Civilna zaštita ne bi preuzimala posao policije niti bi njeni pripadnici imali policijska ovlašćenja, kaže direktor CLS-a Nikola Jovanović
Beograd bi mogao da uvede sistem civilne zaštite zasnovan na iskustvu Madrida, koji bi imao ulogu dodatne zaštite građana, prevencije rizika i podrške policiji i drugim gradskim službama, jedan je od zaključaka javne rasprave „Bezbedan Beograd: Dijalog o budućnosti javne bezbednosti“, u organizaciji Centra za lokalnu samoupravu (CLS).
Direktor CLS-a Nikola Jovanović objasnio je da iskustvo Španije pokazuje kako civilna zaštita može imati mnogo širu ulogu od reagovanja na elementarne nepogode i vanredne situacije.
„Španski model pokazuje da civilna zaštita ne mora da bude služba koju vidimo samo kada dođe do poplave, požara ili neke druge vanredne situacije. U španskim gradovima ona je deo sistema javne bezbednosti – bavi se prevencijom i procenom rizika, prisutna je na velikim javnim događajima, pruža prvu pomoć, štiti ranjive grupe i predstavlja podršku policiji, vatrogascima i drugim službama“, rekao je Jovanović.
On je naglasio da civilna zaštita ne bi preuzimala posao policije niti bi njeni pripadnici imali policijska ovlašćenja, već bi predstavljala dodatni nivo zaštite prisutan među građanima.
Foto: CLSNikola Jovanović
„Beogradu nisu potrebni batinaši iz Ćacilenda“
Prema njegovoj ideji, ovaj koncept mogao bi da posluži kao osnova za javno-privatno partnerstvo koje je ranije najavljivano u Beogradu, ali bez formiranja privatne bezbednosne ili parapolicijske strukture.
„Beogradu nisu potrebni batinaši iz Ćacilenda niti privatni ‘vojnici’ zaposleni u privatnoj kompaniji. Potrebna mu je profesionalna civilna zaštita, pod kontrolom Grada, sa jasno definisanim nadležnostima i bez policijskih ovlašćenja“, poručio je Jovanović.
Predlog CLS-a podrazumeva da bi Grad imao kontrolu nad angažovanjem ljudi, upravljanjem sistemom i organizovanjem prisustva civilne zaštite na terenu. Privatni partner bi, s druge strane, obezbeđivao tehničku i tehnološku podršku, obuku, opremu i druga sredstva potrebna za rad sistema.
Jovanović smatra da bi se na taj način razgraničile javne funkcije koje moraju ostati pod kontrolom Grada od poslova za koje privatni sektor može da obezbedi dodatne kapacitete.
„Suština našeg predloga je da Beograd dobije vidljiv, profesionalan i inkluzivan sistem civilne zaštite koji pripada građanima, a ne novu parapolicijsku strukturu“, rekao je direktor CLS-a.
Kao osnovni princip budućeg sistema naveo je špansku ideju „Protección Civil somos todos“, odnosno „Civilna zaštita smo svi mi“. Prema njegovim rečima, upravo takav pristup trebalo bi da bude temelj beogradskog modela, u kojem bi bezbednost bila zajednička odgovornost institucija, profesionalnih službi i građana, a ne zadatak privatnih bezbednosnih formacija.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
U javnosti su se pojavili navodi da se u Betaniji pojavila bakterija legionela i da su zaražene pacijentkinje. U UKCV poručuju da analizirani uzorci ne pokazuju prisustvo ove bakterije
Kako su studenti od „izdajnika“ i „terorista“ već na početku zvanične naprednjačke predizborne kampanje postali „silovatelji“? Hoće li do 25. oktobra biti preimenovani u pedofile i ubice, recimo?
Zbog čega bi za Milenka Jovanova ispalo bolje da je u Kragujevcu klečao i tihovao kao onomad direktor Jovine gimnazije u Novom Sadu nego što je govorio o dijalogu i programima? I zašto mu ne veruje ni poslednji crnokapuljaš
Hašim Tači je bio zločinac i kad je kao predsednik sedeo sa Vučićem i baronesom Ešton. Sada je samo osuđen. O licemerju u „regiji“ i plemenskom moralu koji prevazilazi krvna zrnca
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
