Dok predstavnici vlasti govore o mogućem egzodusu stranih investitora nakon političkih promena, kompanije za N1 objašnjavaju zašto smanjuju proizvodnju ili zatvaraju pojedine pogone. Među razlozima su kriza evropske automobilske industrije i pad potražnje
Dok Aleksandar Vučić upozorava na odlazak stranih investitora iz Srbije i povezuje ga sa političkim promenama, predstavnici kompanija koje su najavile zatvaranje pogona ili smanjenje broja zaposlenih navode drugačije razloge: krizu evropske industrije, pad potražnje, manje porudžbina i rast troškova poslovanja. Deo otpuštanja na koje se pozivaju predstavnici vlasti najavljen je još tokom 2025. godine.
Vučić je kao primere naveo Teklas, koji je u Vladičinom Hanu ukinuo treću smenu, i nemački Drekslmajer, koji planira da zatvori fabriku u Zrenjaninu. Prema njegovim rečima, te odluke znače da će bez posla ostati oko 700, odnosno 1.150 ljudi.
Predstavnici Srpske napredne stranke odlazak kompanija povezuju sa političkim promenama i pobedom Studentske liste. Vladimir Đukanović tvrdi da se deo opozicije raduje odlasku investitora, dok je Ana Brnabić kritikovala one koji, kako je rekla, ne pokušavaju da razgovaraju sa kompanijama koje smanjuju poslovanje.
Međutim, advokat za strana ulaganja Milan Parivodić podseća da su otpuštanja u pojedinim velikim kompanijama najavljena znatno pre izbora. Leoni je, prema njegovim rečima, u julu 2025. najavio gubitak 1.200 radnih mesta, Aptiv u Leskovcu do 2.000, a Džonson elektrik 300. Drekslmajer je još u februaru 2025. najavio otpuštanje 1.100 radnika.
Parivodić ocenjuje da su glavni razlozi za smanjenje proizvodnje i otpuštanja kriza evropske industrije i pad porudžbina. Dodaje da je iscrpljen i model po kojem je Srbija privlačila strane kompanije kombinacijom jeftine radne snage i državnih subvencija.
„Jedan deo kompanija je u kombinaciji vrlo jeftine radne snage, kakva je bila pre deset godina, i tih subvencija otvarao po dve, tri fabrike, a ne jednu. Taj model je iscrpljen“, rekao je Parivodić za N1.
Sličnu ocenu iznosi i Zoran Mihajlović iz Saveza samostalnih sindikata Srbije. On smatra da se u prethodnom periodu više vodilo računa o broju otvorenih radnih mesta nego o njihovom kvalitetu i dugoročnoj održivosti.
Prema njegovim rečima, izdašne subvencije privukle su velike korporacije, ali je umesto održive industrijske proizvodnje razvijan sektor proizvodnje komponenti.
N1 se obratio kompanijama koje su predstavnici vlasti pominjali u javnosti, a odgovori koje je dobio pokazuju da se njihove poslovne odluke i planovi razlikuju.
Iz kompanije Leoni navode da se evropska automobilska industrija već godinama nalazi u krizi, zbog čega se i njihova grupa i poslovanje u Srbiji suočavaju sa ozbiljnim izazovima. Kao mere za stabilizaciju poslovanja navode unapređenje efikasnosti i prilagođavanje proizvodnih kapaciteta.
Istovremeno, iz kompanije ističu da sve tri njihove fabrike u Srbiji – u Prokuplju, Nišu i Kraljevu – rade prema planu.
Swarovski je za N1 potvrdio da ostaje posvećen poslovanju u Srbiji i da će nastaviti proizvodnju u svom pogonu. Kompanija, međutim, nije precizirala da li planira nove investicije ili proširenje proizvodnje, uz obrazloženje da ne komentariše politička dešavanja i spekulacije.
