Energetski dil Srbije i SAD: Hidroelektrana na velika, američki gas na mala vrata

Hidroelektrana „Đerdap 3“, ili „Iron Gate 3“ kako se u Americi naziva, noseći je projekat dila između Srbije i SAD u oblasti energetike, na kojem se bazira dokument koji su potpisali američki državni sekretar Marko Rubio i ministar spoljnih poslova Srbije Marko Đurić.

To je prvi projekat utvrđen u okviru međuvladinog Sporazuma o energetici iz 2024. godine, saopštio je Stejt department.

Plan je megalomanski – da projektovani kapacitet od 2.400 megavati bude proširen za dodatnih 400 megavata iz obnovljivih izvora vetra i sunca, čime bi „Đerdap 3“ postao hibridni energetski gigant i zvanično najveća baterija Evrope sa planiranim završetkom do 2038. godine.

Projekat bi realizovale američke firme.

Iza njega ide još jedan finansijski trenutno slabiji, ali politički osetno bitniji posao –  izgradnja infrastrukture za ulazak američkog tečnog gasa na srpsko tržište. Iako bi količine, barem za sada, bile zanemarljive, poruka bi bila jasna – da Srbija više ne zavisi apsolutno od ruskog plavog energenta, koji od početka krize sa NIS-om dobijamo na kašičicu.

„Đerdap 3“ – potpuno američki posao

Memorandum je nastavak posla koji je zalpočet početkom juna 2026, kada je američka ambasada u Beogradu raspisala javni poziv za izgradnju „Đerdapa 3“. Ispostaviće se da će hidroelektranu moći da grade samo zainteresovane američke kompanije, a strateškog partnera će birati Radna grupa Vlade, što nije u skladu sa propisom Republike Srbije o javnim nabavkama.

Foto: FoNet/EPS

Šest kompanija je na javnom pozivu izrazilo interesovanje za izgradnju „Đerdapa 3“. Nije poznato koje su, ali se zna da je američki građevinski gigant Bechtel interesovanje za projekat pokazao još 2021. godine, dok je 2022. preuzeo izradu tehničkih studija.

Behtel nije nepoznata kompanija u Srbjii. Američko-turski konzorcijum „Behtel-Enka” je 2019. godine dobio komercijalni ugovor za izgradnju Moravskog koridora, a ovo je zapravo bila jedina ponuda, iako je raspisan javni poziv, pa je deo opozicije tada optuživao predstavnike vlasti da se posao na ovom projektu namešta „Behtelu” mimo zakona.

Krajem aprila 2026. godine sa predstavnicima ovog konzorcijuma sastao se i predsednik Srbije Aleksandar Vučić koji je, kako je naveo na društvenoj mreži Instagram, sa njima razgovarao o „napretku radova na Moravskom koridoru“, ali je dodao da su tema razgovora bili i „projekti u oblasti obnovljivih izvora energije i energetske infrastrukture“.

Potrebna saglasnost Rumunije

Rumunska vlada saopštila je sredinom juna 2026, nakon što je američka ambasada u Beogradu raspisala javni poziv za HE, da se projekat „Iron Gates 3“ trenutno nalazi u fazi međuministarske procene.

Zvanični Bukurešt tada je poručio da je „u principu potpuno otvoren“ za realizaciju projekta, ali istovremeno da odluka još nije doneta i da su procene u toku. Rumunija je još pre dve godine upozorila da izgradnja „Đerdapa 3“ ne sme da ugrozi stabilnost rada postojećih zajedničkih hidroelektrana „Đerdap 1“ i „Đerdap 2“. Tada je rumunski ministar energetike Sebastijan Burduža poručio da Bukurešt neće podržati rešenje koje bi moglo negativno da utiče na postojeći energetski sistem na Dunavu.

Ipak, dolazak Marka Rubia na Balkan presudio je, pa je neposredno pre američko-srpskog Memoranduma potpisan i rumusko-srpski Memorandum o razumevanju o olakšanju razmene informacija u vezi sa projektom RHE Đerdap 3.

Američki gas se širi Balkanom

Govoreći o energetici, Đurić je naveo da će Memorandum otvoriti nove perspektive za energetsku bezbednost Srbije kroz izgradnju gasnih interkonektora.

Foto: Wikipedia.org

Ovo je nastavak posla započetog početkom 2026. godine, kada se dvanaest zemalja Centralne i Istočne Evrope i Balkana dogovorilo u Vašingtonu sa Sjedinjenim Državama da zasnuju partnerstvo kojim će se omogućiti pristup američkom tečnom prirodnom gasu (LNG-u) i ugovarati isporuke. Među tih dvanaest bila je i Srbija.

Srbija tako planira uvoz američkog LNG-a iz Grčke, a trenutno rezervisane količine iznose oko 300 miliona kubnih metara godišnje. Ove količine jesu male u poređenju sa ukupnom godišnjom potrošnjom Srbije, koja iznosi od 2,5 do 3,2 milijarde kubnih metara, ali su ključne za diverzifikaciju izvora snabdevanja – odnosno da se zemlja energetski odvoji od Rusije.

Rusku zavisnost menjamo američkom

Do razgovora o američkom gasu dolazi u trenutku kada Srbija ima samo kratkoročni tromesečni gasni ugovor sa Rusijom, a generalni direktor Srbijagasa Dušan Bajatović izjavio je u ponedeljak (20. jul) da očekuje da će on biti produžen i u sledećem kvartalu, kao i u prvom i u drugom kvartalu naredne godine.

Foto: AP Photo/Dmitry Lovetsky

To je posebno važno jer cena gasa u svetu opet raste i dostigla je najviši nivo ove godine.

Bajatović je dodao da očekuje da će Srbija od Rusije dobiti do deset odsto skuplji gas, ukoliko ne bude rasta cene nafte iznad 100 evra.

U 2025, prema preliminarnim podacima, uvezeno je 2,1 miliona tona prirodnog i industrijskog gasa, od čega je čak 1,8 miliona tona stiglo iz Rusije, a ostatak iz Azerbejdžana.

„Sjedinjene Američke Države koriste transformaciju evropskog energetskog snabdevanja kako bi proširile svoj geopolitički uticaj na Balkanu. Ulaganjima u gasovode i LNG terminale, te dugoročnim ugovorima o isporuci gasa, žele da postanu najvažniji snabdevač gasa na Balkanu.

Međutim, u Briselu raste zabrinutost da bi Evropa time mogla jednu staru zavisnost, onu od ruskog gasa, da zameni novom, pisao je u junu 2026. nemački list „Kelner štatancajger“.

U tekstu se potom navodi kako analitičari Instituta za energetsku ekonomiju i finansijske analize (IEEFA) očekuju da bi udeo američkog LNG-a do 2028. mogao da poraste na 80 posto kad je reč o evropskom uvozu tečnog plina.

„U Grčkoj je već u prvom kvartalu 2026. godine čak 66 posto LNG-uvoza dolazilo iz SAD-a“, navodi list.

Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!