Dok Mineapolis i ostali gradovi u SAD ključaju zbog nezadovoljstva nakon ubistva samohrane majke, reči Roberta De Nira o Donaldu Trampu izgovorene pre dva meseca, dobijaju novo - mračno značenje. Protesti u Americi se šire, a poverenje u institucije nestaje
Neredi u SAD se ne smiruju nakon što je federalni agent Službe za imigraciju i carinu SAD (ICE) ubio 37-godišnju samohranu majku troje dece, Rene Nikol Gud, u Mineapolisu. Protesti, koji su počeli kao mirni skupovi, ubrzo su prerasli u masovne demonstracije širom zemlje, sa sukobima s policijom, paljevinama i zahtevima za pravdu i reformu rada ICE-a. Građani traže hitne promene u pristupu prema građanima i migrantima, dok se vlasti bore da obuzdaju talas nezadovoljstva opravdavajući ubistvo postupkom agenta u „samoodbrani“.
Najmanje 29 osoba uhapšeno je u Mineapolisu tokom jučerašnjih protesta, piše BBC.
Jedan policijski službenik je takođe povređen nakon što je u njega bačen „komad leda“, saopštili su gradski zvaničnici, tokom demonstracija u kojima je u petak uveče učestvovalo oko 1.000 ljudi, navodi BBC.
„Akt domaćeg terorizma”: Kako je i zašto imigracioni agent ubio žena nasred ulice
Protesti protiv sprovođenja imigracione politike održani su širom SAD nakon što je Rene Nikol Gud u sredu upucana u svom automobilu. Kao glavni politički krivac za eskalaciju situacije demonstranti navode predsednika SAD Donalda Trampa i njegovu administraciju, koje optužuju da se služe lažima u pokušaju da opravdaju ubistvo i da ne pokazuju nikakvu empatiju prema žrtvi i javnosti.
Na ovakvu situaciju upozorio je još pre dva meseca poznati holivudski glumac Robert De Niro, koji je oštro kritikovao predsednika Sjedinjenih Američkih Država Donalda Trampa, opisujući ga kao osobu koja „nema empatiju“ i kao „vanzemaljca“ koji želi da nanese štetu sopstvenoj zemlji.
Tokom gostovanja na američkoj televiziji MSNBC u emisiji „The Weekend“, De Niro je govorio o, kako je naveo, duboko zabrinjavajućem psihološkom profilu Trampa.
„Tramp ne razume čovečanstvo. On nema empatiju. Ne znam gde je ili šta je on, ali je vanzemaljac i želi da naudi ovoj zemlji“, rekao je glumac.
Dodao je da Tramp želi „da laže, povređuje ljude i da ne mari za posledice“.
De Niro je podržao proteste protiv predsednika i ocenio da Tramp neće dobrovoljno napustiti funkciju.
„Ne možemo da odustanemo, jer on ne želi da napusti Belu kuću. On neće sam otići“, istakao je De Niro.
Govoreći o političkoj klimi, glumac je ocenio da političari moraju da biraju između dva straha:
„Političari će morati da priznaju to: ili će se suočiti sa besom Trampa ili sa besom naroda — i mora ih više da se plaše besa naroda“.
ICE predvodi sprovođenje inicijative Trampove administracije za masovne deportacije, što je bilo centralno obećanje njegove predsedničke kampanje.
Tramp je značajno proširio budžet, ovlašćenja i delovanje ICE-a otkako se vratio u Belu kuću.
Agencija sprovodi imigracione zakone, vodi istrage protiv migranata bez regulisanog statusa i učestvuje u njihovom pritvaranju i deportaciji.
ICE je osnovan Zakonom o unutrašnjoj bezbednosti iz 2002. godine, kao odgovor na terorističke napade 11. septembra 2001.
Predsednik Donald Tramp javno je stao u odbranu federalnog agenta ICE-a, tvrdeći da je Rene Nikol Gud pokušala da „pregazi“ službenika i da je agent postupio u samoodbrani.
Tramp je na društvenim mrežama žrtvu opisao kao „veoma nerazumnu“ i osobu koja se „opirala i ometala policiju“, tvrdeći da je „nasilno, namerno i zlonamerno pokušala da pregazi službenika ICE-a“, koji je potom pucao „u samoodbrani“, iako dostupni video-snimci sa lica mesta ne potvrđuju da je agent bio povređen.
Predsednik je incident povezao sa širim političkim sukobom, optužujući „radikalnu levicu“ da „preti, napada i ciljano ugrožava policajce i agente ICE-a“.
Sličnim tonom oglasila se i sekretarka Ministarstva nacionalne bezbednosti SAD (Department of Homeland Security – DHS) Kristi Noem. Na konferenciji za medije u Minesoti pokušala je da opravda ubistvo Rene Nikol Gud, ocenivši incident kao „čin domaćeg terorizma“.