Kompanija Valy podsetila je da je ranije najavila zatvaranje proizvodnog pogona u Valjevu i koncentrisanje proizvodnje u fabrici u Loznici. Kao razloge navodi pad potražnje za čarapama na evropskim tržištima, smanjenje prodaje u sektoru brze mode, rast industrijskih troškova i nedovoljno korišćenje proizvodnih kapaciteta.
Iz Valeja nisu precizirali koliko će radnika ostati bez posla, ali su najavili saradnju sa lokalnim institucijama kako bi se ublažile socijalne posledice reorganizacije.
Iz Magne su naveli da su u junu 2026. obavestili zaposlene u pogonu za proizvodnju sedišta u Aleksincu da će do kraja marta 2027. sprovesti „prilagođavanja u oblasti zapošljavanja“. Odluka je, kako su objasnili, doneta nakon procene poslovanja fabrike i promena tržišnih uslova.
N1 je upite poslao i kompanijama Drekslmajer, Aster tekstil, Teklas, Yazaki Europe, Eurotay, Fiorano i Džonson elektrik.
Vučić je, govoreći o mogućem odlasku kompanija, izneo i tvrdnje da su domaće privatne firme poslednjih dana bile izložene reketiranju po nalogu ljudi bliskih Studentskoj listi, zbog čega bi, kako je rekao, stotine i hiljade radnika mogle da ostanu bez posla.
Parivodić je takve izjave ocenio kao „apokaliptični narativ da bez njih ništa ne može da funkcioniše“. Prema njegovim rečima, i strani i domaći investitori očekuju pravnu sigurnost i mogućnost da se oslone na institucije i procedure, a ne na volju pojedinaca iz vlasti.
„Najbolji garant za predvidivost tržišta je upravo vladavina prava“, rekao je Parivodić.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
Građani će posredno platiti cenu propasti Alta banke, dok bi odgovornost za propuste u njenoj kontroli trebalo da bude predmet istrage, izjavio je Dejan Šoškić. Bivši guverner NBS-a rekao je i da će kurs dinara ostati fiksan, a da nacionalizacija NIS-a nije opcija koju podržava
Kako je novosadski „Dnevnik“, koji je godinama dobijao milionske iznose iz budžeta, dospeo na ivicu opstanka? Izdavač lista suočava se sa blokadom računa, kašnjenjem plata i dugovima koji se mere stotinama miliona dinara
Nacionalni stadion u Surčinu trebalo je da bude završen do kraja 2026. godine, ali se rokovi pomeraju, a budžetska realizacija pokazuje ozbiljna odstupanja. Građevinski inženjer Danijel Dašić za „Vreme“ kaže da projekat mesecima stoje u mestu i da će svi ugovori morati da budu preispitani
Sve je poskupelo, pa domaćini za slavsku trpezu danas moraju da izdvoje znatno više novca nego prethodnih godina. Oni koji žele da izbegnu pripremu i naruče kompletnu trpezu na gotovo moraće da izdvoje još više
Objavljeno je kada počinje isplata depozita Alta banke u stečaju i koja dokumenta treba poneti kako bi se dokazalo da su građani imali novac u ovoj banci
Četvoro nezavisnih članova REM-a primer su istrajnosti i građanske odgovornosti. Rodoljub Šabić je, čak, po izlasku iz prostorija REM-a, posle izricanja kazne Informeru, doživeo da ga esenesovci vređaju, udaraju rukama i nogama. Ali i to će, uskoro, biti gotovo
Vučić je pomilovao batinaše i Dijanu Hrkalović. Izborni pobednici treba da ukinu sultansko ovlašćenje koje jednom čoveku omogućava da se izmotava sa celim pravosudnim sistemom
ALTA imperija Davora Macure je presađeno srce korumpiranog režima Aleksandra Vučića koji je poražen na izborima 25. oktobra. Iz ALTA banke putevi vode direktno ka vrhu naprednjačke vlasti.
Vreme istražuje: Izgradnja Hrama Svetog Save
Da li je novac koji je Vlada uplatila SPC završio u Moskvi preko Alta banke Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
