Osetno pada broj domaćih turista u Srbiji, još osetnije rastu cene paket-aranžmana. Za sve to vlast krivi studente
Ako ste se pitali da li u Srbiji još uvek postoji mesto gde možete da se oporavite i fizički i mentalno, a da vam novčanik ne završi u minusu, odgovor je – teško.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS), u maju ove godine broj dolazaka turista bio je manji je za 3,8 odsto u odnosu na period od pre godinu dana. Noćenja je manje za 5,1 odsto.
Najveći pad bio je u aprilu, kako je objavio RZS, tada je međugodišnji pad dolazaka bio 8,5 posto, a noćenja 10,8 odsto.
I to je išlo na konto noćenja koja ostvaruju – domaći turisti. Čak petina manje.
Tiha ekonomska kriza i inflacija, koje vlasti ne priznaju, čine svoje. U EU su turističke usluge između 2021. i 2024. poskupele za 28,8 posto, a u Srbiji, u istom razdoblju, čak 45,5 posto.
„U turističkom sektoru pre korone imali smo zaposlenih koji su radili za minimalac. Veliki broj ljudi je tada napustio taj sektor. Da bi se vratili, morale su da se povećaju plate i to utiče na formiranje svih ostalih cena“, kaže za „Vreme“ Aleksandar Seničić, direktor Nacionalne asocijacije turističkih agencija Srbije.
Pa opet, dodaje, manjka radne snage u turizmu.
Rast cena pokazuje zvanična statistika. U junu ove godine je kategorija restorana i kafea skuplja za 8,4 posto nego godinu ranije, smeštaji 2,4 odsto, a paket aranžmani čak 14,8 odsto.
Manje vaučera – manje noćenja
Projekat koji je Ministarstvo turizma i omladine Srbije pokrenulo pre deset godina, kojim se omogućava subvencionisano putovanje unutar zemlje, pokazao se kao značajan faktor domaćeg turizma.
„Prvi i osnovni razlog zašto je došlo do smanjenja noćenja domaćih turista jeste što je podeljeno mnogo manje vaučera nego pre. Ove godine je podeljeno 30.000 vaučera što je 150.000 noćenja, dok je prošle godine podeljeno 100.000 vaučera iliti 500.000 noćenja, pa je samo tu nastala ogromna razlika“, ističe Seničić.
Pravo na vaučere imaju ljudi koji inače teško mogu sami da plate odmor: penzioneri, studenti, nezaposleni, korisnici socijalne pomoći, kao i zaposleni koji zarađuju do 80.000 dinara mesečno.
Foto: Tanjug / Tara RadovanovićOmiljeno izletište Beograđana, Ada Ciganlija
Vlast za pad krivi studente
Pa opet, za vlast nisu krive visoke cene i niska primanja, nego – studenti. „Teške su posledice studentskih protesta“, požalio se nedavno predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
„Turizam nam ima 22,8 odsto pad u prva tri meseca i to je direktna posledica zločinačkih blokada i zločinačkog rušenja Srbije, iz spolja i iznutra“, izjavio je tada Vučić.
Seničić pak kaže: „Cela ova situacija uslovljena je inflacijom i, po meni, nekim nerealnim kursom evra, a to je sigurno jedan od razloga.“
I u martu se video pad turizma, prvenstveno jer su državljani Srbije mnogo manje putovali po banjama i planinama.
Stranci dolaze manje-više jednako kao i ranije – dakle nema tih fantomskih stranih turista koje su zaplašili ili oterali protesti.
Banje beleže veliki pad?
Posete u banjama opale su za 9,9 odsto 2024. godine u odnosu na 2023, a za to su najzaslužnije upravo one najposećenije –Vrnjačka sa 10,4 posto manje noćenja i Sokobanja sa padom od čak 26,1 odsto.
No, finansijski gubitak je teže izračunati s obzirom da se izostanak turista zbog sve plićeg džepa kompenzuje – povećavanjem cena.
„Više smo se okrenuli stranim turistima, pa formiramo cene prema stranom tržištu, a ne vodimo računa o lokalnom, koje zapravo održava destinaciju“, zaključuje Seničić.
Ukoliko je privlačenje stranaca glavni cilj onda sa time sasvim dobro ide – stranih turista je u banjama 8,1 odsto više.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Kako „Vreme“ saznaje, pojedini radnici elektrodistribucije pronašli su način da izbegnu očitavanje brojila, što i nije njihov posao. Pitanje je šta će biti ako „zamenski ljudi“ negde pogreše ili ih neko napadne na terenu
Naslućuje se da će i novi Zakon o legalizaciji, baš kao i svi prethodni, zapravo samo podstaći ilegalnu gradnju. Možda i najveći problem je legalizacija objekata čija je stabilnost upitna
Evropska unija je u protekle dve decenije uspela da smanji emisije ugljen-dioksida, a da istovremeno uveća BDP. Srbija ostaje vezana za fosilna goriva, zbog čega je ponela titulu „najprljavijeg“ proizvođača struje u Evropi
Kao što Vučić govori o dijalogu, Dačić i Vasiljević zbore o zakonu, borbi protiv kriminala i policiji od koje „ni jedne nema bolje“. Reč je o čistom fejku, kao što je i sve ostalo pod naprednjačkim režimom
Nova kampanja za brzometnu legalizaciju za 100 evra ne razlikuje se u suštini mnogo od one od pre deset godina. Zanimljive su, međutim, finese, poput legalizacije divlje gradnje u nacionalnim parkovima
U novom broju „Vremena“ Jovo Bakić je rekao da ne bismo opstali kao društvo i pojedinci kada bi režim pobedio. U pravu je. Reč sloboda u takvoj Srbiji bila bi zabranjena, lični integritet bio bi razlog za hapšenje, a kukavičluk – način preživljavanja
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
