Sa tržišnom vrednošću od oko 7,5 milijardi dolara, MOL Grupa je vodeća mađarska energetska kompanija i treća najvrednija kompanija u Centralnoj i Istočnoj Evropi.
Nebojša Atanacković, počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije, kaže za „Vreme“ da je dogovor o prodaji ruskog udela u Naftnoj industriji Srbije mađarskom MOL-u važan pre svega zato što se na njegovo postizanje dugo čekalo, dok je u međuvremenu bilo mnogo spekulacija o mogućim uslovima preuzimanja.
„MOL je logičan kupac, jer već ima iskustva na tržištu Balkana i jeste firma koja može da drži NIS“, kaže Atanacković za „Vreme“. „Nesporno je da ovaj dil vodi politika, a ne ekonomski aspekt, ali vidimo da je nova mađarska vlada očuvala dobre odnose sa Amerikom, oni se nisu značajno pogoršali od odlaska Viktora Orbana.“
Tako su Mađari, dodaje on, ostali i dalje najbliži saradnici Amerike u Evropskoj uniji, pogotovo kada je reč o spoljnoj politici i odbijanju pomoći Ukrajini.
Šta kažu brojke
Sa ekonomskog stanovišta, NIS je kompanija koju bi mnogi poželeli. To bi se moglo reći kada bi se iz jednačine izuzela spoljna politika, odnosi između Srbije, Rusije i Amerike, ali i Mađarske sa svakom od ovih zemalja.
„NIS je firma koja je prošla kroz dva velika investiciona ciklusa, rafinerija je u dobrom stanju, pa bi bila veoma pogodna za kompaniju poput mađarskog MOL-a. Oni već imaju rafineriju u Rijeci, a ovo im je prirodno tržište“, rekao je ranije za „Vreme“ Goran Radosavljević, direktor Instituta FEFA.
MOL Grupa, sa druge strane, je u 2025. ostvarila 3,37 milijardi dolara prilagođene EBITDA dobiti, što je rast od deset odsto u odnosu na 2024. godinu. Ipak, neto dobit je pala za 21 odsto, dok su prihodi od prodaje bili niži, pokazuju podaci iz godišnjeg finansijskog izveštaja kompanije.
MOL raspolaže sa značajnim finansijskim kapacitetom za upravljanje rafinerijama i maloprodajnom mrežom, što je za NIS posebno važno, ali samo ukoliko rafinerija u Pančevu nastavi da radi istim kapacitetom, što je Srbiji navodno unapred obećano.
Hrvatska iskustva
Preuzimanje NIS-a ne bi bilo novo iskustvo za MOL, koji već upravlja državnim naftnim kompanijama u Hrvatskoj (INA) i Slovačkoj (Slovnaft).
Saradnja mađarske kompanije i Hrvatske, međutim, nije se pokazala naročito uspešnom.
Nakon prodaje INA-e 2016. godine, u Hrvatskoj su se nizale kritike, jer su brojni stručnjaci procenjivali da je kompanija prodata po višestruko nižoj ceni od realne vrednosti. Premijer Andrej Plenković više puta je najavljivao povratak INA-e u hrvatsko vlasništvo, ali do toga nije došlo. U međuvremenu je zatvorena i rafinerija nafte u Sisku, nekada jedan od glavnih pogona za proizvodnju derivata u Hrvatskoj.
Dugogodišnji spor između Hrvatske i MOL-a rezultirao je sa nekoliko različitih arbitražnih i sudskih postupaka, sa različitim ishodima.
Mađar traži pomirenje, EU nije sigurna u to
Mađarski premijer Peter Mađar izjavio je u jesen 2026. da je Mađarska spremna da pregovara sa Hrvatskom o odnosima između MOL-a i INA-e. Dogovoreno je da razgovore pokrenu ministri spoljnih poslova i privrede dve zemlje. Otvorena su i pitanja šireg političkog odnosa, uključujući slučaj direktora MOL-a Žolta Hernadija, za kojim Hrvatska traga u vezi sa optužbama za korupciju.
Ipak, Evropska komisija je 20. oktobra pokrenula postupak pred Sudom pravde EU protiv Mađarske u vezi sa pravnim sporom MOL-a i Hrvatske.
Vreme izbora! A neko mora da Vas izveštava nezavisno. Zato je u oktobru godišnja pretplata na digitalno izdanje „Vremena“ čak 2.500 dinara jeftinija. Izaberite odmah!