„Ovo je bio čin domaćeg terorizma. Agenti su sprovodili zakon i suočili se sa opasnošću kada je vozilo pokušalo da se koristi kao oružje protiv njih“, izjavila je Noem.
Ona je tvrdila da su agenti bili „ometeni i napadnuti“ vozilom, za koje je rekla da je pokušalo da pregazi federalne službenike.
„Naše snage su pokušavale da ispune svoje dužnosti. Žena je, kako smo utvrdili, vozilo upotrebila kao oružje. Agent je reagovao kako bi zaštitio sebe i druge“, rekla je Noem.
Dodala je da je agent „postupio u skladu sa svojom obukom“.
„Agent je reagovao u skladu sa procedurama kada je bio ugrožen — to je standard naše agencije“, navela je ona.
List Gardijan piše da su Bela kuća i njeni saveznici u medijima i na društvenim mrežama odmah nakon ubistva pokrenuli lavinu poluistina, dezinformacija i optužbi kako bi se incident unapred predstavio kao opravdana samoodbrana.
Demokratski lider manjine u Predstavničkom domu Hakim Džefris nazvao je Kristi Noem „hladnokrvnom lažovkom“, optužujući je da je bez dokaza pokušala da žrtvu predstavi kao „domaćeg teroristu“.
„Noem je, bez ikakvih dokaza, tvrdila da je ubijena žena progonila i ometala agente ICE-a i pokušala da ih udari vozilom“, rekao je Džefris.
Gradonačelnik Mineapolisa Džejkob Frej otišao je korak dalje, nazvavši „budalaštinom“ (bullshit) koordinisani pokušaj predsednika i zvaničnika nacionalne bezbednosti da odmah predstave ubistvo kao opravdanu samoodbranu, iako je video-snima nejasan, a istraga još nije ni počela.
Guverner Minesote Tim Volc upozorio je da su „ljudi na pozicijama moći već doneli presudu“.
„Od predsednika do Kristi Noem — govorili su stvari koje su proverljivo netačne“, rekao je Volc.
Storming the Hilton Canopy Hotel where ICE nazi killers are sleeping overnight. The people of Minneapolis are rising up. This is how we do it comrades. Make fascists afraid again. pic.twitter.com/pyRODT4T1l
— GhostofDurruti (@DurrutiRiot) January 10, 2026
Mineapolis je praktično pod opsadom. Ispred federalne zgrade došlo je do sukoba demonstranata i bezbednosnih snaga, kada su agenti upotrebili biber-kuglice protiv okupljenih.
Uprkos pretnjama hapšenjem i policijskoj sili, najavljeni su novi protesti, a broj gradova u kojima se održavaju i dalje raste, uključujući i Vašington.
Talasu nezadovoljstva, izazvanog ubistvom Rene Nikol Gud i reakcijom federalnih vlasti, zasad se ne nazire kraj.
Veliki praznični popust na „Vreme“ – pretplate 25 odsto jeftinije do sredine januara. Poklonite pretplatu sebi ili nekom drugom, čitajte što je bitno.
„3 Nuts Seeds“, „Nabrojte vaša omiljena 3 ukusa“, „TRI sistema odlaganja igračaka“… Da li poznati brendovi u Srbiji kupcima diskretno poručuju da 25. oktobra na biračkom listiću zaokruže broj tri?
Ovaj medijski eksperiment na ljudima uživo zapravo krši i etičke norme. Teško da bi bilo koji socijalni psiholog dobio dozvolu ili imao savesti da ga sprovede nad ispitanicima, bez obzira na njihov pristanak uz nadoknadu. Nad nama se ovo radi bez našeg pristanka i to džabe
Mladi se pripremaju, organizovani su, ne prestaju da rade i uče, deluju poletno i gotovo nepobedivo. Među starijima ima sumnji i strahova uprkos željama, briga praćenih pozivanjem na ranija iskustva, kao da nije očigledno da su ovi studentski protesti organizovani i vođeni bolje nego bilo koji do sada
Nemačka je izdvojila 500 milijardi evra za infrastrukturne projekte. Staroj naciji, međutim, nedostaje stručna radna snaga da bi mogla da ih realizuje.
Nema, doslovno, nikakve razlike između onoga ko usred noći tvrdi da je dan, ili onoga ko tvrdi za sebe da je žirafa, od tvrdnji koje čitamo na bilbordima: da Vučić radi na ujedinjenju Srbalja i da Srbiji, iz dana u dan, ide sve bolje.
Predizborna hapšenja zbog tobožnjeg „rušenja države“ svedoče o panici režima. Loša vest za njih je – ne mogu da uhapse ceo narod koji je rešio da se odbrani od naprednjačkih batina i izborne krađe
Obruč koji oko Ćacilenda steže Studentska lista sve je uži. Jer sve je više razmađijanih ljudi koji lažnog proroka vide kao ono što jeste: uličnog opsenara koji zavađa Srbiju
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
