Da li je građanska neposlušnost kršenje zakona, koja prava ima policija i kako građani da izbegnu hapšenje ili se pripreme za njega
Posle višemesečnih studentskih protesta, koje su brojni građani podržali, krajem juna pojavio se novi oblik bunta širom Srbije.
Na delu je blokada ulica, kao jedan od vidova građanske neposlušnosti.
Građani blokiraju ulice, policija ih rasteruje i tako u krug, po metodu – ko će duže izdržati.
To je građanska neposlušnost – delo koje predstavlja kršenje zakona, ali ima za cilj upravo promene zakona i vlasti.
Šta je građanska neposlušnost?
Građanska neposlušnost se definiše kao javan, nenasilan, politički čin suprotan zakonu, vršen upravo da bi se uvele promene u zakone i odredbe vlasti.
Do građanske neposlušnosti vodi iscrpljivanje svih legalnih sredstava za uklanjanje nepravde.
Glavna karakteristika građanske neposlušnosti je da je to nenasilan akt, koji ne sme da dovede do svesnog povređivanja ili veće materijalne štete.
Advokat Marko Pantić pojašnjava za „Vreme” da građanska neposlušnost pravno gledano ne postoji.
„To je opravdan način borbe, ali svako ko u njemu učestvuje, treba da bude svestan posledica. Svako ko se time bavi, treba da bude svestan da čini nepravnu radnju za koju može da odgovara”, dodaje Pantić.
No, građanska neposlušnost upravo na to i cilja – snimci hapšenja, odvođenja mirnih građana obično bude solidarnost.
Sa druge strane, to što može da se odgovara, ne znači da su opravdana batinanja mirnih građana, zaletanje na njih policijskim maricama i izmaštane optužbe za rušenje države, što se sve dešava prethodnih dana.
Podvrgavajući se kazni, građanska neposlušnost se nada da će postaviti moralni primer koji će isprovocirati većinu ili vladu da sprovede značajne političke, društvene ili ekonomske promene, definiše enciklopedija Britanika.
Građanska neposlušnost ima različite oblike, a među njih se svrstavaju demonstracije bez dozvole, neprijavljeni marševi, šetnje i mitinzi, blokade saobraćajnica…
U oblike građanske neposlušnosti mogu se uvrstiti i blokade kulturnih ustanova i fakulteta prethodnih meseci.
Koja su prava policije kod građanske neposlušnosti?
U nedelju i ponedeljak, policija je više puta reagovala kako bi rasterala blokade.
Po Zakonu o policiji, ovlašćenja policije su jako široka, a policija ima pravo da rastera ovakav vid blokada, objašnjava Pantić.
„Naravno, reakcije policije ograđene su javnim interesom i načelom da se ne preduzima teže sredstvo prinude ako može lakše. Pre svega, policija treba da upotrebi usmeno upozorenje. Ako okupljeni na to ne reaguju, sledeće je fizička upotreba sile. Ukoliko se suprotstavite njihovoj fizičkoj upotrebi sile, činite krivično delo – ometanje službenog lica u vršenju službe i onda ste u većem problemu”, dodaje Pantić.
Kako pojašnjava, policija ne bi trebalo da preduzima teža sredstva prinude ukoliko situacija može da reši lakšim.
„Ne treba da razbija blokadu automobilima ili hamerima, ako može da pozove ljude i kaže da sklone blokadu”, objašnjava Pantić.
Studenti u blokadi su upravo to preporučili građanima – čim vide policiju, da se sklone, pa vrate kasnije.
Šta ako ne želim da se legitimišem?
Ukoliko se nađete na ulici i policija vas legitimiše, imate obavezu da im pokažete dokument, u suprotnom, policija može da vas privede u stanicu kako bi utvrdila identitet, pojašnjava sagovornik „Vremena”
Kako dodaje, kazna za nelegitimisanje ne postoji, ali policija uvek može da doda neko krivično delo – ako odbijate saradnju, stojite na kolovozu umesto na trotoaru.
„Građani treba da budu svesni da mogu da padnu pod represiju državnog aparata, ali ne treba da budu očajni zbog toga, jer su svesni šta rade. U telefonu treba da imaj broj advokata ili još bolje, da ga znaju napamet, i da daju instrukcije bližnjima da kontaktiraju advokata ukoliko budu privedeni”, zaključuje Pantić.
Građanska neposlušnost u novijoj istoriji Srbije
Građanima Srbije ovakav oblik bunta nije novost.
Do pada režima Slobodana Miloševića 2000. godine dovela je upravo građanska neposlušnost simbolizovana kroz pokret Otpor, koji je imao veliku ulogu u mobilizaciji javnosti i padu režima.
Studentski protesti 1996. i 1997, zbog krađe lokalnih izbora, takođe su građanska neposlušnost s kojom se suočavao režim Slobodana Miloševića.
„Iako svaki učenik koji ima bar dvojku iz istorije zna da je kralj Aleksandar I Karađorđević ubijen u Marseju, predsednik Srbije je rekao da se to ubistvo dogodilo u Parizu“, saopštio je Akademski plenum
Pod vlašću Aleksandra Vučića, Srbija godinama nije načinila nijedan korak ka Evropskoj uniji, naprotiv. Dok komšijske zemlje mogu ubrzo postati članice, vlasti u Beogradu imaju druge prioritete
Da li se zaista ispisuju poslednji dani Ćacilenda? Na njegovom uličnom delu, saobraćaj ponovo najkasnije od 5. januara, najavljuje predsednik Srbije Aleksandar Vučić
Kakva nas politička 2026. godina očekuje? Hoće li pobunjeni građani dobiti obećane izbore? Kako će se razvijati studentska borba, a kako će se ponašati vlast?
Priprema se bina, spekatakl u Beogradu na vodi snimaće eskadrila dronova, a u Zimskoj bajci odbrojava se do Ekspa. Kako se Beograd na vodi sprema za doček 2026?
Četiri simptoma ukazuju na propadanje režima Aleksandra Vučića. Da se još jednom poslužimo rečima mudrog Etjena de la Bosija: ljudi više ne žele tiranina.
Proglašavajući najveće ruglo svoje vladavine za najveću tekovinu slobodarske Srbije, Aleksandar Vučić je svirao kraj Ćacilendu
Ništa se ne dešava od onog što Vučić najavljuje, uključujući i obećanje da će dohakati N1 i Novoj S. Zato nemoć i frustraciju krije tvrdnjom da te dve televizije nije zabranio jer mu koristi njihov rad. Jadno, jeftino i prozirno
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
