Šoškić: NBS je mogla da spreči propast Alta banke, građani će platiti cenu

Bivši guverner Narodne banke Srbije i predstavnik Studentske liste Dejan Šoškić ocenio je da je propast Alta banke mogla da bude sprečena da je centralna banka blagovremeno reagovala i iskoristila zakonske mehanizme za kontrolu njenog poslovanja. Upozorio je da će građani posredno snositi troškove propasti banke, kroz veće troškove bankarskih usluga.

Gostujući u emisiji „Oko“ na RTS-u, Šoškić je rekao da su problemi nastali još prilikom odobravanja ulaska novog vlasnika u bankarski sektor, jer, prema njegovoj oceni, grupacija koja je preuzela banku nije ispunjavala zakonske kriterijume.

„Svi mi, kao građani, platićemo ceh te korupcije koja se dešavala u Alta banci, te zloupotrebe javnih fondova, gde je ta banka prvo dobila dozvolu, a da nije smela da je dobije, odnosno ta grupacija je dobila dozvolu da preuzme jednu postojeću poslovnu banku“, rekao je Šoškić.

Objasnio je da Zakon o bankama propisuje kriterijume koje potencijalni vlasnici moraju da ispune, pre svega u pogledu kredibiliteta, stručnosti i kapitalne sposobnosti.

„Nije normalno u bankarskom sistemu da menjačnice kupuju banke, dakle da finansijske institucije nižeg ranga kupuju finansijske institucije višeg ranga“, naveo je Šoškić.

Foto: Screenshot/N1

NBS je mogla da uvede pojačanu kontrolu

Prema njegovim rečima, Narodna banka Srbije imala je zakonske mogućnosti da spreči nastanak problema u Alta banci, ali ih nije adekvatno primenila. Mogla je, kako je objasnio, da uvede stalnu kontrolu poslovanja, obezbedi prisustvo svojih predstavnika na sednicama upravnog i izvršnog odbora i insistira na nezavisnijem radu interne revizije i službe za upravljanje rizicima.

Kao posebno zabrinjavajuće izdvojio je to što je Alta banka u poslovnim knjigama prikazivala više od 20 odsto imovine u gotovini.

„To je bila apsolutno nedopustiva informacija za ignorisanje. Moralo se momentalno reagovati, prvo prekontrolisati da li je novac zaista tu, a onda i postaviti pitanje kompetentnosti upravljanja bankom“, rekao je Šoškić.

Dodao je da bi predmet istrage najpre trebalo da budu direktor Sektora kontrole banaka, a zatim i najviše rukovodstvo NBS-a.

Kritikovao je i izmene Zakona o Narodnoj banci Srbije iz 2018. godine, posebno ukidanje Uprave za nadzor nad finansijskim institucijama, ocenjujući da su one mogle da doprinesu problemima u kontroli bankarskog sektora.

Govoreći o poređenju sa slučajem Agrobanke, koji se dogodio tokom njegovog mandata na čelu NBS-a, Šoškić je rekao da su to neuporedive situacije. Podsetio je da je devet meseci nakon stupanja na dužnost guvernera lično doneo odluku o neposrednoj kontroli Agrobanke, iako ona nije bila predviđena planom supervizije za narednih nekoliko godina.

Foto: A.I.

Poštanska štedionica je likvidna, nema razloga za paniku

Šoškić je rekao da se poslovanje Poštanske štedionice ne može porediti sa situacijom u Alta banci, jer je država vlasnik te banke i ima mogućnost da joj obezbedi dodatni kapital i likvidnost ukoliko to bude potrebno.

Naglasio je da je Poštanska štedionica trenutno likvidna i da nema razloga za zabrinutost.

„Situacija je stabilna. Nema potrebe za time, ali treba građanstvo da zna da i to može da se realizuje. Banka je likvidna, dakle Poštanska štedionica je likvidna. Aktivirani su instrumenti podrške likvidnosti. Nema razloga za bilo kakvu vrstu panike“, poručio je.

Kritikovao je Vladu Srbije u tehničkom mandatu jer se, prema njegovom mišljenju, nije blagovremeno obratila javnosti i objasnila da nema razloga za zabrinutost u vezi sa Poštanskom štedionicom.

Kurs dinara ostaje fiksan

Govoreći o deviznom kursu, Šoškić je rekao da Studentska lista ne planira promenu postojećeg režima i da će kurs dinara ostati fiksan.

„Nikad nije bilo teško održati fiksni kurs. Održati fiksni kurs je uvek bilo lako. Samo što se u našoj javnosti promovisala neka potpuno netačna teza kako je održavanje fiksnog kursa naročita sposobnost. Ne, to je pitanje odluke“, rekao je.

Dodao je da Srbija ima dovoljno deviznih rezervi i instrumenata monetarne politike za očuvanje stabilnosti kursa.

Foto: Tanjug/Sava Radovanović

Nacionalizacija NIS-a nije rešenje koje zagovara

Govoreći o Naftnoj industriji Srbije i američkim sankcijama, Šoškić je ocenio da je Srbija još 2022. godine trebalo da započne razgovore sa ruskim partnerima o budućnosti kompanije.

Smatra da rešenje treba tražiti kroz pravo preče kupovine i direktne pregovore sa ruskim vlasnicima o delimičnom ili potpunom preuzimanju većinskog paketa akcija.

„Nacionalizacija je nešto što ja ne zagovaram. Ja sam to javno i rekao, mislim da to nije dobra stvar. To ne samo da je loša poruka prema ruskom partneru, to je generalno loša poruka prema stranim investitorima“, rekao je Šoškić.

Prema njegovoj oceni, Srbija je trebalo ranije da pokrene pregovore, jer su se međunarodne okolnosti i uslovi poslovanja NIS-a značajno promenili. Kritikovao je dosadašnji pristup državnih organa, navodeći da je Srbija uglavnom čekala da se nešto dogodi, umesto da aktivno traži rešenje.

Govoreći o snabdevanju gasom, Šoškić je istakao da Srbija mora da razvija alternativne pravce i dobavljače kako ne bi zavisila od jednog izvora.

„Srbija prosto mora da vodi računa o svojim interesima pre svega i to nastojanje da dođemo u poziciju da imamo izbora i da nas niko ne može ucenjivati, mislim da je ispravno polazište“, rekao je.

Šoškić je govorio i o sankcijama Rusiji, ocenjujući da nisu ostvarile očekivane rezultate i da su nanele štetu evropskoj ekonomiji. Kao argument naveo je podatke prema kojima je, od 2022. godine, kumulativni rast ruske privrede iznosio oko 8,7 odsto, a Evropske unije približno 6,6 odsto.

Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!