„Mi se u najboljim danima i najboljim periodima ‘vrtimo’ oko stope rasta od oko četiri odsto. I u ovom ‘zlatnom potperiodu’ je to tako, a da imamo bolje institucije, koje uključuju i pitanje korupcije, vladavine prava, to bi bez problema bilo pet odsto”, priča za novi broj „Vremena” ekonomista dr Vladimir Vučković
U danu kada smo razgovarali sa Vladimirom Vučkovićem, objavljen je rad njegovih nekadašnjih kolega iz Fiskalnog saveta – Pavla Petrovića, Danka Brčerevića i Slobodana Minića – pod nazivom „Privredni razvoj Srbije: Između izgradnje institucija i zamke srednje razvijenosti”.
Vučković je 10 godina bio član Fiskalnog saveta, a danas je vodeći predavač ekonomije i direktor programa za razvoj karijere Mokrogorske poslovne škole.
Za novi broj „Vremena“ priča o tome zašto jedna zemlja, nakon dostignutog određenog nivoa razvoja, naprosto ne može dalje da napreduje bez „debelih” promena.
„Malo se u smislu transparentnosti i napreduje, jer sada i u fiskalnoj strategiji i u budžetu imamo bar izlistane projekte koje država hoće da radi – sad se vide različite deonice puteva i tome slično, pa možemo bar malo više nego ranije da diskutujemo o tome. Ali drugi deo – zašto se radi – i dalje ostaje upitan”, kaže Vučković u intervjuu.
Dalje objašnjava da niko ne može da bude ni dovoljno stručan, niti treba da procenjuje svaku deonicu puta, svaku kupovinu aviona, svaki državni projekat, kao što je Ekspo, kao što je nacionalni stadion.
„Država je ta koja treba da dokazuje da nam je to potrebno, bez obzira na to šta mi mislili. Ali toga nema”, naglašava Vučković.
Zaključuje da se mi „u najboljim danima i najboljim periodima ‘vrtimo’ oko stope rasta od oko četiri odsto. I u ovom ‘zlatnom potperiodu’ je to tako, a da imamo bolje institucije, koje uključuju i pitanje korupcije, vladavine prava, to bi bez problema bilo pet odsto”.
„Dakle, jedan procentni poen ili 25 odsto – toliko bi rast bio veći i toliko bi više para bi bilo u sistemu – time bi bile veće i plate – da možemo da imamo sređeniju državu”, ukazuje sagovornik „Vremena“.
Ceo intervju sa Vladimirom Vučkovićem pročitajte u novom broju „Vremena” koji je na kioscima od četvrtka 19. juna.
Isplata jednokratne državne pomoći penzionerima počeće 14. septembra 2026. godine. Iznos pomoći kreće se od 20.000 do 35.000 dinara, u zavisnosti od visine penzije. Posebna prijava nije potrebna
Država je raspisala javni poziv za dodelu bespovratnih sredstava u okviru programa „Vrati se i stvaraj“. To bi trebalo da privuče onih 250.000 ljudi koji su otišli iz zemlje u poslednjih pet godina, a najviše mlade
Dvanaest bugarskih nevladinih organizacija 18. avgusta pismeno je ministarki životne sredine i voda Bugarske tražilo informacije o rudarenju Ziđina u Srbiji. Dan ranije isto je zatražilo 28 rumunskih organizacija. Strahuju od prekograničnog zagađivanja
Lidlova akumulatorska bušilica PARKSIDE ponovo je privukla pažnju svetske javnosti nakon što je, posle Airbusa A380, uspela da pokrene i čuveni London Eye. Poduhvat je izveden u okviru akcije „THE ROTATION“, a organizatori navode da je njime postavljen novi Ginisov svetski rekord
Kukuruza će, uprkos smanjenju prinosa, biti dovoljno za domaće potrebe, pre svega zbog smanjenog broja grla stoke, ali su žege „obrale rod“ soje
Ako se studentski pokret bude više bavio „bezbednosnim procenama“ nego pravom predizbornom kampanjom, izgubiće ono što ga je krasilo na početku i što je uzdrmalo naprednjačku Srbiju – osećanje nade koja postoji i koja je stvarna
Naš veliki glumac Svetozar Cvetković je u intervjuu za „Vreme“ rekao ono što se u našoj čaršiji ne kaže – da je bolje da ima Bitefa, Festa i drugih festivala nego da ih nema. To se mnogima neće svideti jer se vode logikom „što gore to bolje“
Desničarske partije nikako da podrže studentski pokret, uprkos kosovskom zavetu studenata i svoj onoj ikonografiji po principu „Kosovo je srce Srbije“. Jer desničarsko poimanje sveta je partikularno, a studenti čvrsto stoje na univerzalnosti republikanskog tla
Evropa i Srbija: Slučaj “Crvene zvezde”
Kako je fudbalski klub postao poslovno-politički projekt Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
