Iako je premijer Miloš Vučević zapretio otkazima prosvetarima, nastavnici objašnjavaju da neće imati ko da ih zameni
Ukoliko svi prosvetari u Srbiji ostanu „neposlušni“ i ne vrate se u škole u drugom polugodištu, država će morati da nađe zamenu – za najmanje 150.000 nastavnika.
Jer, toliko ih u Srbiji ima, prema podacima Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije.
Najveći problem, objašnjava za „Vreme“ Milorad Antić, predsednik Foruma srednjih stručnih škola Srbije, biće pronaći predavače za stručne predmete.
„Jednostavno je, ostaćemo bez srednjih stručnih škola“, kaže Antić.
„Mi već sada nemamo elektro i mašinske inženjere koji bi predavali, a šta bi se tek dogodilo kada bismo i ovu šačicu otpustili – ne smem ni da mislim.“
Gotovo je nemoguće, dodaje on, pronaći i majstora koji bi deci preneo praktično znanje, a kamo li fakultetski obrazovanog inženjera.
„Inženjeru je plata u privatnom sektoru bez problema 200.000 dinara, ko bi pristao da se vrati u školu za duplo i troduplo manji iznos“, kaže Antić.
Država već sada vodi bitku da neke nastavne kadrove sačuva u školama, dok iz godine u godine interesovanje za profesije nastavnika matemarike, fizike, srpskog i hemije – gotovo da nestaje.
Možda je ove brojke pročitao i sam premijer Miloš Vučević, nakon što je zapretio otkazima nastavnicima koji se ne budu vratili u predavačku klupu, pa je ipak pozvao na sastanak sa sindikatima prosvete za četvrtak (9. januar).
„Mislim da imamo dovoljno vremena da do početka drugog polugodišta sve teme na pravi način definišemo“, naveo je Vučević.
Da li zamene postoje i zašto ne
I bez štrajka, nastavnici se slabo odazivaju da rade na zamenama u školama, a jedan od razloga je i što za određena zanimanja više nema obrazovnog kadra.
Interesovanje za profesije nastavnika matemarike, fizike, srpskog i hemije, iz godine u godinu – gotovo da nestaje.
Tako se prošle godine za smer koji školuje nastavnike hemije prijavio svega jedan kandidat, a slabo interesovanje maturanata je i za fiziku, srpski jezik, matematiku, kao i Rudarski i Tehnološki fakultet.
Na Hemijskom fakultetu za smer koji obrazuje nastavnike hemije – samo se jedan kandidat prijavio.
Odnos društva prema nastavničkoj struci bitno se promenio poslednjih decenija, pa se ova profesija umnogome „sunovratila“, kaže za „Vreme“ Mika Kučerović, nastavnica u penziji.
„Nekada je postojalo poštovanje prema ovoj profesiji, bili smo počastvovani da obrazujemo decu“, objašnjava Kučerović.
„Danas je struka dovedena na prosjački stap, najviše materijalno, a zatim i na druge načine“.
Prosveta je, kaže ona, „opterećena procedurama, a najmanje je prenošenja znanja“.
„Svi vam se upliću u vaš posao, pre svega roditelji, ali i društvena zajednica i to na pogrešan način“, misli nastavnica koja je predavala u Prvog beogradskog gimnaziji.
„Svi se sa nostalgijom sećaju vremena kada je ono što nastavnik kaže bilo bitno.“
Zato su prosvetni radnici, misli Kučerović „potpuno ogorčeni“.
„Mislim da se, i iz svih ovih razloga, ljudi neće tako lako vratiti na posao“.
Šta ako svi budu otpušteni
„Blef i demonstracija sile“ – ovako Katarina Šćepanović Ostojić, nastavnica engleskog jezika u Filološkoj gimnaziji u Beogradu, vidi pretnju premijera Vučevića.
„Čak i da nas sve otpuste – ko će onda da radi je moje pitanje“, kaže Šćepanović Ostojić za „Vreme“.
Poziv premijera Vučevića sindikatima da se odazovu na sastanak 9. januara, nastavnica Filološke gimnazije vidi kao dokaz da je „Vlada shvatila da su prosvetni radnici ozbiljni“.
„Toliko o tome kako će nas lako zameniti“.
Ona ipak misli da „nema potrebe da se pregovara sa vladom“.
„Iz onoga što sam čula u razgovoru sa brojnim sindikatima prosvetnih radnika, na državi je samo da iskuni naše zahteve“, dodaje Šćepanović Ostojić.
„Tako da je razgovor nepotreban.“
Katarina Šćepanović Ostojić je i članica Foruma beogradskih gimnazija, koji broji oko 500 članova.
Ipak, iz Unije prosvetnih sindikata su na poziv „Vremena“ odgovorili da su im „zakazani pregovori u Vladi“ i da „do tada neće davati izjave“.
Ovaj sindikat ima oko 28.000 članova širom Srbije.
I sada puno nestručnih
U Srbiji i sada radi oko 1.000 nestručnih nastavnika, koji nemaju adekvatno obrazovanje propisano pravilnicima, pokazuju poslednji podaci iz Ministarstva prosvete.
U učionicama je, prema ovim podacima, bilo 457 nestručnih nastavnika iz matematike, 239 nastavnika fizike, 109 nastavnika iz informatike, 133 nastavnika nemačkog jezika i 48 nastavnika engleskog jezika.
„Vi po manjim mestima u Srbiji imate nastavnike koji su završili srednju školu samo i predaju deci ozbiljne i bitne predmete“, kaže Milorad Antić iz Foruma srednjih stručnih škola Srbije.
„Možda ćete po Kragujevcu ili Nišu pronaći neke nastavnike da rade u stručnim školama, jer nekim ljudima odgovara da budu u ovim gradovima nakon što završe fakultet“, kaže Antić.
„U Beogradu – nema šanse da ih nađete.“
„U Beogradu je četiri puta više tropskih noći u letnjim mescima nego, na primer u Zagrebu, a glavni razlog je manjak zelenila i 'betonizacija' grada“, kaže profesor Šumarskog fakulteta Aleksandar Anđelković
Dvojici državljana Srbije u ilegalnom prelasku granice pomagale tri osobe iz Rožaja, koje su uhapšene u tom gradu
Radnici „Jure“ žale se zbog nepodnošljivih uslova za rad izazvanih tropskim vrućinama. Iz „Jure“odgovaraju da im sistem klimatizacije funkcioniše
Studenti su istakli da je Nemanja Vidić dokaz da se čovek meri onim što je spreman da izgubi za dobro drugih
Gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić je statuu vage na Terazijama proglasio simbolom ovog dela grada, iako je u svesti Beograđana to - Terazijska česma. Od marta 1991. ona je i simbol protesta protiv vlasti
Ljudi iz autobusa plaše se svega, a naročito da ne razljute glavu porodice. On im onoliko ponavlja da jedino zahvaljujući njemu imaju posao, zarade i penzije. Njihovo je samo da stoje, aplaudiraju i ostanu poslušni
Zašto je Aleksandra Radića, najistaknutijeg vojno-političkog komentatora u Srbiji, režim pretvorio u pokretnu metu
Manje je važno šta će pisati u službenim beleškama sa saslušanja Aleksandra Radića. Mnogo je važnije šta će večeras prolaziti kroz glave hiljada ljudi koji su o „zvučnom topu" govorili, pisali, svedočili ili tražili pomoć. Ako je odgovor: „Bože, samo da ne dođu i po mene", onda je cilj postignut
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
