Zašto je hrana iz Srbije nebezbedna za Evropsku uniju i može li taj problem da se reši?
Čak 25 proizvoda iz Srbije ove godine označeno je kao nebezbedno u Evropskoj uniji s različitim stepenom opasnosti po ljudsko zdravlje u slučaju konzumacije.
Poslednja u nizu Belgija je krajem oktobra nebezbednim označila trešnje iz Srbije, pošto je u njima pronađena veća količina insekticida ometoat od dozvoljene.
Upozorenje je objavljeno na sajtu evropskog sistema za brzo uzbunjivanje i obaveštavanje o hrani (RASFF), ali u rangu opasnosti po zdravlje, navodi se da nije opasno. I pored toga trešnje iz Srbije su došle na glas da su nepodobne za evropsko tržište.
Hepatitis A u smrznutom voću, aflatoksin u sojinom brašnu, žica u njokama, listerija u dimljenom lososu, kadmijum u smrznutim jagodama – sve su ovo nepoželjne supstance pronađene u srpskim namirnicima izvezenim na evropsko tržište od početka 2025.
Pre Belgije, prethodna dva upozorenja je izdala Grčka početkom oktobra, a odnosila su se na sušene jagode i sušene kajsije izvezene u tu zemlju.
Najčešći razlog zbog kojih zemlje EU izdaju upozorenja za proizvode iz Srbije je prisustvo aflatoksina B1.
Ovakvi slučajevi ubuduće bi mogli da budu ređi, pošto je Vlada Srbije usvojila novi predlog Zakona o službenim kontrolama, čiji je cilj uspostavljanje organizacije službenih kontrola i drugih službenih aktivnosti u svim fazama proizvodnje, prerade i distribucije životinja i robe na koje se zakon primenjuje.
Zakon će se, između ostalog primenjivati u oblasti hrane i bezbednosti hrane u svakoj fazi proizvodnje, prerade i distribucije.
Vlada Srbije usvojila je predlog ovog zakona na sednici održanoj 6. novembra, a zakon je sada u skupštinskoj proceduri.
Kontrola kvaliteta utvrđena je Zakonom o bezbednosti hrane i njom se, prema tom zakonu, bave ministarstva poljoprivrede i zdravlja, odnosno njihove nadležne inspekcije, te referentne laboratorije.
I u zakonu se navodi da su proizvođači odgovorni, te da su dužni da obezbede da hrana za ljude i životinje ispunjava sve uslove propisane ovim zakonom i propisima donetim na osnovu njega.
Ipak, i pored svih ovih zakonskih odredbi, neretko se dešava da se u hrani pronađu nepoželjne supstance.
Profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu Igor Jajić ranije je za Newsmax Balkans pojasnio da su za kvalitet namirnica najodgovorniji proizvođači, odnosno oni koji hranu stavljaju u promet i koji su dužni da kontrolišu sopstvene proizvode u skladu sa zakonom.
Odgovornost je i na inspekcijama Uprave za veterinu i Uprave za proizvodnju bilja, koje su zadužene za kontrolu kvaliteta, a njihova nadležnost i učestalost kontrolisanja morala bi da bude veća, rekao je Jajić.
Osim predloženog Zakona o službenoj kontroli, Srbija bi mogla uskoro da dobije novi Zakon o bezbednosti hrane, kojim će se prvi put uvesti sistem bržeg obaveštavanja i efikasnijeg reagovanja u slučaju pojave nebezbedne hrane na tržištu.
Glavni cilj ovog zakona je zaštita zdravlja potrošača i jačanje poverenja u sistem kontrole hrane u Srbiji.
Usvajanjem ovog zakona, Srbija će uskladiti propise sa standardima Evropske unije, što je važan korak ka ispunjenju Merila 1 za otvaranje Poglavlja 12 – Bezbednost hrane, veterinarska i fitosanitarna politika, u okviru pregovora sa EU.
Međutim, ovaj zakon još se nije našao u skupštinskoj proceduri.
Kompanija M Enterijer Gradnja koja rekonstruiše GAK u Višegradskoj dobila je niz unosnih državnih poslova, uprkos kontroverzama koje su pratile pojedine projekte. Njen direktor Marko Ivić nedavno je odlikovan ordenom Svetog Save
Siniša Mali je, pet dana pred izbore, rekao da je potpisan dogovor oko prodaje NIS-a. MOL ga je odmah demantovao, a iz kabineta Malog za „Vreme“ kažu „da je sve jasno“
Siniša Mali tvrdi da je mađarski MOL potpisao ugovor o prodaji NIS-a. Šta kaže lična karta ovog mađarskog giganta? Kakvo je MOL preduzeće?
Mađarska kompanija MOL potpisala je ugovor o preuzimanju većinskog ruskog udela u Naftnoj industriji Srbije, izjavio je Siniša Mali za Blumberg. Kakav je MOL uopšte kupac?
U Srbiju su stigle prve cevi kojim bi trebalo da potekne američki gas. Ceo projekat se godinama razvlačio, da bi se odjednom zahuktao ubrzanim postupkom ove godine. EU nije oduševljena ni američkim partnerima za Srbiju
Nema, doslovno, nikakve razlike između onoga ko usred noći tvrdi da je dan, ili onoga ko tvrdi za sebe da je žirafa, od tvrdnji koje čitamo na bilbordima: da Vučić radi na ujedinjenju Srbalja i da Srbiji, iz dana u dan, ide sve bolje.
Predizborna hapšenja zbog tobožnjeg „rušenja države“ svedoče o panici režima. Loša vest za njih je – ne mogu da uhapse ceo narod koji je rešio da se odbrani od naprednjačkih batina i izborne krađe
Obruč koji oko Ćacilenda steže Studentska lista sve je uži. Jer sve je više razmađijanih ljudi koji lažnog proroka vide kao ono što jeste: uličnog opsenara koji zavađa Srbiju
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
