstvu ili olimpijskim igrama. Šta tek reći za doping kontrolu, obaveznu za takmičare, nezamislivu za robote barem u ovom trenutku. Da ne potežemo tek pitanje rodne opredeljenosti. Zvuči apsurdno dok se ne nađe na putu do medalje, pitajte šahiste.
To ne mora da znači da će se roboti zauvek takmičiti između sebe u Pekingu ili negde drugde. Njihova čovekolikost neminovno vodi ka tome da će u nekom trenutku odmeriti snagu sa ljudima, a verovatnije je da se to dogodi u sportovima sa loptom gde su snaga i brzina u drugom planu u odnosu na kreativnost, trik i vic. Sve i da ih opremite najboljom veštačkom inteligencijom, teško da će sačuvati Mesija koji ni sam ne zna na koju stranu će da krene u dribling.
Evo jedne hrabre teze. U narednih nekoliko godina vrlo verovatno će roboti ozbiljno zaigrati protiv ljudi, makar u egzibicionim mečevima. Tipujem da bi tenis mogao da bude prvi sport, odnosno sportovi sa loptom i mrežom, gde su ekipe razdvojene i nema fizičkog kontakta. Roboti bi krenuli od najnižeg ranga, pa i niže od toga, najpre bi igrali protiv ekipe inženjera koji su ih napravili, pa onda redom naviše. Ovim tempom razvoja bi verovatno za nekoliko godina dosegli nivo svetskih prvaka. Ti mečevi bi bili zanimljivi samo ako su egal, čim roboti krenu nadmoćno da pobeđuju, postaće besmisleni. U takmičarskom smislu. Ali će roboti postati neophodni u trenažnom procesu, naročito ako možete da ih programirate da igraju poput određenog tenisera, odbojkaša, možda i fudbalera.
Evo još smelijeg pitanja. Koliko vremena će proći dok neko ne dozvoli da fudbalski tim u svom sastavu može da ima dva robota? Nije to toliko infantilno koliko vam se čini. Tipujem da bi prvi na udaru bili golmani.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Izbori su raspisani, valja ih dobiti. To vredi za Studentsku listu, ali i za Vučićev režim. Dalje prestaje svaka sličnost. Kako stoje stvari kod jednih i drugih
Srpska napredna stranka je na vlast, između ostalog, došla bezočnom zloupotrebom 24 izveštaja Saveta za borbu protiv korupcije, a svoje opstajanje na vlasti duguje “pasivnoj” Agenciji za sprečavanje korupcije čijim rukovodiocima je dozvoljeno kršenje zakona i pad Srbije na svim međunarodnim listama koje mere ono što se radi na polju borbe protiv korupcije
Ako u jednom trenutku mislite da ste najbolji na svetu, a u sledećem prezirete sebe i mislite da ste bezvredni, logično je da ćete sve vreme biti usplahireni. Ako je neko je pak prihvatio svoja ograničenja i ima jasne pokazatelje za to da u ponečemu ume da bude dobar, osećanja su prirodno umerenija, pa i mir nastupa bez mnogo truda
Zbog čega bi za Milenka Jovanova ispalo bolje da je u Kragujevcu klečao i tihovao kao onomad direktor Jovine gimnazije u Novom Sadu nego što je govorio o dijalogu i programima? I zašto mu ne veruje ni poslednji crnokapuljaš
Hašim Tači je bio zločinac i kad je kao predsednik sedeo sa Vučićem i baronesom Ešton. Sada je samo osuđen. O licemerju u „regiji“ i plemenskom moralu koji prevazilazi krvna zrnca
Prvi na Studentskoj listi Ilija Srdanović bi oberučke trebalo da prihvati poziv na TV duel Aleksandra Vučića, prvog na listi Ujedinjena Srbija. Naravno, pod određenim uslovima
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
