Da li je građanska neposlušnost kršenje zakona, koja prava ima policija i kako građani da izbegnu hapšenje ili se pripreme za njega
Posle višemesečnih studentskih protesta, koje su brojni građani podržali, krajem juna pojavio se novi oblik bunta širom Srbije.
Na delu je blokada ulica, kao jedan od vidova građanske neposlušnosti.
Građani blokiraju ulice, policija ih rasteruje i tako u krug, po metodu – ko će duže izdržati.
To je građanska neposlušnost – delo koje predstavlja kršenje zakona, ali ima za cilj upravo promene zakona i vlasti.
Šta je građanska neposlušnost?
Građanska neposlušnost se definiše kao javan, nenasilan, politički čin suprotan zakonu, vršen upravo da bi se uvele promene u zakone i odredbe vlasti.
Do građanske neposlušnosti vodi iscrpljivanje svih legalnih sredstava za uklanjanje nepravde.
Glavna karakteristika građanske neposlušnosti je da je to nenasilan akt, koji ne sme da dovede do svesnog povređivanja ili veće materijalne štete.
Advokat Marko Pantić pojašnjava za „Vreme” da građanska neposlušnost pravno gledano ne postoji.
„To je opravdan način borbe, ali svako ko u njemu učestvuje, treba da bude svestan posledica. Svako ko se time bavi, treba da bude svestan da čini nepravnu radnju za koju može da odgovara”, dodaje Pantić.
No, građanska neposlušnost upravo na to i cilja – snimci hapšenja, odvođenja mirnih građana obično bude solidarnost.
Sa druge strane, to što može da se odgovara, ne znači da su opravdana batinanja mirnih građana, zaletanje na njih policijskim maricama i izmaštane optužbe za rušenje države, što se sve dešava prethodnih dana.
Podvrgavajući se kazni, građanska neposlušnost se nada da će postaviti moralni primer koji će isprovocirati većinu ili vladu da sprovede značajne političke, društvene ili ekonomske promene, definiše enciklopedija Britanika.
Građanska neposlušnost ima različite oblike, a među njih se svrstavaju demonstracije bez dozvole, neprijavljeni marševi, šetnje i mitinzi, blokade saobraćajnica…
U oblike građanske neposlušnosti mogu se uvrstiti i blokade kulturnih ustanova i fakulteta prethodnih meseci.
Koja su prava policije kod građanske neposlušnosti?
U nedelju i ponedeljak, policija je više puta reagovala kako bi rasterala blokade.
Po Zakonu o policiji, ovlašćenja policije su jako široka, a policija ima pravo da rastera ovakav vid blokada, objašnjava Pantić.
„Naravno, reakcije policije ograđene su javnim interesom i načelom da se ne preduzima teže sredstvo prinude ako može lakše. Pre svega, policija treba da upotrebi usmeno upozorenje. Ako okupljeni na to ne reaguju, sledeće je fizička upotreba sile. Ukoliko se suprotstavite njihovoj fizičkoj upotrebi sile, činite krivično delo – ometanje službenog lica u vršenju službe i onda ste u većem problemu”, dodaje Pantić.
Kako pojašnjava, policija ne bi trebalo da preduzima teža sredstva prinude ukoliko situacija može da reši lakšim.
„Ne treba da razbija blokadu automobilima ili hamerima, ako može da pozove ljude i kaže da sklone blokadu”, objašnjava Pantić.
Studenti u blokadi su upravo to preporučili građanima – čim vide policiju, da se sklone, pa vrate kasnije.
Šta ako ne želim da se legitimišem?
Ukoliko se nađete na ulici i policija vas legitimiše, imate obavezu da im pokažete dokument, u suprotnom, policija može da vas privede u stanicu kako bi utvrdila identitet, pojašnjava sagovornik „Vremena”
Kako dodaje, kazna za nelegitimisanje ne postoji, ali policija uvek može da doda neko krivično delo – ako odbijate saradnju, stojite na kolovozu umesto na trotoaru.
„Građani treba da budu svesni da mogu da padnu pod represiju državnog aparata, ali ne treba da budu očajni zbog toga, jer su svesni šta rade. U telefonu treba da imaj broj advokata ili još bolje, da ga znaju napamet, i da daju instrukcije bližnjima da kontaktiraju advokata ukoliko budu privedeni”, zaključuje Pantić.
Građanska neposlušnost u novijoj istoriji Srbije
Građanima Srbije ovakav oblik bunta nije novost.
Do pada režima Slobodana Miloševića 2000. godine dovela je upravo građanska neposlušnost simbolizovana kroz pokret Otpor, koji je imao veliku ulogu u mobilizaciji javnosti i padu režima.
Studentski protesti 1996. i 1997, zbog krađe lokalnih izbora, takođe su građanska neposlušnost s kojom se suočavao režim Slobodana Miloševića.
Dvojica funkcionera Socijalističke partije Srbije iz Kuršumlije, Dejan Ćurčić i Milan Stepanović, napustili su SPS nakon isključenja Branka Ružića, ocenivši da je time stranka izdala sopstvenu ideologiju i udaljila se od svog izvornog programa
Šta može da očekuje Aleksandra Vučića u Novom Sadu? Da li će građani koji se usprotive završiti kao oni u Užicu? Ili će predsednik u poslednjem trenutku otkazati Novi Sad?
Dvadeset i dva meseca nakon pada nadstrešnice društvo nastavlja da živi dalje, ali ne sme da dopusti da se taj događaj pretvori u fusnotu, poručeno na skupu studenata i građana
„Administrativnom odlukom možete isključiti čoveka iz stranke. Ideju iz čoveka ne možete“, naveo je Branko Ružić
Novosađani Vučiću poručili da nije dobrodošao u gradu koji i dalje tuguje zbog 16 ljudi stradalih u padu nadstrešnice na Železničkoj stanici 1. novembra 2024. godine, saopštio je pokret Bravo
Aleksandar Vučić dolazi u Novi Sad u petak (4. septembar). Hoće da pokaže da je pokorio grad, ali nije, samo ga je batinama izobličio do neprepoznatljivosti
Dobar deo režima rehabilitira Mladića zbog rehabilitacije vlastitog ratnog i političkog puta. Pogani mit o junačkom generalu potreban im je kako bi predstavili čitav srpski narod kao njegove i svoje saučesnike
Jednu „stranu“ sačinjavaju pripadnici režima, korumpirani policajci, kupljeni i ucenjeni kriminalci, te bogataši kojima je režim omogućio da se obogate, dok drugu stranu čine građani koji se okupljaju oko ideje slobode. Takva raspodela snaga ipak nije dovoljna da bi se srpsko društvo nazvalo podeljenim
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
