O gasovodu koji bi trebalo preko Severne Makedonije da spoji Srbiju sa LNG terminalom za tečni prirodni gas u Grčkoj priča se godinama, a sada već i decenijama. Ipak, tek kada je Srbija ovog leta potpisala prvi put Memorandum o energetskoj bezbednosti sa Amerikom, ceo posao odjednom je buknuo. Dve vlade su potvrdile da su se dogovorile o ubrzanoj realizaciji.
Ipak, izgleda da je prvo nastao dogovor o gasu, pa tek onda Memorandum koji treba da štiti energetske interese Srbije i SAD . Svemu tome je prethodilo sastanak dvanaest zemalja Centralne i Istočne Evrope i Balkana u Vašingtonu sa Sjedinjenim Državama da zasnuju partnerstvo kojim će se omogućiti pristup američkom tečnom prirodnom gasu i ugovarati isporuke. Među tih dvanaest bila je i Srbija, a on se odigrao početkom 2026.
Ozbiljna konkurencija ruskom gasu
Da li je prvo tekao biznis, pa onda politika ili pak obrnuto, možda i nije toliko važno, koliko je bitno da bi Srbi za oko godinu i po dana mogli da dobiju ozbiljniju konkurenciju ruskom gasu.
Srbija poslednje dve-tri godine već uzima oko 400.000 miliona kubika azerbejdžanskog gasa preko gasovoda sa Bugarskom, ali to nije velika količina ako se uzme u obzir da celokupna godišnja potrošnja gasa u Srbiji iznosi nešto preko tri milijarde kubnih metara. Ipak, plan je da Srbija preko Severne Makedonije Srbija transportuje i do 1,5 milijarde kubika gasa, što je oko polovine ukupnih godišnjih potreba zemlje. Kada se ova dva izvora spoje, zemlji svakako neće trebati mnogo ruskog gasa, oko trećina ukupnih potreba, jer i sami proizvodimo neke manje količine.
Ministarka rudarstva i energetike u tehničkom mandatu Dubravka Đedović Handanović rekla je da je cilj da gasna interkonekcija bude završena već u prvom kvartalu 2028. godine.
Za završetak radova biće potrebno više vremena na severnomakedonskoj strani. Kako je navela ministarka, prema najavama iz Skoplja, tamošnja deonica trebalo bi da bude završena do sredine ili kraja 2028. godine.
Istovremeno, interkonekcija između Grčke i Severne Makedonije trebalo bi da bude puštena u rad tokom 2027. godine. Time bi se otvorio dodatni pravac za snabdevanje prirodnim gasom, a povezivanje Srbije i Severne Makedonije sa takozvanim Vertikalnim gasnim koridorom omogućilo bi dopremanje većih količina gasa iz pravca Grčke ka centralnoj Evropi.
Zašto Evropa nije za
Američke energetske kompanije sve intenzivnije nastoje da prošire poslovanje na Zapadnom Balkanu. Takva nastojanja, međutim, izazivaju zabrinutost u Evropskoj uniji da bi zemlje koje teže članstvu mogle dugoročno da se vežu za američki gas upravo u trenutku kada nastoje da pređu na čistije izvore energije.
Albanija, Kosovo i Bosna i Hercegovina već su iskazali interesovanje za uvoz velikih količina američkog tečnog prirodnog gasa (TPG) ili za izgradnju infrastrukture potrebne za njegov uvoz. Kao razloge navode postepeno smanjenje zavisnosti od ruskih energenata i uglja, uz istovremeni razvoj obnovljivih izvora energije.
U Briselu, međutim, smatraju da takvi projekti nisu nužno opravdani. Takav razvoj događaja bio bi u suprotnosti sa ciljem Evropske unije da do 2050. godine dostigne neto nulte emisije i poveća udeo obnovljivih izvora energije, pisao je Politico u septembru ove godine.
Energetska dominacija Donalda Trampa
Američki proizvođači gasa nastoje da iskoriste smanjenje isporuka ruskog gasa Evropi, kao i poremećaje na svetskom tržištu izazvane ratom u Iranu, kako bi sklopili nove poslove u regionu. Njihova ekspanzija uklapa se u politiku administracije američkog predsednika Donalda Trampa, koja otvoreno zagovara američku „energetsku dominaciju“.
Predstavnik Evropske komisije za energetsku diplomatiju na Zapadnom Balkanu Andraš Hujber upozorio je da su zemlje kandidati za članstvo već preuzele obavezu da smanjuju upotrebu fosilnih goriva. Masovniji uvoz gasa, prema njegovim rečima, mogao bi da ih udalji od tog cilja, umesto da se svede na zamenu ruskog gasa drugim dobavljačem.
Najviše kontroverzi izaziva projekat u Bosni i Hercegovini, gde je dogovorena priprema gasovoda koji bi gas dovodio preko Hrvatske. Dodatnu pažnju privukla je odluka bosanskog parlamenta da ključnu ulogu u projektu dodeli maloj kompaniji AAFS, povezanoj sa ljudima bliskim Trampu.
Slične dileme prate i plan Albanije da, u saradnji sa Grčkom i američkom kompanijom Venture Global, obezbedi dugoročne isporuke TPG-a. Predlogom je predviđen ugovor na 20 godina, ali je projekat zasad ostao na nivou memoranduma i čeka se završetak studije izvodljivosti. Kosovo još nije donelo konačnu odluku, dok bi Srbija i Severna Makedonija američki TPG mogle da dobijaju preko planirane veze sa Grčkom.
Iz Energy Community upozoravaju da nova energetska infrastruktura mora da bude otvorena za konkurenciju, tako da svi dobavljači imaju ravnopravan pristup, bez privilegovanog položaja pojedinih kompanija.
Paradoks je u tome što zemlje Zapadnog Balkana traže alternativne izvore energije koje ni sama Evropska unija ne može u potpunosti da im obezbedi. EU proizvodi veoma malo gasa, ne želi da finansira izgradnju nove gasne infrastrukture u regionu, a istovremeno i sama sve više uvozi američki tečni prirodni gas.
Direktor Energy Community Artur Lorkovski zato smatra da bi prioritet trebalo da bude usklađivanje zemalja regiona sa pravilima EU, kako bi gas mogao nesmetano da prolazi kroz evropsko tržište, bez obzira na poreklo. U takvom sistemu američki TPG mogao bi da postane važan deo energetskog snabdevanja Zapadnog Balkana, ne nužno zato što ga Brisel posebno favorizuje, već i zato što Evropska unija nema dovoljno sopstvenog gasa, pisao je Politico.
Vreme izbora! A neko mora da Vas izveštava nezavisno. Zato je u oktobru godišnja pretplata na digitalno izdanje „Vremena“ čak 2.500 dinara jeftinija. Izaberite odmah!
